Породица Нобел

Породица Нобел истакнута је шведска и руска породица која је уско повезана са историјом Шведске и Русије у 19. и 20. веку. Њено наслеђе укључује изузетан допринос филантропији и развоју индустрије наоружања и нафтне индустрије. Неки од њених најистакнутијих чланова су Имануел Нобел млађи, инжењер који је развио подводне поморске мине и проналазач ротационог струга који се користио за производњу шперплоче, Лудвиг Нобел, оснивач Бранобела и један од најбогатијих и најважнијих људи у Русији тог времена, и Алфред Нобел, проналазач динамита који је оставио већи део свог имања за стварање Нобелових награда.

Порекло

Породица Нобел потиче из села Östra Nöbbelöv у Сканији, отуда и име. Први члан био је Petrus Olai Nobelius (1655–1707) који се оженио Венделом Рудбек (1668–1710), ћерком познатог шведског научника Улофа Рудбека Старијег, познатог и као Олоф Рудбек.^[1]

Достигнућа

Чланови породице Нобел познати су не само по свом интересовању за уметност, већ и по својим инвентивним способностима, које се понекад називају Рудбецковском особином, наслеђеном од свог претка Улофа Рудбека Старијег. ^[2] Имануел Нобел је био пионир развоја подводних рудника, дизајнирао неке од првих парних машина за погон руских бродова, инсталирао прве системе централног грејања у руским домовима и био је први који је развио модерну шперплочу (сечену ротационим стругом). Један од његових синова, Лудвиг Нобел, био је оснивач Фабрике машина Лудвиг Нобел, великог концерна за наоружање и проналазача Нобеловог точка. Лудвиг је такође био оснивач Бранобела, најистакнутије руске нафтне индустрије свог времена, и покренуо је прве светске тегљаче и танкере на дизел мотор, поред изградње првог европског гасовода. ^[3] Алфред Нобел, који је умро без деце, био је проналазач динамита и оснивач Нобелових награда за чије је стварање оставио највећи део свог имања.

Породица Нобел је основала неколико друштава, укључујући Нобелово породично друштво, приватно друштво у чије чланство могу да буду само потомци Имануела Нобела, млађег, Нобелову фондацију, приватно друштво које управља наградама Алфреда Нобела, и Нобелов добротворни фонд. Наиме, директор Нобелове фондације Мајкл Солман и изабрани шеф породице Нобел не одобравају институцију Нобеловог добротворног фонда. ^[4]

Породица Нобел је такође заступљена на церемонији доделе Нобелових награда, која се одржава у Стокхолму сваке године. Године 2007. Нобелова породична архива која се чува у Архиву у Лунду уписана је у УНЕСЦО-ов регистар Памћење света. ^[5]

Чланови

Олоф Нобелијус (1706–1760), уметник, (в.1750) Ана Кристина Валин (1718–1787)
- Имануел Нобел Старији (1757–1839), лекар, (в.1.) Ана Кристина Росел (1760–1795.), (в.2.) Брита Катарина Алберг (1770–1823)
  - Имануел Нобел Млађи, (1801–1872), (венчани 1827 ^[6] ^[7]) - Андриета Ахлсел (1803–1889) ^[8]

Потомци Имануела Млађег, и Андриете Нобел

Роберт Нобел (1829–1896), пионир руске нафтне индустрије, (венчани 1860) - Pauline Lenngrén (1840–1918)
Лудвиг Нобел (1831–1888), оснивач Бранобела и његов први председник, (венчан 1. пут 1858) - Mina Ahlsell (1832–1869) и (венчан 2. 1871) - Edla Constantia Collin (1848–1921)
Алфред Нобел (1833–1896), проналазач динамита, установио је Нобелову награду
Емил Оскар Нобел (1843–1864)

Потомци Роберта и Паулине Нобел

Хјалмар Имануел Нобел (1863–1956), (венчани 1923) - Грофица Anna Sofia Posse (1895–1975)
Ингеборг Софија Нобел (1865–1939), (венчани 1894) - Гроф Carl von Frischen Ridderstolpe(1864–1905)
Лудвиг Емануел Нобел (1868–1946), (венчани 1895) - Valborg Wettergrund (1869–1940)
Тајра Елизабет Нобел (1873–1897)

Потомци Лудвига и Мине Нобел

Емануел Нобел (1859–1932), други Бранобелов председник
Карл Нобел (1862–1893), венчан са Mary Landzert (1865–1928)
- Андриете Нобел-Тиден (1890–1976), (венчани 1912) - Еберхард Тиден (1885–1968)
  - Birgit Maria Andriette Tydén (1913–2002)
  - Carl Eberhard Tydén (1916–2012)
  - Karl Göran Eugene Tydén (1918–1996)
- Мими Нобел-Хогман (1891–1938), (венчани 1914) - Густав Хогман (1888–1947)
  - Ула Мери Елизабет (рођена 1916), (венчани 1939) - Барон Sigvard Gustaf Beck-Friis (рођен 1913)
    - Бароница Кристина Мери Сесилија (рођена 1943), (венчани 1968), (растати 1981) - Жан-Клод Андре (рођен 1945)
      - Александра Андре (рођена 1970)
    - Барон Јоаким Бек Фрис (рођен 1946)
    - Бароница Elisabeth Ulla Alice (рођена 1950), (венчани 1986) - Барон Erik Ottoson Thott (рођен 1954.)
  - Karl Gösta Bertie Högman (1918–1994), (венчани 1953) - Chris Lundquist (1930–2011)
    - Karl Gösta Jack Högman (рођен 1954), (венчани 1984) - Susanne Rosén (рођена 1957)
      - Mimmi Birgitta Ellinor Högman-Nobel (рођена 1991)
    - Anna Mary Gill Högman-Granath (рођена 1962), (венчани 1990) - Ingemar Granath
  - Tom Åke Emanuel Högman (1922–1991)
Anna Nobel Nobel-Sjögren (1866–1935)

Потомци Лудвига и Едле Нобел

Естер Вилхелмина (Мина) Нобел-Олсен (1873–1929)
- Алф Игор Нобел (1898–1968, рођен Олсен), (венчани 1921) - Естер Матилда Џонсен (1898–1978)
  - Ханс Емануел Нобел (рођен 1922)
  - Edla (Lisle) Nobel-Nordenfelt (рођена 1923)
  - Клас Нобел (1930–2021)
- Едла Нобел (1899–1996, рођена Олсен), (венчана 1. пут 1920) - Роџер Дауди (1889–1933), (венчана 2. пут 1934) - гроф Médéric Claret de Fleurieu (1893–1968)
  - Irline Aglaé Marie Nadine Claret de Fleurieu (рођена 1935), (венчани 1956) - Гроф Henri Lombard de Buffières de Rambuteau (1925–1991)
    - Jean-Marie de Buffières de Rambuteau (рођена 1957)
    - Marie Edla de Buffières de Rambuteau (рођена 1958)
    - Claude de Buffières de Rambuteau (рођен 1959), (венчани 1991) - Diane Claret de Fleurieu (рођена 1961)
      - Astrid de Buffières de Rambuteau (рођена 1991)
        
        Mathilde de Buffières de Rambuteau (рођена 1993)
        
        Cécile de Buffières de Rambuteau (рођена 1995)
    - Philibert de Buffières de Rambuteau(рођен 1966)
    - Charles de Buffières de Rambuteau (рођен 1968)
  - Гроф Патрик Камил Алфред Кларе де Флерје (рођен 1938), (венчани 1967) - Anne Viguier (рођена 1941)
    - Sylvie Claret de Fleurieu (рођена 1968.)
    - Médéric Claret de Fleurieu (рођен 1969.)
    - Sabine Claret de Fleurieu (рођена 1971.)
- Leif Jurij Nobel (1901–1938, рођен Олсен), (венчани 1930) - Anna Elisabeth Mellén (1905–2003)
  - Питер Нобел (рођен 1931)
  - Ева Нобел (рођена 1935)
Лудвиг Алфред (Лулу) Нобел (1874–1935), (венчани 1901) - Мери (Мини) Џонсон (1876–1953)
- Мери Лорна Нобел (1902–1911)
- Лудвиг Мануел Нобел (1904–1911)
- Емануел Перси Лудвиг Алексис Нобел (1913–1987)
  - Филип Нобел (1970-2016) (венчани 2007) - Chantal Cordilhac (рођена 1962)
    - Клои Нобел (рођена 2007)
Ingrid Hildegard Nobel-Ahlqvist (1879–1929)
Марта Хелена Нобел-Олејников (1881–1973), (венчани 1905) - Georgij Pavlovitj Oleinikoff (1864–1937)
- Nils Nobel-Oleinikoff (1905–1990, рођен Олеиников), последњи председник Бранобела, (венчан 1. пут 1933) - Herta Frieda ter Meer (1911–1939) - (венчан 2. пут 1943) - Dora Ahlqvist (1906–1985)
  - Петер Нобел-Олеиников (рођен 1937), (венчани 1998) - Ана фон Холштајн (рођена 1943)
  - Нилс Нобел-Олејников (рођен 1944), (венчани 1968) - Monique de Lamare-Singery (1947–1995)
    - Christianne Nobel-Oleinikoff (рођена 1970), (венчани 2006) - Bruno Ferraz-Coutinho (рођен 1972)
- Свен Нобел-Олејников (рођен Олејников)
  - Мајкл Нобел (-Олејников)
Ролф Нобел (1882–1947)
Емил Валдемар Лудвиг Нобел (1885–1951)
Густаф Оскар Лудвиг (Госта) Нобел (1886–1951)

Види још

Референце

^ Tolf, Robert (1976): The Russian Rockefellers : the saga of the Nobel family and the Russian oil industry Hoover Institution Press, Stanford University. Tolf, Robert W. (1976). The Russian Rockefellers: The Saga of the Nobel Family and the Russian Oil Industry. Hoover Institution Press, Stanford University. стр. 1. ISBN 0-8179-6581-5.
^ Schück, Henrik, Ragnar Sohlman, Anders Österling, Carl Gustaf Bernhard, the Nobel Foundation, and Wilhelm Odelberg, eds. Nobel: The Man and His Prizes. 1950. 3rd ed. Coordinating Ed., Wilhelm Odelberg. New York: American Elsevier Publishing Company, Inc.. . 1972. стр. 14. ISBN 978-0-444-00117-7. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). (Originally published in Swedish as Nobelprisen 50 år: forskare, diktare, fredskämpar.)
^ Yergin, Daniel (2003): The Prize: the Epic Quest for Oil, Money and Power, Free Press. Yergin, Daniel (1992). The Prize: The Epic Quest for Oil, Money, and Power. Simon & Schuster. стр. 58. ISBN 0-671-79932-0.
^ Feder, Barnaby J. (2007-10-18). „The Nobel Prize That Wasn't”. The New York Times. Приступљено 2007-10-18.
^ „Mémoire du monde | Organisation des Nations Unies pour l'éducation, la science et la culture”. portal.unesco.org. Архивирано из оригинала 20. 4. 2007. г. Приступљено 12. 1. 2022.
^ Nilzén, Göran (2004). „Immanuel Nobel - mångsysslaren med ett växlingsrikt liv”. Personhistorisk Tidskrift (на језику: Swedish). 100 (2): 157—162. Приступљено 21. 10. 2019.
^ Fant, Kenne (1993). Alfred Nobel: A Bibliography. Превод: Ruuth, Marianne. New York: Arcade Publishing, Inc. стр. 14.
^ Åsbrink, Brita (2001): Ludvig Nobel: "Petroleum har en lysande framtid!" Wahlström & Widstrand. Åsbrink, Brita (2001). Ludvig Nobel: "Petroleum har en lysande framtid": En historia om eldfängd olja och revolution i Baku. Wahlström & Widstrand. стр. 19. ISBN 978-91-46-18181-1.

Спољашње везе

Како је породица Нобел основала руску нафтну индустрију

[1] Tolf, Robert (1976): The Russian Rockefellers : the saga of the Nobel family and the Russian oil industry Hoover Institution Press, Stanford University. Tolf, Robert W. (1976). The Russian Rockefellers: The Saga of the Nobel Family and the Russian Oil Industry. Hoover Institution Press, Stanford University. стр. 1. ISBN 0-8179-6581-5.

[2] Schück, Henrik, Ragnar Sohlman, Anders Österling, Carl Gustaf Bernhard, the Nobel Foundation, and Wilhelm Odelberg, eds. Nobel: The Man and His Prizes. 1950. 3rd ed. Coordinating Ed., Wilhelm Odelberg. New York: American Elsevier Publishing Company, Inc.. . 1972. стр. 14. ISBN 978-0-444-00117-7. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). (Originally published in Swedish as Nobelprisen 50 år: forskare, diktare, fredskämpar.)

[3] Yergin, Daniel (2003): The Prize: the Epic Quest for Oil, Money and Power, Free Press. Yergin, Daniel (1992). The Prize: The Epic Quest for Oil, Money, and Power. Simon & Schuster. стр. 58. ISBN 0-671-79932-0.

[4] Feder, Barnaby J. (2007-10-18). „The Nobel Prize That Wasn't”. The New York Times. Приступљено 2007-10-18.

[5] „Mémoire du monde | Organisation des Nations Unies pour l'éducation, la science et la culture”. portal.unesco.org. Архивирано из оригинала 20. 4. 2007. г. Приступљено 12. 1. 2022.

[6] Nilzén, Göran (2004). „Immanuel Nobel - mångsysslaren med ett växlingsrikt liv”. Personhistorisk Tidskrift (на језику: Swedish). 100 (2): 157—162. Приступљено 21. 10. 2019.

[7] Fant, Kenne (1993). Alfred Nobel: A Bibliography. Превод: Ruuth, Marianne. New York: Arcade Publishing, Inc. стр. 14.

[8] Åsbrink, Brita (2001): Ludvig Nobel: "Petroleum har en lysande framtid!" Wahlström & Widstrand. Åsbrink, Brita (2001). Ludvig Nobel: "Petroleum har en lysande framtid": En historia om eldfängd olja och revolution i Baku. Wahlström & Widstrand. стр. 19. ISBN 978-91-46-18181-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]