Пређи на садржај

Портал:Астрономија/Шаблони

С Википедије, слободне енциклопедије

Овде се налази страна са шаблонима који се користе на Порталу Астрономија.

Општи појмови[уреди извор]

измени

астрофизика - галаксија - звезда - комета - Месец - метеори - Млечни пут - опсерваторија - сателит - планета - патуљаста планета - астероид - сазвежђа - Сунце - телескоп - Сунчев систем - помрачење Сунца - Нулта гравитација


Најсветлије звезде[уреди извор]

измени


Сириус - Канопус - α Кентаур - Арктур - Вега - Капела - Ригел - Ахернар - Агена - Бетелгеза - Алтаир - Акрукс - Алдебарн - Спица - Антарес - Полукс - Денеб - Мимоса - Регулус - Адра - Кастор

Астрономске актуелности[уреди извор]

измени

19. октобар 2017.

Астероид 1I/2017 U1, назван и 'Оумуамуа откривен је са хавајске Халеакала опсерваторије. Анализом путање је показано да је у питању први астероид пореклом ван Сунчевог система Детаљније

старе вести

Да ли знате да...[уреди извор]

измени

  • ... је Јупитер удаљен од Сунца 778.330.000 километара?
  • ... је до сада примећено 63 тела или месеца како круже око Јупитера?
  • ... је маса Венере 4,869×1024 kg?
  • ... 96% Венерине атмосфере чини угљен-диоксид?
  • ... средња вредност температуре на површини Венере износи 464 °C?
  • ... на Венери постоји око 100.000 мањих вулкана?
  • ... је Уран опасан са десет прстенова?
  • ... да на Урану лето и зима трају по 21 годину?
  • ...да постоји планета дијаманата близу нашег система?

Потребни чланци[уреди извор]

измени

Уколико желите да помогнете у стварању портала астрономија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области астрономије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

практична астрономија - звездане карте - Толенов спектрални тип - Космос (ракета) - Дневни радио-ројеви

Потребно употпунити:

Звезда - Космологија - Небеско тело - Природни сателит - појас астероида - Метис - Адрастеја - Амалтеа - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе - звездана еволуција - Сатурнови прстенови - молекуларни облак -

Обавештења[уреди извор]

измени

Уколико имате нека питања или сугестије везана за Астрономију и Портал:Астрономију напишите је овде.

Мењајући странице вазане за астрономију не заборавите oда их ставите у одређену категорију. На крају исписујете [[Категорија:њено име]].
Категорије везане за астрономију можете наћи овде.

Уколико направите неку клицу везану за астрономију, означите такву страницу додајући {{клица-космос}}. Листу клица наћићете у Клицама из Астрономије.

Области астрономије[уреди извор]

измени

астрометрија - астрофизика - астрохемија - галактичка астрономија - вангалактичка астрономија - космологија - практична астрономија - радиоастрономија - звездана астрономија - аматерска астрономија

Месеци (сателити)[уреди извор]

измени

Потребно направити: Пан (месец) - Атлас (месец) - Прометеј (месец) - Ио - Калисто

Потребно употпунити: Метис - Адрастеја - Амалтеја - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе

Чланак месеца[уреди извор]

Маглина Рак сликана телескопом Хабл.
Маглина Рак сликана телескопом Хабл.

Астрономија (старогрчкi: αστρον + νόμος и у преводу значи закон звезда) је наука која проучава објекте и појаве изван Земље и њене атмосфере. Она проучава порекло, развој, физичка и хемијска својства, кретање, као и процесе који се одвијају на небеским телима (као што су планете, звезде, звездани системи, галаксије...), појаве као што је космичко позадинско зрачење, и настанак, развој и судбину свемира. Особе које се баве астрономијом зову се астрономи.

Астрономија је једна од најстаријих наука. Астрономи раних цивилизација изводили су планска запажања о ноћном небу, а астрономски артефакти су пронађени и из много ранијег периода. Међутим, било је потребно откриће телескопа пре него што је астрономија могла да се развије у савремену науку. Историјски гледано, астрономија је укључивала разноврсне дисциплине као што су астрометрија, небеска навигација, посматрачка астрономија, израда календара, па чак и астрологија, али професионална астрономија се данас често поистовећује са астрофизиком. Од 20. века, професионална астрономија је подељена на посматрачке и теоријске гране. Посматрачка астрономија усмерена је на стицање и анализирање података, углавном коришћењем основних принципа физике. Теоријска астрономија је усмерена према развоју рачунарских или аналитичких модела за описивање астрономских објеката и појава. Два поља допуњују једно друго, тако да теоријска астрономија настоји објаснити резултате посматрања, а посматрања се користе се за потврду теоријских резултата.

Астрономија се мора разликовати од астрологије која је псеудонаука о предвиђању људске судбине посматрањем путања звезда и планета. Иако два поља деле заједничко порекло и део методологије (наиме, коришћење ефемерида), она су различита.

Астрономи аматери су допринели многим важним астрономским открићима, и астрономија је једна од преосталих наука у којој аматери још увек могу играти активну улогу, посебно у откривању и посматрању пролазних појава.

Даље...

Остали изабрани чланци

Слика месеца[уреди извор]

Портал:Астрономија/Слика јул 2024.

Категорије Астрономије[уреди извор]

измени

Биографија[уреди извор]

измени

Едмунд Халеј
Едмунд Халеј

Едмунд Халеј (29. октобар 1656. – 14. јануар 1742.) је био енглески астроном и геофизичар. Био је директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по ком је назив добила Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1531. исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.

Више о Халеју