Портал:Astronomija/Šabloni

Ovde se nalazi strana sa šablonima koji se koriste na Portalu Astronomija.

Opšti pojmovi

astrofizika - galaksija - zvezda - kometa - Mesec - meteori - Mlečni put - opservatorija - satelit - planeta - patuljasta planeta - asteroid - sazvežđa - Sunce - teleskop - Sunčev sistem - pomračenje Sunca - Nulta gravitacija

Najsvetlije zvezde

izmeni

Sirius - Kanopus - α Kentaur - Arktur - Vega - Kapela - Rigel - Ahernar - Agena - Betelgeza - Altair - Akruks - Aldebarn - Spica - Antares - Poluks - Deneb - Mimosa - Regulus - Adra - Kastor

Astronomske aktuelnosti

izmeni

19. oktobar 2017.

Asteroid 1I/2017 U1, nazvan i 'Oumuamua otkriven je sa havajske Haleakala opservatorije. Analizom putanje je pokazano da je u pitanju prvi asteroid poreklom van Sunčevog sistema Detaljnije

stare vesti

Da li znate da...

izmeni

... je Jupiter udaljen od Sunca 778.330.000 kilometara?
... je do sada primećeno 63 tela ili meseca kako kruže oko Jupitera?
... je masa Venere 4,869×10²⁴ kg?
... 96% Venerine atmosfere čini ugljen-dioksid?
... srednja vrednost temperature na površini Venere iznosi 464 °C?
... na Veneri postoji oko 100.000 manjih vulkana?
... je Uran opasan sa deset prstenova?
... da na Uranu leto i zima traju po 21 godinu?
...da postoji planeta dijamanata blizu našeg sistema?

Potrebni članci

izmeni

Ukoliko želite da pomognete u stvaranju portala astronomija, ovde ćete naći članke koje je potrebno napraviti/proširiti. Ako ste primetili da neki članak iz oblasti astronomije nedostaje, a sami ne možete da ga napišete, molimo vas da ga unesete ovde.

Potrebno napraviti:

praktična astronomija - zvezdane karte - Tolenov spektralni tip - Kosmos (raketa) - Dnevni radio-rojevi

Potrebno upotpuniti:

Zvezda - Kosmologija - Nebesko telo - Prirodni satelit - pojas asteroida - Metis - Adrasteja - Amaltea - Ganimed - Leda - Himalia - Lisitea - Elara - Ananke - Karme - Pasife - Sinope - zvezdana evolucija - Saturnovi prstenovi - molekularni oblak -

Obaveštenja

izmeni

Ukoliko imate neka pitanja ili sugestije vezana za Astronomiju i Portal:Astronomiju napišite je ovde.

Menjajući stranice vazane za astronomiju ne zaboravite oda ih stavite u određenu kategoriju. Na kraju ispisujete [[Категорија:њено име]].
Kategorije vezane za astronomiju možete naći ovde.

Ukoliko napravite neku klicu vezanu za astronomiju, označite takvu stranicu dodajući {{клица-космос}}. Listu klica naćićete u Klicama iz Astronomije.

Oblasti astronomije

izmeni

astrometrija - astrofizika - astrohemija - galaktička astronomija - vangalaktička astronomija - kosmologija - praktična astronomija - radioastronomija - zvezdana astronomija - amaterska astronomija

Meseci (sateliti)

izmeni

Potrebno napraviti: Pan (mesec) - Atlas (mesec) - Prometej (mesec) - Io - Kalisto

Potrebno upotpuniti: Metis - Adrasteja - Amalteja - Ganimed - Leda - Himalia - Lisitea - Elara - Ananke - Karme - Pasife - Sinope

Članak meseca

Kvazar (skraćenica od „Kvazi-stelarni radio izvori“ ili na engleskom jeziku QUASi-stellAR radio source) je kosmološki izvor elektromagnetnog zračenja, uključujući i svetlosno, koje pokazuje veoma veliki crveni pomak. Među naučnicima vlada opšta saglasnost da je veliki crveni pomak kvazara rezultat Hablovog zakona. Iz toga sledi da su kvazari i veoma udaljeni od nas. Da bi ih uopšte mogli opaziti na tolikoj udaljenosti, energija zračenja kvazara morala bi da bude daleko veća od energije zračenja skoro svakog od poznatih kosmičkih objekata, sa izuzetkom relativno kratko živećih supernova i eksplozija gama zračenja. Oni bi u stvari trebalo da zrače energiju koja je jednaka zračenju koje izrače zajedno stotinu običnih galaksija.

Na optičkim teleskopima, kvazari izgledaju kao usamljene svetlosne tačke ili zvezde slabašnog sjaja, odakle i potiče njihov pridev kvazistelarni (kvazizvezdani).

Neki od kvazara pokazuju nagle promene u luminoznosti, iz čega se može zaključiti da su oni i veoma mali (jedan objekt ne može da se menja brže od vremena koje je potrebno svetlosti da pređe sa jednog njegovog kraja na drugi). Najveći do sada poznati crveni pomak nekog kvazara iznosi 6,4.

Snaga kvazara smatra se da potiče od gomilanja ili propadanja materije u supermasivne crne rupe, koje se nalaze u jezgrima udaljenih galaksija, čineći kvazare tako luminoznom verzijom jedne opštije klase objekata pod nazivom aktivne galaksije. Inače, ni jedan drugi trenutno poznati mehanizam ne bi mogao da objasni toliko veliku snagu i brzu promenljivost zračenja kvazara.

Dalje...

Ostali izabrani članci

Slika meseca

Portal:Astronomija/Slika novembar 2024.

Kategorije Astronomije

izmeni

Biografija

izmeni

Edmund Halej (29. oktobar 1656. – 14. januar 1742.) je bio engleski astronom i geofizičar. Bio je direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, po kom je naziv dobila Halejeva kometa. Prvi je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1531. isto telo koje se periodično pojavljuje. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

Više o Haleju