Портал:Република Српска/Биографија архива
Биографија чланци
[уреди извор]01. недеља
[уреди извор]
Бранко Ћопић (Хашани, 1. јануар 1915 — Београд, 26. март 1984) био је југословенски књижевник. Основну школу завршио је у родном мјесту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањој Луци и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године. Прву причу је објавио 1928. године, а прву приповијетку 1936. У Ћопићевим дјелима донинирају теме о животу људи из Босанске крајине и Народноослободилачког рата.
02. недеља
[уреди извор]
Милорад Каралић (Ивањска, ФНР Југославија, 7. јануар 1946) је југословенски и српски рукометаш из 70-их година 20. вијека и бивши министар спорта и омладине Републике Српске.
За репрезентацију СФР Југославије први пут је наступио 30. јуна 1967. године, у утакмици против Бугарске, одржаној у Београду. Био је члан репрезентације и 1970. године, када су освојили 3. мјесто на свјетском првенству. Укупно је одиграо 126 утакмица и постигао 180 голова за репрезентацију Југославије. На олимпијским играма у Минхену, 1972. године, освојио је златну медаљу.
03. недеља
[уреди извор]
Младен Бојиновић (Бања Лука, СФРЈ, 17. јануар 1977) је српски рукометаш. Игра на позицији централног бека. Члан је РК Пари Сен Жермен од 2012. године. Каријеру је почео као члан РК Борац Бања Лука, одакле је прешао у РК Јагодина, а из Јагодине у РК Партизан. Са Партизаном је освојио куп Југославије 1998. и првенство 1999. године. У љето 1999. постао је члан шпанског Адемар Леона који је те сезоне играо у Лиги шампиона. Након годину дана у Леону дошао је у Бидасоа Ирун, са којим је те сезоне стигао до полу-финала ЕХФ купа. У сезони 2001/02. био је члан РК Барселона у којем је играо заједно са земљаком Иваном Лапчевићем.
04. недеља
[уреди извор]Небојша Голић (Бања Лука, 23. јануар 1977.) је бивши југословенски рукометаш. Са репрезентацијом Југославије је освојио двије бронзане медаље на свјетским првенствима у рукомету, 1999. и 2001. године. У својој каријери играо је за Борац, Металопластику, Синтелон, Вецлар и Босну. Године 2013. изабран је за директора РК Борац Бања Лука.
05. недеља
[уреди извор]
Васо Пелагић (Горњи Жабар, 1833. — Пожаревац 1899.) био је представник утопијског социјализма код Срба у другој половини XIX вијека, просвјетни радник и народни љекар. Послије двије године боравка у Русији, вратио се у Бањалуку и постао је управник Српско православне богословије, која је била и прва средња школа у Босанском пашалуку. За школске потребе и ради ширења просвјете у народу штампао је 1867. године у Београду „Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље“.
Учествовао је у Српском устанку у Херцеговини и Босни, који је избио 1875. године, и написао „Програм усташких права“ и друге меморандуме за устанике. Идејама које је објавио у својим књигама, брошурама и новинским чланцима, имао је велики утицај на радничке и сељачке масе на просторима Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Бугарске.
06. недеља
[уреди извор]
Слађана Голић (12. фебруар 1960, Бања Лука, Југославија) бивша је кошаркашица и репрезентативка Југославије. Играла је у ЖКК Млади Крајишник, ЖКК Сантаклер, ЖКК Хемофарм и у ЖКК Памплона. За репрезентацију Југославије је наступала 11 година и одиграла 465 утакмица. У дресу репрезентације је освојила по једну сребрену медаљу на Олимпијским играма и Свјетском првенству, двије сребрене медаље на европским првенствима и једну златну на Универзијади.
07. недеља
[уреди извор]
Јован Дучић (Требиње, 17. фебруар 1871 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943) био је српски пјесник, писац и дипломата.
Основну школу учио је у мјесту рођења. Када се породица преселила у Мостар, уписао је трговачку школу. Учитељску школу је похађао у Сарајеву 1890—1891. године и у Сомбору гдје је матурирао 1893. Учитељевао је кратко вријеме по разним мјестима, између осталих у Бијељини, Житомислићу и Мостару. У друштву са Алексом Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Посљедње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године отишао је на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет.
Даље...
08. недеља
[уреди извор]
Велимир Сомболац (27. фебруар 1939, Бања Лука) бивши је фудбалер и репрезентативац Југославије. Током своје клупске каријере играо је за ФК Борац Бања Лука, ФК Партизан, ФК Олимпија и ФК Оријент. Са Партизаном је четири пута освојио првенство Југославије: 1961, 1962, 1963. и 1965. године. У дресу партизана играо је и четвртфинале Купа европских шампиона 1964. године. Наступао је за млађе селекције Југославије до 1959. године. Са репрезентацијом је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 1960.
Након распада Југославије, Велимир Сомболац је радио у Фудбалском савезу Републике Српске. Био је слектор репрезентације Републике Српске.
09. недеља
[уреди извор]
Ратко Младић (село Божановићи код Калиновика, Краљевина Југославија, 12. март 1943) био је генерал и први начелник генералштаба Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године. Официр Југословенске народне армије био је од 1965. до њеног распада 1992. Оптужен је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију за ратне злочине.
10. недеља
[уреди извор]
Милорад Додик (Бања Лука, 12. март 1959) је предсједник Републике Српске и први предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Бивши је предсједник Владе Републике Српске.
Од 1986. до 1990. био је предсједник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. Године 1990. на првим вишепартијским изборима у СР БиХ изабран је за српског посланика Скупштине СР БиХ, као кандидат Савеза реформских снага. Током Рата у БиХ, био је посланик Народне скупштине Републике Српске. У то вријеме, основао је Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске, чији су чланови били опозиција Српској демократској странци која је имала већину у Народној скупштини Републике Српске.
11. недеља
[уреди извор]
Стефан Драгутин Немањић (пре 1253 — 12. март 1316) био је краљ Србије од 1276. до 1282. године и краљ Срема од 1282. до 1316. године. Син је Стефана Уроша I и Јелене Анжујске од рода фрушког. Имао је два сина, Владислава (сремског краља) и Урошица (касније монах Стефан) и кћерке Јелисавету (удату за Стефана I Котроманића) и Урсулу (или Урсу), удату за Павла Шубића.
12. недеља
[уреди извор].jpg)
Марко Марин (13. март 1989, Босанска Градишка) је фудбалер српског поријекла који наступа за репрезентацију Њемачке и ФК Севиља, а игра на позицији крила. Каријеру је почео у Хехсту, граду у близини Франкфурта. Убрзо је постао члан младог тима Ајнтрахта, да би 2005. године прешао у Борусију из Менхенгладбаха. Након годину дана потписао је професионални уговор са Борусијом на 3 године. Јуна 2009. године промјенио је клуб и постао члан Вердера, а почетком јула 2012. године прешао у Челси.
За репрезентацију Њемачке је дебитовао 27. маја 2008. против Бјелорусије, а свој први гол постигао је против Белгије у пријатељском мечу 20. августа 2008. Члан је екипе која је осволија треће мјесто на Свјетском првенству 2010. Изразио је жељу да наступи и за репрезентацију Републике Српске, када ова селекција добије дозволу ФИФА за одигравање пријатељских утакмица са другим репрезентацијама, по узору на селекције Каталоније и Баскије.
13. недеља
[уреди извор]
Перо Тунгуз (Сливља, 1840 — Трстеник, 1919.) је био хајдучки харамбаша и један од вођа у српским устанцима у Херцеговини. Пред крај живота пријавио се као добровољац у Првом свјетском рату и активно учествовао у пробоју Солунског фронта.
Перо Тунгуз је рођен 1840. године у Сливљима од оца Лазара, трговца и мајке Марије, домаћице, у породици поријеклом из Пиве. Веома млад одлази у хајдуке гдје се брзо истиче храброшћу па ускоро заснива своју чету.
14. недеља
[уреди извор]
Др Младен С. Стојановић (Приједор, 7. април 1896 — Јошавка 2. април 1942) био је љекар и учесник НОБ. Као члан КПЈ био је активан и прије почетка Другог свјетског рата. У НОБ је ступио 1941., а погинуо је 1942. године у селу Јошавка. За народног хероја проглашен је 7. јула 1942. године.
Младен је рођен у православној српској породици. Отац, Симо Стојановић је био православни свештеник. Као ђак Младен је завршавао разред по разред гимназије у Тузли и све више исказивао љубави према својој родној груди и њеном народу, који је био окупиран од стране Аустроугарске. Као ђак тузланске гимназије припадао је напредној омладини, повезаној са Младом Босном.
22. јуна 1941. године усташе су др Младена Стојановића ухапсиле као комунисту и затвориле у Приједору са још 40 талаца. 17. јула 1941. године запаливши сламу у затворској ћелији и искористивши забуну стражара, успио је да побјегне.
15. недеља
[уреди извор]
Момчило Капор – Момо (Сарајево, 8. април 1937 — Београд, 3. март 2010) је био српски сликар, књижевник, новинар, члан Сената Републике Српске и Академије наука и умјетности Републике Српске.
Рођен је у Сарајеву 1937. године од мајке Бојане Капор (девојачко Велимировић) и оца Гојка Капора, његов стриц је био Чедо Капор. Отац Гојко Капор радио је као финансијиски стручњак у Сарајеву, где је срео своју будућу супругу. Заробљен на почетку рата као резервни официр краљеве војске, одведен је у Нирнберг, где је провео пуне четири године. 13. априла 1941. за време бомбардовања Сарајева пала је бомба на стару турску кућу у којој су се склонили Момина мајка Бојана, Капорова бака и мали Момо. Сви су погинили осим Моме, кога је мајка заштитила легавши преко њега. О мајци је Капор знао врло мало, зато што се о њој ретко говорило у породици, вероватно због жеље најближих да дете заштите, не обнављајући му сећање на преживљени ужас и не продубљујући додатну трауму коју је носио у себи. Ратне године Момо проводи у Сарајеву код бакине сестре Јање Барош, а отац га годину дана по завршетку рата доводи у Београд.
16. недеља
[уреди извор]
Бранкица Михајловић (Брчко, 13. април 1991.) је српска одбојкашица која игра на позицији примача сервиса. Тренутно наступа за турски Фенербахче. Прије тога је играла у Јединству (Брчко), Волеро Цириху, јужнокорејском Хјундаиу, Кану, Рио де Жанеиру и јапанском Хисамицу Спрингсу. Са својим клубовима је освајала првенства чак четири различите државе и три купа.
У млађим категоријама наступала је за репрезентативне селекције Босне и Херцеговине, а потом се одлучила да наступа за најбољу селекцију Србије. У дресу Србије заиграла је у Европској лиги 2012, а потом и на Олимпијским играма у Лондону које су одржане исте године. Са репрезентацијом Србије је освојила друго мјесто у Свјетском купу у одбојци 2015, те трећа мјеста у Европској лиги 2012, Свјетском гран-приу 2013, Европским играма 2015 и Европском првенству 2015. Као члан репрезентације Србије на некима од тих турнира два пута је проглашавана за најбољег примача сервиса.
17. недеља
[уреди извор]
Марија Шестић (5. мај 1987. Бања Лука) певачица је забавне музике и пијаниста из Бања Луке. Са песмом Ријека без имена представљала је Босну и Херцеговину на Песми Евровизије 2007. у Хелсинкију.
Њен отац, Душан Шестић, композитор је данашње химне Босне и Херцеговине „Интермецо“. Марија је освојила неколико награда на дечјим фестивалима у БиХ и региону: треће место 1995. и прво место 1996. на Ђурђевданском фестивалу дечје песме у Бањалуци, специјалну награду за интерпретацију на фестивалу „Наша радост“ у Подгорици 1998. и прву награду за интерпретацију на фестивалу „Златно звонце“ у Новом Саду 1999., прву награду за интерпретацију 2000., 2001. и 2002. на Фестивалу за младе таленте у Зеници.
18. недеља
[уреди извор]
Рајко Петров Ного (Борија, општина Калиновик, 13. мај 1945) српски је пјесник, есејиста и књижевни критичар. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Сената Републике Српске.
Завршио је Учитељску школу у Сарајеву, дипломирао је Југословенску књижевност и српскохрватски језик на сарајевском Филозофском факултету, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Радио је као уредник у издавачком предузећу „Веселин Маслеша“ до 1982, затим као уредник београдског БИГЗ-а од 1982. до 1999.
19. недеља
[уреди извор]
Љубомир Петровић Љупко (Велика Брусница, Југославија, 15. маја 1947.) је бивши југословенски фудбалер, а данас је фудбалски тренер. Са Црвеном звездом је освојио Куп европских шампиона.
Рођен је у селу Велика Брусница. Фудбал је почео да игра врло рано да би прехранио породицу. Професионално је играо фудбал 15 година и то дванаест година је био играч НК Осијек (1967–1979 ), а три године у САД (1979 –1982). Као тренер радио је са Осијеком, суботичким Спартаком, Војводином, београдским Радом и Црвеном звездом. Са Војводином је 1989. освојио првенство Југославије у фудбалу, а са Црвеном звездом је освојио Куп европских шампиона 1991. У иностранству је радио са шпанским Еспањолом, уругвајским Пењаролом, грчким ПАОК-ом, сауди и кинеским Шангајом Шинхуом и Пекинг Гуо Аном. Године 1994. по други пут је преузео Црвену звезду са којом те исте сезоне осваја дуплу круну. Током 2000их је водио бугарске клубове Левски Софија, са којим је освојио првенство Бугарске 2000. и Литекс Ловеч, са којим је био првак 2001.
20. недеља
[уреди извор]
Стефан Вукчић Косача (око 1404 — 22. мај 1466) је био оснивач војводства Светог Саве, односно Херцеговине који је носио титулу херцега Светог Саве.
Наследник је Сандаља Хранића Косаче од 1435. године, био је најистакнутији међу Косачама. Од 1440. до 1443. проширио је власт на Омиш, Пољицу, Требиње, Клобук, трг Подгорицу и утврђења Медун и Соко (штитарски) у Горњој Зети и Бар (Доња Зета).
21. недеља
[уреди извор]
Слободан Принцип Сељо (Хаџићи, код Сарајева, 25. маја 1914 — Шћепан Поље, код Фоче, мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Његов отац Јово, био је рођени брат Гаврила Принципа - припадника „Младе Босне“ и атентатора на аустроугарског престолонаследника Франца Фрединанда, 1914. године. За вријеме похађања гимназије у Сарајеву, прикључио се омладиснком револуционарном покрету и посато члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учествовао је у формирању илегалних омладинских организација, културно-просветних и спортских друштава у Сарајеву и селима родног краја. Током школских распуста, политички је дјеловао и међу радницима, у свом родном крају, доносећи им илегалне летек, партијску штампу и марксистичку литературу.
22. недеља
[уреди извор]
Томислав Томо Кнез (9. јун 1938, Бања Лука) бивши је фудбалер и репрезентативац Југославије. Током своје клупске каријере играо је за ФК Борац Бања Лука, НК Динамо Загреб, ФК Швехат, ФК Рапид, ФК Капфенбергер и ФК Гисинг. Са Рапидом је освојио првенство Аустрије 1967. године. Године 1960. био је први фудбалер из друге лиге који је наступао за репрезентацију Југославије. Са репрезентацијом је тада освојио златну медаљу на Олимпијским играма и заузео друго мјесто на Европском првенству.
23. недеља
[уреди извор]
Сава Владиславић Рагузински или „гроф Рагузински или Илирски“ (рус. Са́вва Луки́ч Рагузи́нский-Владиславич, граф Рагузинский или Иллирийский; Јасеник, 1668. — Санкт Петербург, 17. јун 1738) био је дипломата, трговац и авантуриста. У служби руског цара Петра Великог биле су му повјерене многе дипломатске мисије у Цариграду, Риму и Пекингу. Његово најзначајније дјело био је Кјахтински договор, који је регулисао односе Русије и Кине све до средине 19. вијека.
Савин отац, Лука Владиславић, био је кнез у Херцеговини. Када су Турци Ченгићи напали њихов посјед, Сава је са оцем прешао у Дубровник, а његов рођени брат Дука је остао у Требињу. Из тог дијела породичне лозе настали су Дучићи, чији је потомак књижевник Јован Дучић. Након што се Лука Владиславић, преселио у Дубровник додао је свом презимену Рагузински. Млади Сава је, као многи Дубровчани, научио морнарство. У дубровачким католичким језуитским школама, стекао је високо образовање, које је употпунио знањем из економије у Шпанији и Француској.
24. недеља
[уреди извор]
Др Радован Караџић (Петњица код Шавника, 19. јун 1945) је српски психијатар, песник и политичар, први председник Републике Српске, те један од оснивача и први председник Српске демократске странке (тада Српска демократска странка Босне и Херцеговине). Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је 1995. године подигао оптужницу против њега. Радован Караџић је био у бекству од 1996. године до 21. јула 2008. године када је ухапшен у Србији. Органи Републике Србије су га 30. јула 2008. године, изручили Хашком трибуналу.
25. недеља
[уреди извор]
Лусија Кимани Mwahiki-Марчетић (Каџиадо, Кенија, 21. јун 1980) је атлетичарка бањалучког Борца, Републике Српске и Босне и Херцеговине пореклом из Кеније. Била је најбоља спортисткиња Републике Српске 2006. године.
У априлу 2004. године у Салцбургу у Аустрији, учествовала је са групом кенијских атлетичара на „Салцбуршком полумаратону“. Ту је упознала Синишу Марчетића родом из Приједора у Републици Српској, Босни и Херцеговини, који је студирао у Салцбургу, бавио се атлетиком и трчао је на том маратону. Та веза је завршила браком. Преселила се у Приједор, узела држављанство Републике Српске и почела тренирати у АК Борцу из Бањалуке.
26. недеља
[уреди извор]
Петар Кочић (Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877 — Београд, 27. август 1916) је био српски песник, писац и политичар. Рођен је у селу Стричићи на Змијању, на планини Мањачи код Бање Луке, у данашњој Републици Српској (Босна и Херцеговина).
27. недеља
[уреди извор]
Иван Кнежевић (Попови, 1760 — Шабац, 29. јун/12. јул 1840) познатији у народу као Кнез Иво од Семберије је био кнез над свим селима тадашње Бијељинске нахије. Кнез Иво је рођен у Поповима код Бијељине. Поред Филипа Вишњића један је од најзначајнијих српских историјских личности рођених у Семберији.
28. недеља
[уреди извор]
Иван Фрањо Јукић (Бања Лука, 8. јул 1818 — Беч, 20. мај 1857) био је босански фрањевац, просветитељ, пјесник, путописац и етнограф. Писао је и под псеудонимима Филип Кунић и Славољуб Бошњак.
Потицао је из средње имућне породице. Отац Јозо је био златар (кујунџија), а мајка Клара (рођена Јурић) домаћица. Имао је сестру Марију и брата Мату. Школовање је почео код жупника Фрање Ситнића, који га је учио писмо и основе латинског језика. Нижу гимназију је завршио у фојничком самостану (1830-1835). Студирао је филозофију у Загребу (1835-1837) и теологију у Веспрему (1837-1840) и Дубровнику (1841). Заредио се 1833. у Фојници, а фратар је постао 1842. године.
29. недеља
[уреди извор]
Јелена Лоловић (Сарајево, 14. јул 1981) је српска скијашица. Такмичи се углавном у техничким дисциплинама слалому и велеслалому, ређе у супервелеслалому а у спусту на почетку каријере. Чланица је Скијашког клуба Чукарички из Београда. Користи скије и везове фирме Елан. По занимању је дипломирани филолог (енглески језик), а тренутно је на постдипломским студијама на универзитету Сингидунум.
Лоловићева је дебитовала у Светском купу од 21. јануара 2001. године у Кортини д‘Ампецо. Свој први Светски куп резултат остварила је у супервелеслалому (25. фебруар 2005. у Сан Сикариу).
30. недеља
[уреди извор]
Наташа Нинковић (Требиње, 22. јул 1972) је српска глумица. Детињство је провела са родитељима — Бранком и Миленом, у Требињу, где је завршила основну и средњу школу. После завршене средње школе одлази у Београд, где је 1994. у класи професора Владимира Јевтовића завршила Факултет драмских уметности.
31. недеља
[уреди извор]
Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био је српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи предсједник Демократске странке, градоначелник Београда (1997) и предсједник Владе Републике Србије (2001—2003).
Рођен је у Босанском Шамцу. Као мали, живио је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању породице Изетбеговић. Завршио је Девету гимназију у Београду, гдје се преселио када је његов поочим Драгомир, човјек који га је усвојио, премјештен као официр ЈНА. Ђинђићев поочим је родом из села Прекопуце у општини Прокупље.
32. недеља
[уреди извор]
Милош Шестић (рођен 8. августа. 1956, у Милосавцима крај Лакташа) је бивши фудбалски репрезентативац Југославије, играч Црвене звезде, Олимпијакоса и Војводине.
Фудбалску каријеру започиње 1972. године у Јединству из Старе Пазове, где се задржао само две године а онда 1974. године прелази у Црвену звезду. За први тим Црвене звезде дебитовао је 24. априла 1974. године, против Олимпије, у Љубљани. У дресу Црвене звезде одиграо је 441 утакмицу и постигао 108 голова, освојивши четири титуле првака земље (1977, 1980, 1981, 1984) и један трофеј купа Југославије (1982).
33. недеља
[уреди извор]
Милан Вукић, (рођен је 19. августа 1942. у Санском Мосту) је српски и босанскохерцеговачки шахиста из Бање Луке.
Четири пута осваја шампионат Југославије, 1970, 1971, 1974 и 1994. Учествовао је у тиму Југославије на европским и на студентским шаховским првенствима.
Новинска кућа „Глас“ је све до 1992. бирала најбољег спортисту Босанске Крајине, а онда је почетком рата на просторима СФРЈ донесена одлука да се бирају најуспешнији спортисти Републике Српске. Тако је настављена традиција. 1974. године Милан Вукић је добио ово признање.
34. недеља
[уреди извор]
Небојша Глоговац (Требиње, 30. август 1969) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац. Добитник је бројних награда. Послије средње школе је уписао студије психологије на Филозофском факултету у Београду. Након двије године студија се предомислио и 1990. је уписао глуму на београдском Факултету драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића. Заједно са њим су студирали Наташа Нинковић, Војин Ћетковић и Сергеј Трифуновић. Глоговац се на филму први пут појавио у улози Фадила, војника ЈНА, у ратној драми Боре Драшковића „Вуковар, једна прича“ (1994). Прву главну улогу добио је у филму редитеља Горчина Стојановића „Убиство с предумишљајем“ (1995), у ком је тумачио лик Богдана, рањеног на ратишту у Босни. За ову улогу добио је награду за најбољу мушку улогу Цар Константин на Филсмком фестивалу у Нишу.
35. недеља
[уреди извор]
Саво Милошевић (рођен 2. септембра, 1973. у Бијељини, СФР Југославија - данас Република Српска, БиХ) је бивши српски фудбалер који је играо на позицији нападача. Одиграо је 102 утакмице и постигао 37 голова за репрезентацију Југославије, СЦГ и Србије.
36. недеља
[уреди извор]Абас Арсланагић (Дервента, 2. септембар 1944), је бивши југословенски рукометаш, тренер, професор физичке културе и спортски новинар. Освајач је златне медаље на Олимпијским играма у Минхену 1972. године. Данас је тренер бањалучког Борца.
37. недеља
[уреди извор]
Огњен Кузмић (Добој, 16. мај 1990) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно наступа за Панатинаикос. Кузмић је професионалну каријеру започео 2007. године у КК Борац Нектар из Бање Луке а прве кошарке кораке започео је у КК Финдо из Добоја. Затим је наступао за клубове финске лиге, послије чега се вратио у БиХ, тачније у КК Челик Зеница. Године 2011. потписао је уговор са шпанском Уникахом из Малаге, али је као позајмљен играч наступао прво у шпанској другој лиги, а потом и у вишем рангу, тј. АЦБ лиги, играјући за КК Хувентуд, са којим је заузео 11. мјесто у сезони 2012/13.
Дана 27. септембра 2013. постао је члан Голден Стејт вориорса. Са Вориорсима проводи наредне две сезоне, али за то вријеме не добија пуно прилике. Већину времена провео је на позајмици у Санта Круз вориорсима члану НБА развојне лиге. У сезони 2014/15. освојио је и НБА лигу и НБА развојну лигу. У јулу 2015. Голден Стејт му није понудио нови уговор па је постао слободан играч. Касније тог мјесеца се вратио у европску кошарку и потписао двогодишњи уговор са грчким Панатинаикосом.
38. недеља
[уреди извор]
Светислав Милосављевић – Тиса (Ниш, 7. септембар 1882. – Београд, 28. јул 1960.) је био генералштабни бригадни генерал и први бан Врбаске бановине.
Први бан је у Бању Луку дошао на Митровдан, 8. новембра 1929. године и то возом, без икакве помпе и пратње. Још истог дана прошетао је градом и искусним неимарским оком мјеркао гдје и шта би се могло и морало чинити у тој неизграђеној и запуштеној вароши. Одмах је засукао рукаве и за кратко вријеме уз знатну државну финансијску помоћ постигао огромне искораке у развоју цијеле бановине, а посебно њене престонице – Бање Луке. Милосављевић је постизао велике успјехе и иза себе оставио многобројне задужбине, имао је директне, дјелимичне или индиректне заслуге за настанак значајних објеката или институција.
39. недеља
[уреди извор]Ратко Радовановић (Невесиње, 16. септембар 1956) је бивши југословенски кошаркаш. У својој каријери играо је за Босну, Расинг ПСЖ и Венецију. Са Босном је освојио Куп европских шампиона 1979. Дуги низ година је радио као спортски директор КК ФМП Железник.
40. недеља
[уреди извор]
Никола Пејаковић Коља (Бања Лука, 16. септембар 1966) је српски редитељ, глумац, сценариста и музичар. Рођен је 16. септембра 1966. године у Бања Луци. После завршене Средње ликовне школе уписао је Факултет драмских уметности у Београду, одсек позоришне режије. Добитник је награда: за најбољу режију на 7. међународном фестивалу комедије „Мостарска лиска“ за режију представе „Народни посланик“.
41. недеља
[уреди извор]Иво Андрић (Долац, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за роман На Дрини ћуприја (1945). Био је члан Српске академије наука и уметности.
Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњој Аустроугарској. Матичне књиге кажу да му је отац био Антун Андрић, школски послужитељ, а мати Катарина Андрић (рођена Пејић). Дјетињство је провео у Вишеграду где је завршио основну школу. Андрић 1903. године уписао је сарајевску Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу, а словенску књижевност и историју студирао је на Филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft) Андрић је одбранио на Универзитету у Грацу 1924. године.
42. недеља
[уреди извор]
Мехмед Соколовић (тур. Sokollu Mehmet Paşa; око 1505 — 11. октобар 1579), у народу познатији као Мехмед-паша Соколовић, је био велики везир у Османском царству. Рођен је као Бајица - Бајо Ненадић. Пореклом Србин из Херцеговине рођен у селу Соколовићи близу градића Рудо. Као дечак школовао се у манастиру Милешева.
43. недеља
[уреди извор]
Лука Вукаловић (Богојевићи у Зупцима, у садашњој општини Требиње, Источна Херцеговина, 18. октобар 1823 — Салтакча, Одеса, Русија 6. јул 1873) је био вођа српског устанка у Херцеговини 1852—1862.
Вукаловић је у Требињу изучио пушкарски занат и неко време се бавио њиме у Херцег Новом. У доба Омер-пашине акције против Црне Горе вратио се 1852. у родни крај, где је изабран за племенског главара и капетана. Кад је Омер-паша у марту 1852. наредио да се од херцеговачке раје одузима оружје, против су се одупрли крајеви у којима је Вукаловић био главар.
44. недеља
[уреди извор]
Саша Старовић (Гацко, 19. октобар 1988) је српски одбојкаш. Игра на месту коректора. Тренутно је члан италијанског клуба Лубе Мачерата из Мачерате. Са Будућношћу, у коју је дошао 2005. из ОК Гацко, освојио је првенство Србије и Црне Горе 2006. и првенство и куп Црне Горе 2007. Са репрезентацијом Србије освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у одбојци 2007. и златну медаљу на Европском првенству у одбојци 2011. Наступао је у Русији за Урал, а тренутно игра у Италији.
45. недеља
[уреди извор]
Антон Анте Јосиповић (Бања Лука, 22. октобар 1962.) је био олимпијски победник на Олимпијским играма 1984.
Као члан бањалучког боксерског клуба „Славија“ освојио је првенство Југославије 1982. Балкански првак је постао 1983.
На Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу постао је први југословенски спортиста који је освојио златну медаљу без борбе. Јосиповић је у финалу остао без противника након што је југословенски судија Глигорије Новичић дисквалификовао америчког боксера Евандера Холифилда који је у другом полуфиналном мечу ударио и нокаутирао свог противника, Новозеланђанина Кевина Барија, након знака за прекид борбе.
46. недеља
[уреди извор]Стефан Твртко I Котроманић (ћир. Тврьткѡ, Тврьтко, лат. Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338 — 1391) био је босански бан и краљ. На врхунцу моћи носио је титулу краља Срба, Босне, Поморја и Западних страна. Крунисан је за краља у манастиру Милешеви 26. октобра (на Митровдан) 1377. године. Тада је себи додао име Стефан, династичко име свих Немањића.
Престо је наслиједио од свог стрица, бана Стјепана II Котроманића 1353. године. Дошао је на власт у вријеме великих борби Краљевине Угарске против Млетачке републике и српских земаља. Као угарски вазал, Твртко се заузимао за то да се далматински градови опредијеле против Млечана.
47. недеља
[уреди извор]
Владимир Радмановић (рођен 19. новембра 1980. у Требињу) је бивши српски кошаркаш. Клуб у коме је завршио каријеру су Чикаго Булси. Игра на позиција крилног центра, а у каријери је играо за Црвену звезду, ФМП Железник, Сијетл Суперсониксе, Лос Анђелес Клиперсе, Лос Анђелес Лејкерсе, Шарлот Бобкетсе, Голден Стејт Вориорсе, Атланта Хоксе и Чикаго Булсе.
Радмановић је освојио злато на Европском првенству за играче до 22 године 1998. и златну медаљу на Светском првенству 2002..
48. недеља
[уреди извор]
Емир Кустурица (рођен 24.новембра 1954. године у Сарајеву, Југославија) је српски и југословенски редитељ. За своје кратке филмове награђиван је још у средњој школи. Филмску режију завршио је на Филмској академији у Прагу (ФАМУ). Двоструки је добитник Златне палме филмског фестивала у Кану, за филмове Отац на службеном путу и Подземље. Носилац је „ордена Витеза реда уметности и књижевности“. Емир Кустурица је идејни творац и један од финансијера туристичког комплекса Андрићград у Вишеграду.
49. недеља
[уреди извор]
Невен Суботић (рођен 10. децембра 1988. у Бањој Луци) је српски фудбалер и репрезентативац који наступа за Борусију из Дортмунда. Одбрамбени је играч, висок 1,93 m.
Његова породица се 1994. године преселила у немачки град Шемберг, а пет година касније, по истицању боравишне визе, у САД. Невен Суботић је тамо упознао Кита Фока, помоћног тренера у репрезентацији САД до 17 година који га је позвао да дође на пробу. Од 2004. до 2006. је играо за тим Универзитета Јужне Флориде, те у младим репрезентацијама САД. Затим се вратио у Немачку да наступа за Мајнц 05. У првој сезони је одиграо 34 утакмице и постигао четири гола. Године 2008, на инсистирање Јиргена Клопа, бившег тренера Мајнца, за суму од четири милиона евра прешао је у Борусију. У сезони 2008/09. одиграо је 33 утакмице за Борусију и постигао шест голова.
50. недеља
[уреди извор]
Хрвоје Вукчић Хрватинић (1350 – 1416) је био владар западне Босне и Далмације у 14. и 15. вијеку. Имао је титуле херцег сплитски (1403), велики војвода босански (1380) и кнез Доњих Краја. Након што је добио титулу херцега сплитског и постао самостални обласни господар, Хрвоје је обновио достојанство кнеза Доњих Краја. Титулу земаљског кнеза у истом рангу је касније носио само још Стефан Вукчић Косача, који је након стицања титуле херцега 1448. године носио и титулу кнеза дринског.
51. недеља
[уреди извор]
Петар Поповић, звани Пеција (1826. — 1875) је рођен од оца Петра и мајке Илинке у селу Бушевић у Крупској. Већину живота провео је у граду Костајници.
Петар је сам научио писати и читати, а осим српског говорио је и турски језик. Не признавајући отоманску државу Петар у 22. години одлази у хајдуке и од тада до краја живота активно се бори против турске државе. У јесен 1858. заједно са хајдучким харамбашом Петром Гарачом из Стригове, диже велику буну у Кнешпољу и пред Костајницом гради шанац познат као „Пецијин шанац“. Хајдуцима се придружује и народ, па се на шанцу одиграва жестока битка између Турака и устаника. Након дуге и тешке борбе Турци су успјели устанике натјерати преко ријеке Уне у Костајницу гдје се већина предала аустријским стражама. Пеција и Гарача са још 300-тињак устаника се нису предали већ су прешли преко моста назад међу Турке и потиснувши их назад, тако да су Турци умакли у Пастирево. Ова буна је у народу позната као Костајничка или Пецијина буна, а рјеђе као Кнешпољска буна.
52. недеља
[уреди извор]
Филип Вишњић (1767 — 1834) је један од најпознатијих српских гуслара и твораца српских народних пјесама. Рођен је на Мајевици, у селу Горња Трнова, код Угљевика, гдје је планирана изградња реплике његове родне куће. Ослијепевши од великих богиња још као дијете, Вишњић је постао професионални пјевач. С гуслама у рукама је путовао по читавом Босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра. По селима и на манастирским саборима пјевао је Србима, а пролазећи кроз градове пјевао је на дворовима турских првака. Двије публике тражиле су различите пјесме тако да је Вишњић имао два различита репертоара, један за своје хришћанске а други за муслиманске слушаоце. Његове пјесме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски, хагиографски репертоар слијепих пјевача.
53. недеља
[уреди извор]
Павле Раденовић (? — 1415) је био кнез из редова Павловића који је био један од најмоћнијих великаша у краљевини Босни на прелазу из XIV у XV век. Био је син Радена Јабланића који је имао поседе у источној Босни око Криваје и Праче. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са Влатком Вуковићем (?-1392) 1391. године заузима Конавле, које су до тада држали Санковићи. После смрти Твртка I(бан 1353 — 1377, краљ 1377 — 1391) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз Косаче и Хрватиниће. Убијен је у завери краља Остоје (прва влада 1398 — 1404, друга влада 1409 — 1418), војводе Сандаља(1392 — 1435) и Златоносовића током лова на Пареној пољани крај Бобовца, после чега га је наследио настарији син Петар I(1415 — 1420).