Портал:Стрип/Селецтед артицле

Ова страница није индексирана и не налази се у категоријама, јер служи искључиво за материјал којим се освежава Стрип портал. Овде се налазе чланци који су одабрани да се појављују на главној страни портала. Порука искључиво информативне природе: дизајн ових подстраница налази се на овом линку.

За сада (у времену стварања портала) се овде налази мали број чланака, јер је број квалитетних чланака на ову тему ограничен. Уколико се жели допринети додавањем неког чланка, субјективно одабраног или номинованог гласањем, молимо следити следећа упутства.

Коришћење

1. Додати изабрани чланак (и највише једну пратећу слику) следећој подстраници коју си створио, рецимо страна 11. Пази да правилно едитујеш страницу, јер ће се неиспуњени параметри појавити као непостојећи садржај.
2. Текст одабраног чланка нека не буде дужи од 10 редака.
3. Додати број "max=" опцији да би се добио нови максимални број свих подстраница које се провлаче кроз {{|Random portal component}} на главној страни портала (тамо где се појављују чланци). Мислим да недодавање нема никакав негативан ефекат, тако да је најбоље ништа не дирати.

Номинације

Свако је слободан да пратећи горе наведене примере едитовања дода Одабрани материјал листи. То могу бити гласањем изабране стране, или стране одабране по другом принципу.

Ако нисте сигурни како се додаје нови унос, затражите помоћ на страници за разговор.

Листа одабраних чланака

Одабрани чланци: 1–10

Портал:Стрип/Selected article/1

Дикан је српски стрип о истоименом јунаку, настао из пера Лазе Средановића, а идејно га је осмислио Никола Лекић, главни уредник „Политикиног забавника“ у време настајања стрипа. Често је упоређиван са Астериксом, који је и био узор аутору стрипа. Први пут је објављен 1969. године, у 903. броју Политикиног Забавника у епизоди „Буздованске игре“ и убрзо је постао један од омиљених стрипова у бившој Југославији. Стрип је објављиван искључиво у Политикином Забавнику, а 2006. године објављен је и стрип-албум „Дикан: Плава шпиља“. Стрип прати пустоловине, пропаћене хумором, два Стара Словена, Дикана и његовог верног пратиоца ујака Вукоја. Радња стрипа је смештена у време пре велике сеобе народа, углавном на Балкану.

---

Портал:Стрип/Selected article/2

Стрип магазин Панорама (1965–1971) заузео је место које је некада припадало стрип магазину "Кекец". Панорама је имала 16 страна формата 21 x 29,5 цм, од тог броја половина страница је била у четворобнојној офсет техници. "Панорама" је објављивала искључиво увозне стрипове, француско-белгијске и британске продукције. Први издавач је био НИП "Прогрес" из Новог Сада, а од следеће године "Панораму" је преузео "Форум". Стрип магазин је угашен 1971. године након одштампаних 318 бројева. Пре гашења "Панораме" појавио се први ванредни број месечника "Стрипотека Панорама" из којег ће, након гашења "Панораме", израсти најпопуларнија и најдуговечнија ревија стрипа на овим просторима, "Стрипотека", која излази и данас.

---

Портал:Стрип/Selected article/3

Коко Бил је стрип-јунак чији је аутор Италијан Бенито Јаковити. Стрип је заправо пародија на Дивљи Запад. Цртеж је карактеристичан и препознатљив, пун невероватних апсурда и разних дрангулија – црви са шеширом, гомила салама (са ногама), разбацане коске и чарапе, рибе које ходају, коњ који пуши, а главни јунак уместо вискија пије чај од камилице. Коко Бил је креиран 1956. године, а прво објављивање уследило је годину дана касније, тачније 28. марта 1957. године, у италијанском листу Il Giorno dei Ragazzi који је излазио све до 1968. године. На цртаном филму се појавио 2002. године (цртана серија Коко Бил). Стрип Коко Бил су у бившој Југославији објављивали сви већи листови: Политикин Забавник, Стрипотека, Панорама, Стрип магазин, Зов стрип и други.

---

Портал:Стрип/Selected article/4

Ла Линеа (Линија) је анимирана серија италијанског креатора Озвалда Кавандолија. Главни карактер је човек који хода по бесконачној линији. Сам лик је такође нацртан користећи једну линију и део је линије по којој хода. Главни јунак, кога камера углавном прати као соло карактера наилази на препреке и често се обраћа цртачу за помоћ. Током својих "авантура" у виду монодраме често гунђа неразумним фразама, води монолог, или се у катарзи комично раздражује и вичући пада у бездан. Позадинска боја се мења према расположењу карактера, али је део серије у старту емитован у црно-белој техници. Оригинална Линија, коју је Кавандоли нацртао у форми стрипа, настала је у рекламне сврхе, пре него што је направљен цртани филм. Аутор „Ла Линее“ је форму стрипа често користио за иронију и критиковање друштвених појава. „Ла Линеа“ стрип објављиван је у многим издањима, и кроз године, цртало га је тридесет италијанских стрип-уметника. У 2008. години, реномирани уметнички часопис The Artist одао је почаст Освалду Кавандолију и његовом карактеру, који је кроз скоро четри деценије објављивања доживео незапамћен успех.

---

Портал:Стрип/Selected article/5

Француско-белгијски стрипови поред америчких и британских стрипова и јапанске манге представљају један од главних стислких праваца стрипа, која се пише и француском скраћеницом "BD" од француског израза "цртане траке" (фр. "bande dessinée"). Паралелно с тим концептом развијао се сличан у Америци под именом "графички роман" ("graphic novel") или прича у сликама ("picture novel"), који се адаптирао и у шпански језик ("Gráficas Román"). Са Француско-белгијском школом стрипа је уско повезана и афирмација стрипа као Девете уметности (фр. "Le Neuvième Art"), пошто се у европском домену, за разлику чак и од америчког, стрип заиста тако и третира. То је између осталог и разлог успона европског стрипа, који је пребродио техничке и генерацијске кризе краја прошлог века и успешно се адаптирао захтевима двадесет првог. У свом старту правац је пре свега био дечије оријентисан, али је временом настало мноштво креативних дела и у алтерантивном (хорор, ски-фи итд.) и у реалистичном маниру. Компактна традиција европског стрипа настала у јединственој културној – франкофоној – средини на наше цртаче и љубитеље стрипа утицала је можда исто колико и амерички стрип. На енглеском говорном подручју је овај правац често третиран као синоним самог европског стрипа, те је за њега адаптиран израз "Euro Comics". Свима познати стрип ликови ове школе су Поручник Блубери, Талични Том, Спиру и Фантазио, Гаша, Марсупилами, Тинтин, Крцко, Штрумфови, Бил и Бул, Плаве блузе (фр. Les Tuniques Bleues), Изногуд, Валеријан... Иако су ови стрипови углавном усмерени Француско-белгијском тржишту, не постоји део света где се не могу купити њихови преведени примерци. Такав је случај рецимо са Астериксом, који је и код нас доживео безброј издања.

---

Портал:Стрип/Selected article/6

Константин Кузњецов (1895-1980) је био српски цртач стрипова руског порекла. Цртао је по сценаријима Бранка Видића, Светислава Б. Лазића и Павла Пољакова, али је за своје стрип-креације и сам састављао сценарије. Био је један од утемељивача модерног стрипа код нас, а његов оригинални стил учинио је да његова остварења буду на самом врху југословенског и европског предратног стрипа. Најпознатији наслови су: „Грофица Марго“, „Барон вампир“, „Књаз Милош“ (животопис Милоша Обреновића), „Синбад Морепловац“, „Пикова дама“, „Бајка о цару Салтану“, „Скаска о златном петлићу“, „Петар Велики“ (стрип о истоименом владару Русије). Кузњецови стрипови су и за данашње око изненађујуће квалитетно и савремено цртани, остављају без речи критике. Један је од ретких наших стрип-аутора који су успевали да се афирмишу и ван граница Југославије, многе његове радове објављивали су контемпорарни Француски листови (на пример Gavroche, Jumbo, Le journal de Toto, Les grandes aventures и други). Након краја рата који дочекује у логору, 1950. имигрира у САД где наставља своју уметничку каријеру као илустратор и сликар све до своје смрти 1980. године у Лос Анђелесу.

---

Портал:Стрип/Selected article/7

Мирко и Славко је стрип о два дечака, партизанска курира, који је излазио у едицији Никад робом издавачке куће Дечје новине из Горњег Милановца. Главни аутор „Мирка и Славка“ је био цртач Десимир Жижовић Буин, уз бројне сараднике. По стрипу је снимљен и истоимени дугометражни филм у режији Бранимира Торија Јанковића. Стрип је због укорењене традиције народноослободилачке борбе у нашим народима био веома популаран. Излазио је од 1958. до 1979. Стрип о дечацима-партизанима који се боре против „наивних и глупих Немаца“ убрзо је достигао тираж од око 200.000 примерака, и утро пут низу других стрипова који су се бавили тематиком везаном за догађаје из даље или ближе националне историје.

---

Портал:Стрип/Selected article/8

Манга (канџи 漫画; hiragana まんが; katakana マンガ), јапанска је реч за стрипове (који се понекад називају и комик コミック) и карикатуре. Изван Јапана, користи се и као универзални назив за јапанске стрипове. Од 2006. године, манге су постале тржиште које обрће милијарде долара. Манге су углавном црно-беле, са изузетком корица и првих неколико страница, а ретке су оне код којих су све стране у боји. Најпопуларније манге често доживљавају адаптацију у виду анимеа чим се за то појави интерес на тржишту. Манге се међу мање упућенима често називају анимама, и обрнуто. Адаптиране приче се често модификују на начин којим ће имати већу прођу на мејнстрим тржишту. Иако то није уобичајено, понекад се по оригиналним анимама праве манге, као што су рецимо Гундам (Gandem), Neon Genesis Evangelion (Неон Џенезис Евангелион), Cowboy Bebop (Каубој Бибоп) i Tenchi Muyo (Тенчи Мујо). Уобичајено је да оригиналне манге и аниме поред јапанског назива садрже и енглеску верзију наслова, или да имају енглески назив транскрибован на јапански.

---

Портал:Стрип/Selected article/9

Тарзан је популаран измишљени лик из књига, филмова и стрипова који је створио писац Едгар Рајс Бароуз (Edgar Rice Burroughs). Први пут се појавио у роману Тарзан међу мајмунима (Tarzan of the Apes, издат у часопису 1912. а у књижном издању 1914. године), а касније у још 23 наставка књиге и небројено пута у разним другим медијима, као ауторизован или неауторизован лик. Најпознатије су његове филмскe адаптације, али је у стрипу овај лик, пером Берна Хогарта (Burne Hogarth) током 1930-их достигао свој врхунац експресије. Стрип-уметник Хал Фостер (Hal Foster) га је 1929. први адаптирао, а цртали су га и великани стрипа као што су Рас Манинг (Rus Manning) под чијим пером је лик 1960-их доживео своју уметничу ренесансу. Тарзанов крик одјекивао је и нашим просторима, пошто је био толико популаран да је током 1980-их, новосадско предузеће „Форум Маркетпринт“ по лиценци производило стрипски серијал „Тарзан“, који је објављиван у више европских земаља. Главни цртач је био Бранислав Керац, тушер Бранко Плавшић, а сценариста Славко Драгинчић.

---

Портал:Стрип/Selected article/10

Астерикс (фр. Astérix) је измишљени јунак, створен 1959. као херој серије француских стрипова који је писао Рене Гошини и цртао Албер Удерзо. Удерцо је наставио серију и након Гошинијеве смрти 1977. године. Стрипови су преведени на много језика, чак и латински и старогрчки. То је највероватније најпопуларнији француски стрип на свету. Астерикс је мање популаран у САД и Јапану који имају развијену традицију свога стрипа. Кључ за успех овог стрипа је то што садржи комичне елементе за све узрасте: млађа деца воле визуелне гегове, док одрасли цене бистре и искричаве алузије у тексту. Астериксов најбољи пријатељ је Обеликс.