Портал:Strip/Selected article

Ova stranica nije indeksirana i ne nalazi se u kategorijama, jer služi isključivo za materijal kojim se osvežava Strip portal. Ovde se nalaze članci koji su odabrani da se pojavljuju na glavnoj strani portala. Poruka isključivo informativne prirode: dizajn ovih podstranica nalazi se na ovom linku.

Za sada (u vremenu stvaranja portala) se ovde nalazi mali broj članaka, jer je broj kvalitetnih članaka na ovu temu ograničen. Ukoliko se želi doprineti dodavanjem nekog članka, subjektivno odabranog ili nominovanog glasanjem, molimo slediti sledeća uputstva.

Korišćenje

1. Dodati izabrani članak (i najviše jednu prateću sliku) sledećoj podstranici koju si stvorio, recimo strana 11. Pazi da pravilno edituješ stranicu, jer će se neispunjeni parametri pojaviti kao nepostojeći sadržaj.
2. Tekst odabranog članka neka ne bude duži od 10 redaka.
3. Dodati broj "max=" opciji da bi se dobio novi maksimalni broj svih podstranica koje se provlače kroz {{|Random portal component}} na glavnoj strani portala (tamo gde se pojavljuju članci). Mislim da nedodavanje nema nikakav negativan efekat, tako da je najbolje ništa ne dirati.

Nominacije

Svako je slobodan da prateći gore navedene primere editovanja doda Odabrani materijal listi. To mogu biti glasanjem izabrane strane, ili strane odabrane po drugom principu.

Ako niste sigurni kako se dodaje novi unos, zatražite pomoć na stranici za razgovor.

Lista odabranih članaka

Odabrani članci: 1–10

Portal:Strip/Selected article/1

Dikan je srpski strip o istoimenom junaku, nastao iz pera Laze Sredanovića, a idejno ga je osmislio Nikola Lekić, glavni urednik „Politikinog zabavnika“ u vreme nastajanja stripa. Često je upoređivan sa Asteriksom, koji je i bio uzor autoru stripa. Prvi put je objavljen 1969. godine, u 903. broju Politikinog Zabavnika u epizodi „Buzdovanske igre“ i ubrzo je postao jedan od omiljenih stripova u bivšoj Jugoslaviji. Strip je objavljivan isključivo u Politikinom Zabavniku, a 2006. godine objavljen je i strip-album „Dikan: Plava špilja“. Strip prati pustolovine, propaćene humorom, dva Stara Slovena, Dikana i njegovog vernog pratioca ujaka Vukoja. Radnja stripa je smeštena u vreme pre velike seobe naroda, uglavnom na Balkanu.

---

Portal:Strip/Selected article/2

Strip magazin Panorama (1965–1971) zauzeo je mesto koje je nekada pripadalo strip magazinu "Kekec". Panorama je imala 16 strana formata 21 x 29,5 cm, od tog broja polovina stranica je bila u četvorobnojnoj ofset tehnici. "Panorama" je objavljivala isključivo uvozne stripove, francusko-belgijske i britanske produkcije. Prvi izdavač je bio NIP "Progres" iz Novog Sada, a od sledeće godine "Panoramu" je preuzeo "Forum". Strip magazin je ugašen 1971. godine nakon odštampanih 318 brojeva. Pre gašenja "Panorame" pojavio se prvi vanredni broj mesečnika "Stripoteka Panorama" iz kojeg će, nakon gašenja "Panorame", izrasti najpopularnija i najdugovečnija revija stripa na ovim prostorima, "Stripoteka", koja izlazi i danas.

---

Portal:Strip/Selected article/3

Koko Bil je strip-junak čiji je autor Italijan Benito Jakoviti. Strip je zapravo parodija na Divlji Zapad. Crtež je karakterističan i prepoznatljiv, pun neverovatnih apsurda i raznih drangulija – crvi sa šeširom, gomila salama (sa nogama), razbacane koske i čarape, ribe koje hodaju, konj koji puši, a glavni junak umesto viskija pije čaj od kamilice. Koko Bil je kreiran 1956. godine, a prvo objavljivanje usledilo je godinu dana kasnije, tačnije 28. marta 1957. godine, u italijanskom listu Il Giorno dei Ragazzi koji je izlazio sve do 1968. godine. Na crtanom filmu se pojavio 2002. godine (crtana serija Koko Bil). Strip Koko Bil su u bivšoj Jugoslaviji objavljivali svi veći listovi: Politikin Zabavnik, Stripoteka, Panorama, Strip magazin, Zov strip i drugi.

---

Portal:Strip/Selected article/4

La Linea (Linija) je animirana serija italijanskog kreatora Ozvalda Kavandolija. Glavni karakter je čovek koji hoda po beskonačnoj liniji. Sam lik je takođe nacrtan koristeći jednu liniju i deo je linije po kojoj hoda. Glavni junak, koga kamera uglavnom prati kao solo karaktera nailazi na prepreke i često se obraća crtaču za pomoć. Tokom svojih "avantura" u vidu monodrame često gunđa nerazumnim frazama, vodi monolog, ili se u katarzi komično razdražuje i vičući pada u bezdan. Pozadinska boja se menja prema raspoloženju karaktera, ali je deo serije u startu emitovan u crno-beloj tehnici. Originalna Linija, koju je Kavandoli nacrtao u formi stripa, nastala je u reklamne svrhe, pre nego što je napravljen crtani film. Autor „La Linee“ je formu stripa često koristio za ironiju i kritikovanje društvenih pojava. „La Linea“ strip objavljivan je u mnogim izdanjima, i kroz godine, crtalo ga je trideset italijanskih strip-umetnika. U 2008. godini, renomirani umetnički časopis The Artist odao je počast Osvaldu Kavandoliju i njegovom karakteru, koji je kroz skoro četri decenije objavljivanja doživeo nezapamćen uspeh.

---

Portal:Strip/Selected article/5

Francusko-belgijski stripovi pored američkih i britanskih stripova i japanske mange predstavljaju jedan od glavnih stislkih pravaca stripa, koja se piše i francuskom skraćenicom "BD" od francuskog izraza "crtane trake" (fr. "bande dessinée"). Paralelno s tim konceptom razvijao se sličan u Americi pod imenom "grafički roman" ("graphic novel") ili priča u slikama ("picture novel"), koji se adaptirao i u španski jezik ("Gráficas Román"). Sa Francusko-belgijskom školom stripa je usko povezana i afirmacija stripa kao Devete umetnosti (fr. "Le Neuvième Art"), pošto se u evropskom domenu, za razliku čak i od američkog, strip zaista tako i tretira. To je između ostalog i razlog uspona evropskog stripa, koji je prebrodio tehničke i generacijske krize kraja prošlog veka i uspešno se adaptirao zahtevima dvadeset prvog. U svom startu pravac je pre svega bio dečije orijentisan, ali je vremenom nastalo mnoštvo kreativnih dela i u alterantivnom (horor, ski-fi itd.) i u realističnom maniru. Kompaktna tradicija evropskog stripa nastala u jedinstvenoj kulturnoj – frankofonoj – sredini na naše crtače i ljubitelje stripa uticala je možda isto koliko i američki strip. Na engleskom govornom području je ovaj pravac često tretiran kao sinonim samog evropskog stripa, te je za njega adaptiran izraz "Euro Comics". Svima poznati strip likovi ove škole su Poručnik Bluberi, Talični Tom, Spiru i Fantazio, Gaša, Marsupilami, Tintin, Krcko, Štrumfovi, Bil i Bul, Plave bluze (fr. Les Tuniques Bleues), Iznogud, Valerijan... Iako su ovi stripovi uglavnom usmereni Francusko-belgijskom tržištu, ne postoji deo sveta gde se ne mogu kupiti njihovi prevedeni primerci. Takav je slučaj recimo sa Asteriksom, koji je i kod nas doživeo bezbroj izdanja.

---

Portal:Strip/Selected article/6

Konstantin Kuznjecov (1895-1980) je bio srpski crtač stripova ruskog porekla. Crtao je po scenarijima Branka Vidića, Svetislava B. Lazića i Pavla Poljakova, ali je za svoje strip-kreacije i sam sastavljao scenarije. Bio je jedan od utemeljivača modernog stripa kod nas, a njegov originalni stil učinio je da njegova ostvarenja budu na samom vrhu jugoslovenskog i evropskog predratnog stripa. Najpoznatiji naslovi su: „Grofica Margo“, „Baron vampir“, „Knjaz Miloš“ (životopis Miloša Obrenovića), „Sinbad Moreplovac“, „Pikova dama“, „Bajka o caru Saltanu“, „Skaska o zlatnom petliću“, „Petar Veliki“ (strip o istoimenom vladaru Rusije). Kuznjecovi stripovi su i za današnje oko iznenađujuće kvalitetno i savremeno crtani, ostavljaju bez reči kritike. Jedan je od retkih naših strip-autora koji su uspevali da se afirmišu i van granica Jugoslavije, mnoge njegove radove objavljivali su kontemporarni Francuski listovi (na primer Gavroche, Jumbo, Le journal de Toto, Les grandes aventures i drugi). Nakon kraja rata koji dočekuje u logoru, 1950. imigrira u SAD gde nastavlja svoju umetničku karijeru kao ilustrator i slikar sve do svoje smrti 1980. godine u Los Anđelesu.

---

Portal:Strip/Selected article/7

Mirko i Slavko je strip o dva dečaka, partizanska kurira, koji je izlazio u ediciji Nikad robom izdavačke kuće Dečje novine iz Gornjeg Milanovca. Glavni autor „Mirka i Slavka“ je bio crtač Desimir Žižović Buin, uz brojne saradnike. Po stripu je snimljen i istoimeni dugometražni film u režiji Branimira Torija Jankovića. Strip je zbog ukorenjene tradicije narodnooslobodilačke borbe u našim narodima bio veoma popularan. Izlazio je od 1958. do 1979. Strip o dečacima-partizanima koji se bore protiv „naivnih i glupih Nemaca“ ubrzo je dostigao tiraž od oko 200.000 primeraka, i utro put nizu drugih stripova koji su se bavili tematikom vezanom za događaje iz dalje ili bliže nacionalne istorije.

---

Portal:Strip/Selected article/8

Manga (kandži 漫画; hiragana まんが; katakana マンガ), japanska je reč za stripove (koji se ponekad nazivaju i komik コミック) i karikature. Izvan Japana, koristi se i kao univerzalni naziv za japanske stripove. Od 2006. godine, mange su postale tržište koje obrće milijarde dolara. Mange su uglavnom crno-bele, sa izuzetkom korica i prvih nekoliko stranica, a retke su one kod kojih su sve strane u boji. Najpopularnije mange često doživljavaju adaptaciju u vidu animea čim se za to pojavi interes na tržištu. Mange se među manje upućenima često nazivaju animama, i obrnuto. Adaptirane priče se često modifikuju na način kojim će imati veću prođu na mejnstrim tržištu. Iako to nije uobičajeno, ponekad se po originalnim animama prave mange, kao što su recimo Gundam (Gandem), Neon Genesis Evangelion (Neon Dženezis Evangelion), Cowboy Bebop (Kauboj Bibop) i Tenchi Muyo (Tenči Mujo). Uobičajeno je da originalne mange i anime pored japanskog naziva sadrže i englesku verziju naslova, ili da imaju engleski naziv transkribovan na japanski.

---

Portal:Strip/Selected article/9

Tarzan je popularan izmišljeni lik iz knjiga, filmova i stripova koji je stvorio pisac Edgar Rajs Barouz (Edgar Rice Burroughs). Prvi put se pojavio u romanu Tarzan među majmunima (Tarzan of the Apes, izdat u časopisu 1912. a u knjižnom izdanju 1914. godine), a kasnije u još 23 nastavka knjige i nebrojeno puta u raznim drugim medijima, kao autorizovan ili neautorizovan lik. Najpoznatije su njegove filmske adaptacije, ali je u stripu ovaj lik, perom Berna Hogarta (Burne Hogarth) tokom 1930-ih dostigao svoj vrhunac ekspresije. Strip-umetnik Hal Foster (Hal Foster) ga je 1929. prvi adaptirao, a crtali su ga i velikani stripa kao što su Ras Maning (Rus Manning) pod čijim perom je lik 1960-ih doživeo svoju umetniču renesansu. Tarzanov krik odjekivao je i našim prostorima, pošto je bio toliko popularan da je tokom 1980-ih, novosadsko preduzeće „Forum Marketprint“ po licenci proizvodilo stripski serijal „Tarzan“, koji je objavljivan u više evropskih zemalja. Glavni crtač je bio Branislav Kerac, tušer Branko Plavšić, a scenarista Slavko Draginčić.

---

Portal:Strip/Selected article/10

Asteriks (fr. Astérix) je izmišljeni junak, stvoren 1959. kao heroj serije francuskih stripova koji je pisao Rene Gošini i crtao Alber Uderzo. Uderco je nastavio seriju i nakon Gošinijeve smrti 1977. godine. Stripovi su prevedeni na mnogo jezika, čak i latinski i starogrčki. To je najverovatnije najpopularniji francuski strip na svetu. Asteriks je manje popularan u SAD i Japanu koji imaju razvijenu tradiciju svoga stripa. Ključ za uspeh ovog stripa je to što sadrži komične elemente za sve uzraste: mlađa deca vole vizuelne gegove, dok odrasli cene bistre i iskričave aluzije u tekstu. Asteriksov najbolji prijatelj je Obeliks.