Разговор:Пријепоље/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

географски положај је преузет са http://www.grafokarton.co.yu/geografija.htm --Јованвб 21:03, 11. јул 2005 (ЦЕСТ)

сад видим да је и историја ископиран. --Јованвб 21:08, 11. јул 2005 (ЦЕСТ)

Са њиховом сагласносхцху наравно,јер су овај коментар заједно правили људи који зе залазу за дигитализацију Пријепољског туризма,људи који раде на сајтовима пријепоље.ус,пријепоље.нет,пр92.тк,а то сто је графокартон.цо.yу "покупио" информације са пријепоље.нет-а то нисте приметили...I није ми јасно како тако угледна енциклопедија у свету,у насој земљи покусава да понисти сав труд који на крају крајева доприноси једна екипа која ради заједно ради побољсања тренутне ситуације у Пријепољу...На крају имамо један парадокс,да највецха www енциклопедиа није довољно упуцена...Срамота!

Тај текст је могао бити заштићен ауторским правима, као што верујем и да јесте. Без обзира колико људи радило на њему и улагало свој труг, ми се такође трудимо да га поштујемо и то преко поштовања самих ауторских права. Дакле уколико желите да текст са тог сајта буде на овом чланку онда пошаљите е-писмо Вебмастеру са захтевом и поставите га са осталим одобрењима овде.

Хвала на разумевању. — СашаСтефановић • 01:41 5-03-2006

Али то су све исти људи писали, како не схватате ?

Па вероватно су писали исти људи,али ми не знамо ко је ту од кога узео,а ми можемо да награбусимо због постављања нечега што је можда заштићено ауторским правима.Због тога је тај садржај склоњен док се не утврди право стање ствари,јер иако ја лично теби верујем на реч,она је према закону ништавна јер си ти само непознати корисник интернета,а не неко ко је аутор текста.Ја ћу се сада бацити поглед на те стране и затражити дозволу за коришћење тог текста и евентуално слика за потребе Википедије на српском језику. --Црни Бомбардер!!! (†) 02:04, 6. март 2006. (ЦЕТ)

Тек ми сад ништа није јасно.Шта је за име свега обрисано,кад је све ту? --Црни Бомбардер!!! (†) 02:27, 6. март 2006. (ЦЕТ)

Са чланка

Настанак имена "Пријепоље"

Пријепоље је град и средиште истоимене опћине у Санџаку, у југозападном дијелу Србије, у близини границе с Босном и Херцеговином и Црном Гором. Једно је од најважнијих средишта бошњачке националне заједнице изван Босне и Херцеговине и мјетсо с јаком оријенталном физиономијом у својој урбаној градској слици. Према посљедњем попису из 2002. године у опћини је живјело 46.525 становника.

О ИМЕНУ ПРИЈЕПОЉА

Од најстаријег спомињања Пријепоља у хисторијским документима, половином XIV вијека, па до новог доба, овај град помињу многи путописци, мисионари..., али увијек под истим именом. Због тога Пријепоље припада оној групи насеља која нису мијењала име, од свог настанка до данас. Када се покушавало објаснити име Пријепоља до сада је фигурирало неколико теза о томе и то: 1. Пишући о имену Пријепоља M. Крповић и M. Веруовић су претпостављали да је то име формирано уз помоћ двије ријечи: "прије" и "поље". Они су полазили од тога да је неко старо насеље "прије" било у "пољу", односно у Ивањском пољу (5 км јужно од Пријепоља). На локалитету Ивања пронадјени су остаци старе цркве што је вјероватно био разлог за изнаошење ове претпоставке како је на том истом простору "прије" било и насеље које је касније пресељено на просторор данашњег Пријепоља. Међутим, ова претпоставка о настанку имена Пријепоља је погријешна у својој основи. Она је језички нелогична а уз то ова предпоставка ни у једном свом сегменту нема никакву хисторијску потврдјеност. 2. У књизи "Пријепољски крај у XV веку" Ф. Шантић је име Пријепоља објашњавао уз помоћ старог средњевијековног, хисторијским документима потврђеног мушког имена "Пријо, Пријан, Прије" и именице "поље". Према том тумачењу називом "Пријепоље" могло је бити означено власништво, односно могло је бити означено "поље" које је у власништву особе са именом "Пријо, Пријан, Прије". Овакав закључак извлачио се аналагно сличним називима као што су: Павино Поље, Шéепан поље и сл. Међутим, и ова претпоставка је погријешна у својој основи и то из два разлога: 1. простор на којем је формирано Пријепоље није у опште "поље", није раван простор а појмом "поље" увијек је означавана равница веће повшине. 2. Да је простор на којем је настало Пријепоље био власништво особе са иманом "Пријо, Пријан, Прије" онда би то било озанчено појмом "Пријово поље", тј. у називу би се налазио и суфикс "ов, ев" којим се озачава припадност. Како је онда могло настати име Пријепоља? При одговору на то питање треба поћи од чињенице да су називи највећег броја насеља настали на основу неке природне особине простора гдје је то насеље формирано. У питању је увијек нека маркантна, за живот становништва изузетно важна природна особина. Тако је "Бијело Поље" оно поље које је "бијело - свијетло, отворено....." па је тим именом означено и насеље које је у том пољу настало. "Сопотница" је вода која "сопоће" - хучи, прави слапове, па је погодна за прављлење млинова а онда је по томе, по "сопоту воде" означено и само насеље које је поред такве воде формирано. Према томе и име Пријепоља је могло бити формирано према природним особинама простора на којем је Пријепоље настало. Навест ће мо двије такве могућности.

Прва могућност

Пријепоље је од својих зачетака, од најстаријег доба, лоцирано на уском појасу између Лима и стрмих обронака Пушине, Кошевина и Равана. Са ових брдовитих простора, који се дижу изнад самог насеља, спушта се већи број потока (три већа су: Пушински поток - поред данашње пијаце, Сарач поток - поред поравославног гробља и поток поред зграде суда). Све до новијег времена, односно до половине XX вијека, док није извршено пошумљавање пространих голети око Пријепоља ови потоци, који су били бујичарског карактера, често су плавили цијели простор данашњег Пријепоља Због тога су они били велика препријека нормалном кретању становништва и транспорту роба. Уз све ово простор Пријепоља омеђен је са двије ријеке: Лимом и Милешевком које су такодје биле велике препријеке нормалном кретању. Ако се у Пријепоље долазило из било којег правца морали су се прво прећи Лим или Милешевка што у прошлим вактовима није било нимало лахко због непостојања мостова. Велики путописац Евлија Челеби биљежи 1664. год. да на Лиму нема моста а да на Милешевци има слаба дрвена ријечуприја коју ријека често однесе. А изградња ријечуприја, односно квалитетних и стабилних мостова, на већим и широким ријекама какав је Лим код Пријепоља, био је у тим средњевјековним вактовима скоро немогућ и прескуп подухват. Горе поменути запис само је једна од потврда колико су ове двије препријеке, двије ријеке, Лим и Милешевка биле битне у настанку самог данашњег града и у животу његових становника у свим вактовима Но без обзиа на све ове препријеке, на све ове неповољности, Лим, Милешевку и потоке који су са околних брда текли према Лиму, Пријепоље се као насеље развило баш на овом простору. То је због тога што је то био простор гдје су се пресјецали значајни путеви. Дубровачки пут са југа и босанско-стамболски пут са запада и истока па је на том простору формирано насеље и то првенствено као трговиште. Сваки долазак и улазак у Пријепоље у тим вактовима, значио је прелазак преко неколико природних и често несавладивих препријека. Лима I Милешевке у првом реду а затим и преко већег броја потока који пресјецају само Пријепоље. У говору тадашњег становништва пријепољског краја, као и на ширем простору Полимља, постојале су ријечи "пријепор, пријепоре, пријепон, пријепона, пријепоне" у значењу "препријека, препријеке". А "преп ријечити" у ствари значи поставити (се) попријеко у односу на нешто и као пријепона - препријека затворити, онемогућити, отежати..... приступ или пролаз. Лим, Милешевка и поменути потоци и те како су "пријечили" пролаз и били ПРИЈЕПОНЕ - препријеке кретању људи и транспорту роба. Да би се дошло у насеље - у Пријепоље, са било које стране, морале су се прећи "пријепоне", тј. Лим и Милешевка. Да би се кретало измедју појединих дијелова тадашњег насеља (Евлија Челеби описује Горње и Доње Пријепоље) требало је такође прелазити преко "пријепона", тј. потока који су се са околних брда спуштали према Лиму. У говорној комуникацији тадашњег становништва појам "пријепоне" имао је значење: "тамо гдје су пријепоне - препријеке, код пријепона - код препријека, отић до мјеста на којем су пријепоне - на којем су препријеке и сл. Према томе, ове пријепоне - препријеке биле су најмаркантнија природна особина простора на којем је настало Пријепоље. Према тој најмаркантнијој, најбитнијој природној особини овог простора, особини која је имала веома велику улогу у животу становника тадашњег насеља, означен је и овај простор данашњег Пријепоља као ПРИЈЕПОНЕ - простор са пријепонама, са препријекама. Током времена глас "н" је у изговору замијењен гласом "љ" јер су ти гласови врло близу по својој звучности. Та замјена појединих гласова је врло честа и сусреће се код више топонима, хидронима..... а условљена је у првом реду промијенама у саставу становништва које је у појединим периодима насељавало одређене просторе. Поставља се и питање: да ли и данас у говору постоји појам "пријепона, пријепоне" као и питање шта тај појам представља у граматичкој равни? Напоменимо због тога, укратко, да појам "пријепон, пријепоне" и данас постоји у говору и језицима становника западних дијелова Балкана - Босне и Херцеговине, Хрватске као и у говору становника појединих дијелова Црне Горе. Од појма "пријепона, пријепоне" изведени су данашњи појмови: "пријепор" - препријека, неслагање, спор; "пријепори" - препријеке, спорови, неспоразуми; "пријепоран, пријепорно" - преп ријечен, споран, без сугласја. Ови појмови се данас сусрећу у босанском, затим хрватском као и у језику становника појединих дијелова Црне Горе.. У српском језику присутни су појмови "препона, препоне" који представљају екавске облике појмова "пријепона, пријепоне". Сам појам "пријепон, пријепоне" припада групи хиперијекавизама. Хиперијекавизме представљају и називи локалитета Пријесњаче, Пријеворе, Бријесница, Сријетежи поред Пријепоља, Бријес, Бријешће, Лијешће, Сијерци, Сијерни поток, Сријемуша, Вријоци, као и већи број назива на ширем простору Средњег Полимља.

Друга могућност

Хисторијски документи биљеже да је Пријепоље у свом настанку формирано као трговиште - пијаца манастира Милешева. Наиме, средњевјековна манастирска имања, која су имала велике пољопривредне посједе у својем власништву, имала су и своја трговишта на којима су ту робу мијењали за другу робу, односно продавали је у неком облику. Међутим, могло би се поставилти питање зашто је роба са посједа манастира Милешеве допремана баш на простор данашњег Пријепоља да би се ту трампила или продавала? То је, у првом реду, због географског положаја простора на којем је Пријепоље формирано. Тим простором су пролазиле путне комуникација према југу, западу и сјеверу па је тај простор био погодан за трговиште - пијацу. Затим, имања манастира Милешеве сигурно су обухватала и ове просторе на којима је формирано Пријепоље или неке дијелове тих простора. Међутим, то ново трговиште, које је било у цијелости ново, ноформирано, није имало никакво име па га је у свакодневној говорној комуникацији требало некако именовати. Идући од манастира Милешева, долином Милешевке, према том новом трговишту говорило се да се иде према трговишту које се налази "ПРИЈЕ" "ПОЉА". Наиме, западно од тог новог трговишта, само са друге стране Лима, простире се "поље". Данас је то Шеховића поље. Тако је у свакодневној говорној комуникацији могла настати синтагма "ПРИЈЕ ПОЉЕ" у значењу: "Идем на оно "ПРИЈЕ-ПОЉСКО" трговиште - Идем на трговиште које се налази ПРИЈЕ ПОЉА. Кад се на то ново трговиште долазило са југа или са запада такође се прво морало проћи преко поменутог ПОЉА, данашњег Шеховића поља. ПРИЈЕ доласка на трговиште морало се, значи, проћи преко поља. Посматрано са јужног и западног путног правца испред тог новог трговишта налазило се ПОЉЕ, односно ПРИЈЕ тог трговишта било је ПОЉЕ. У свакодневној говорној комуникацији и у овом случају одговарала је синтагма "ПРИЈЕ ПОЉЕ" у значењу: "Трговиште, насеље, испред којег је ПОЉЕ, ПРИЈЕ којег је ПОЉЕ". Значи, "ПРИЈЕ-ПОЉСКО" тговиште, односно "ПРИЈЕ-ПОЉСКО" насеље, је трговиште, насеље испред којег је поље. Долазећи са југа испред тог новог трговишта, насеља, данашњег Пријепоља, била су и два велика поља, ивањско и жупско, што је такође могло имати утицај на настанак имена данашњег Пријепоља. Називи неких простора у непосредној близини Пријепоља могли би бити потврда овој тези о настанку имена Пријепоља. Наиме, низводно од Пријепоља, у његовој непосредној близини, налази се простор Залуга. Овај простор је именован као ЗАЛУГ у значењу: Простор ЗА ЛУГОМ, простор ИЗА ЛУГА - ИЗА ШУМЕ. Ради се о потпуно истом начину именовања као и у случају именовања "ПРИЈЕ-ПОЉСКОГ" трговишта, односно насеља које је ПРИЈЕ ПОЉА или ПРИЈЕ којег су ПОЉА а то је данашње Пријепоље. На овај начин је једна природна особина, у овом случају рељеф, односно пространа ПОЉА око данашњег Пријепоља, могла утицати на настанак имена Пријепоља. I у овм случају се види да синтагма "прије поље" припада ијекавском говорном изражају а таквог карактера је и велики број назива - топонима, хидронима.... у пријепољском крају као и на ширем простору Средњег Полимља.

(Преузето, с дозволом аутора, из књиге: "Име је знак" аутора Ферка Шантића)

Ево пребацио сам са чланка, да се не би мешало, док се не среди. --Φ ί λ ι π ¶ 19:57, 11. децембар 2006. (ЦЕТ)

Шаблон

Пријепоље није град, не треба му овај шаблон. -- Bojan  Razgovor  18:41, 5. март 2009. (CET)

Такође ни Пирот и Прокупље нису градови а користе овај шаблон. А свега 7 од 24 града користе овај шаблон.--Ирић Игор (разговор) 21:05, 5. март 2009. (CET)

Океј,овај шаблон је предвиђен за градове у колоквијалном,а не у административном смислу тог термина.За административне градове републике Србије се користи шаблон за општине,јер одговара траженим подацима.Залажем се за унификацију шаблона,али о томе треба направити договор на засебном месту и применити га свуда. Црни Бомбардер!!! (†) 04:12, 6. март 2009. (CET)

Momci, prijavite se na Википедија:Википројекат Насељена места у Србији -- Bojan  Razgovor  06:04, 6. март 2009. (ЦЕТ)

Колико има градских насеља у Србистану? -- Bojan  Razgovor  13:38, 6. март 2009. (CET)

Сори, што мој коментар није био баш прецизан. Не спорим да треба променити шаблон у овом чланку. Хтео сам само да напоменем да треба да се унификује.--Ирић Игор (разговор) 15:31, 6. март 2009. (CET)