Разговор:Србизација/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Хух, ова прва референца је прилично "офарбана". Неколико чињеница које су мало шифтоване наговештавају какав ће бити остатак текста. Прво није Теодосије 393. већ 395. оставио подељено царство на источно и западно. Није река Неретва већ Дрина била граница. Остале олако написане речнице захтевају мало дуже образлагање обмане, али то није моја жеља тренутно. (мада је шампионска реченица, "криза српске пољопривреде од отоманског царства се простире до данашњих дана") Верујем да би неке историјске чињенице јако пријатно изненадиле писце овог текста, јер би сазнали неке веома корисне детаље, од тога колико је напредна пољопривреда у Босни до тога како је Србија извршила инвазију на Косово да би палила катастарске књиге у Приштини.

У питању је извор који нуди један историјски поглед на Србе, обојен политичком агендом и као такав јесте чињеница. Међутим, то треба и навести, да не испадне да је у питању објективан извор. -- JustUser  d[-_-]b  22:14, 24. мај 2009. (CEST)

НПОВ

Сматрам да је врло корисно да имамо овакав чланака на нашој Википедији. Али и он мора поштовати НПОВ. Дакле у целом чланку се спомиње углавном насилно посрбљавање. Зато се мора нагласити да су све личности са списка добровољно посрбљене или барем да не постоје докази о насилном посрбљавању. Такође, на енглеској Википедији постоји пасус и о супротном поступку (десрбизацији) у Црној Гори. Ништа није црно или бело. --Ирић Игор (разговор) 22:47, 24. мај 2009. (CEST)

наглашено је да су све личности добровољно посрбљене, а пасус о десрбизацији у Црној Гори слободно убаци, корисно је и потребно да га овај чланак има.--Дамјан /разговарајмо/ 18:56, 26. јун 2009. (CEST)

BUDALASTINA, STA RECI? Успео сам да променим ратни злочинац у официр СДБ-а, али је тексту место на Хрватској Бикипедији, ионако је у складу са нјиховим напутцима и небулоѕама.

шта конкретно?

Видим да је оспорена тачност чињеница, али битно је навести шта се конкретно оспорава, да би се чланак могао поправити. --Дамјан /разговарајмо/ 23:10, 2. јун 2009. (CEST)

Френки и референца

Да ли може да се обезбеди друга валиднија/веродостојнија референца за Френкија?Онако острашћено написани чланак на сајту који светог Кизу Философа још помиње међу живима,тешко да се може употребити као адекватна референца.Пише да је чланак преузет из подгоричких Вијеси,али цео његов он ми је прејак за неутралнос`,а папир све трпи.

Не знам ко овде како барата енглеским језиком,али мислим да посоји јасна разлика између формулације на ен.њики (Notable individuals who voluntarily became Serbs) и исте овди (Познате посрбљене личности). Црни Бомбардер!!! (†) 02:21, 3. јун 2009. (CEST)

Еве спорне тврдње:

• Франко „Френки“ Симатовић, бивши шеф СДБ и оснивач ЈСО, хрватског порекла

Ова реченица ће бити привремено уклоњена из чланка, док се не нађе поузданији извор.--Дамјан /разговарајмо/ 18:56, 26. јун 2009. (CEST)

мало приширено

Чланак је мало проширен, убачен је одељак о десрбизицији (расрбљивању) и наглашено је да су све наведене личности добровољно посрбљене. --Дамјан /разговарајмо/ 11:10, 4. јул 2009. (CEST)

Озбиљно

Ајде да кренемо од темеља -- прво да видимо која литература треба да се овде користи. Ово је једна од осетљивих тема и треба јој прићи крајње озбиљно. Дакле, прво да видимо коју литературу да користимо, па онда да се почне писати нови чланак. Прво и основно је оодредити саму дефиницију: има ли неко из неке добре и непристрасне литературе дефиницију шта је то србизација, тј. посрбљавање? Ја једино имам из РМС, али мислим да је то недовољно и требало би узети неку књигу која се бави социолошком проблематиком.--Јагода испеци па реци 15:17, 5. јул 2009. (CEST)

Тај цели чланак је пропагандно смеће тако да може само да се брише. --Rubikon (разговор) 15:19, 5. јул 2009. (CEST)

Ако је чланак осетљив, онда треба да се заштити! --FrMiBaS (разговор) 15:19, 5. јул 2009. (CEST)

Рубиконе, то није уопште било консруктивно. Коју литературу предлажеш? Коју дефиницију предлажеш? Већ нам је свима врло добро јасно да је чланак смеће и да га треба брисати, тако д анема потребе то да понављаш. --Јагода испеци па реци 15:22, 5. јул 2009. (CEST)

Rubikone, a po čemu si ti kompetentan da sudiš koje su reference dobre, a koje nisu? Ako daješ kontraargumente potkrepi ih drugim izvorima. Ne možeš da izbacuješ referencirane tvrdnje samo uz komentar, ja znam da nije tako. Koliko vidim, taj Stephen Schwartz nije neki nebitni lik koji piše na svom blogu. -- Loshmi (razgovor) 15:24, 5. јул 2009. (CEST)

То о стефану Шварцу не може у увод, јер је таква неодређена реченица.--Rubikon (разговор) 15:26, 5. јул 2009. (CEST)

Ја немам намеру да пишем о томе. Моја намера је да спречим глупости. --Rubikon (разговор) 15:25, 5. јул 2009. (CEST)

Онда си погрешио место за своје деловање. Жао ми је што морам ово да ти кажем, али или уређуј поштујући правила википедије или иди одавде. Није ништа лично, али такав став се овде на Википеидји не толерише. --Јагода испеци па реци 15:29, 5. јул 2009. (CEST)

Имам намере да пишем о другом, али не о тако нечему.--Rubikon (разговор) 15:32, 5. јул 2009. (CEST)

Па онда пиши, а овакве чланке препусти другима, ако не желиш да се превише петљаш с тиме. Оваквим чланцима треба приступати веома пажљиво и свако произвољно брисање без датих референци и ваљаног разлога за то није добро дошло.--Јагода испеци па реци 15:34, 5. јул 2009. (CEST)

Не буди смешна, стави се усташки, тјВМРО извор па да то остане.--Rubikon (разговор) 15:36, 5. јул 2009. (CEST)

Ја сам смешна, а ти си безобразан и неуљудан. Па ваљда је основно васпитање да сачекаш да видиш шта други имају да кажу на то што си ти рекао. --Јагода испеци па реци 15:42, 5. јул 2009. (CEST)

Па ваљда имаш очи па видиш да је референциран билтен проусташке и терористичке организације која може да пише да жабе лете на Марсу и Срби их србизирају. --Rubikon (разговор) 15:45, 5. јул 2009. (CEST)

ВМРО билтен као извор

ВМРО је била терористичка организација, која је са усташама заједно учествовала у убојству краља. Користити њен билтен је смешно.--Rubikon (разговор) 15:31, 5. јул 2009. (CEST)

Шта значи убојство--Drazetad (разговор) 15:34, 5. јул 2009. (CEST) Атентат на краља Александра.--Rubikon (разговор) 15:35, 5. јул 2009. (CEST)

Зар то није убиство--Drazetad (разговор) 15:36, 5. јул 2009. (CEST)

Ubojstvo znači isto što i ubistvo. Čuo si verovatno za ubojito oružje — oružje koje može da ubije. -- Loshmi (razgovor) 15:39, 5. јул 2009. (CEST)

Дражета, врло добро знате шта значи убојство, која је апсолутно валидна српска реч и појављује се на 1361. страници РМС. Ај ако је икако могуће без ових непотребних скретања с теме, и да се дискусија сконцентрише на једину битну ствар овде а то је поправак овог текста.--Јагода испеци па реци 15:39, 5. јул 2009. (CEST)

Користити билтен терористичке организације као извор је нешто досад најсмешније што видим да неко ради. Хоћете ли онда да пишете да је можда и Александар Македонски био Македонац, јер такви луди извори и то тврде.--Rubikon (разговор) 15:43, 5. јул 2009. (CEST)

Gore si lepo pozvan da navedeš svoje izvore. I bilten terorističke organizacije može biti izvor ako se stavi u odgovarajući kontekst. -- Loshmi (razgovor) 15:49, 5. јул 2009. (CEST)

Билтен терористичке организације не може бити извор ако некога оптужује, поготово онога против кога се бори. --Rubikon (разговор) 15:56, 5. јул 2009. (CEST)Јер ја бих могао да узмем Шешељеве књиге, који није никакав терориста као ВМРО, па да узимам цитате од њега. Онда би имао чланак да је дивота. --Rubikon (разговор) 15:58, 5. јул 2009. (CEST)

Aj reci mi konkretno šta je u tekstu referencirano s biltenom VMRO, pošto ne vidim. -- Loshmi (razgovor) 16:06, 5. јул 2009. (CEST)

Др Војислав Шешељ

У корену србизације лежи уверење да су сви Јужни Словени, посебно Хрвати, Босанци, Црногорци и Македонци, у суштини Срби.

Не разумем због чега је ова реченица избачена из чланка?

Па ко год је био у прилица да слуша Шешеља могао је ово да чује. А о томе да ли су Македонци, Бошњаци или Црногорци, настали у Титово време или не није ни битно. Једноставно они се не осећају као Срби и имају право да се изјасне како желе. То није десрбизација већ слобода. Уосталом настајање и нестајање једног народа је дуг процес и не може се народ створити декретом или политичком одлуком.

Такође у чланку не достају делови о србизацији у Југославији и србизацији током деведесетих. --Pinki (разговор) 11:34, 6. јул 2009. (CEST)

ко је избацио пасус о србизацији Албанаца?

Немам сада времена да проверавам појединачне историје измена, али то што се овде ради је недопустиво. Избацују се не само референциране реченице, већ и цели пасусу, зато што неко сматра да не треба да се налазе у чланку. Ако се овако настави, чланак ће бити закључан, а све промене ће се вршити преко странице за разговор.

И молим вас, само смирено. Ово је обична социолошка тема, попут англиканизације (прихватање енглеског језика или идентитета) и око тога не треба дизати никакву посебну фрку. --Дамјан /разговарајмо/ 13:01, 6. јул 2009. (CEST)

Vrati Damjane, na svoje poslednje izmene, i zaključaj članak dok se ovde ne dogovorite prvo koju literaturu koristiti, a onda kako napisati članak. Očigledno je da ova tema NIJE obična sociološka tema čim se podigla tolika prašina. Slažem se da Rubikon nije smeo izbacivati bez prethodne konsultacije, ali se takođe slažem i sa njim (i ostalima) da su reference koje si dao ovde, isuviše pristrasne da bi bile validne reference. Stoga, počnite od početka i od temelja, a to je, dogovor koja literatura da se koristi. --Јагода испеци па реци 13:04, 6. јул 2009. (CEST)

Takođe predlažem da se prvo dogovorite o okvirnom kosturu članka, tj. naslovima koji bi se mogli pojaviti u istom, a koji bi otprilike obuhvatali sve najvažnije stvari koje se mogu reći o toj temi. Tek onda pristupiti pisanju. --Јагода испеци па реци 13:06, 6. јул 2009. (CEST)

Нисам вратио на своје последње измене, већ сам преформулисао поједине тврдње тако да више одговарају чињеницама (тачно сам навео ко је и када шта рекао, уместо уопштених тврдњи типа „неки су рекли“). Чланак сам закључао и одсада ћемо га заједнички уређивати и решавати спорна питања, док не постане иоле пристојан социолошки чланак. --Дамјан /разговарајмо/ 14:14, 6. јул 2009. (CEST)

Ово је ја мислим безобразлук првога реда. Ко има топуз закључа чланак када га уреди по својим потребама. Па ова википедија стварно личи на игру монопола.--Rubikon (разговор) 14:44, 6. јул 2009. (CEST) Ти као заинтерсирана страна не би требао одлучивати шта је вредна промјена.--Rubikon (разговор) 14:46, 6. јул 2009. (CEST)

Да си се придржавао правила и смерница Википедије, чланак не би био закључан. Не можеш избацивати све што ти није по вољи. --Дамјан /разговарајмо/ 16:30, 6. јул 2009. (CEST)

Користити енглеску вики као основ чланака о нашим темама показује се као контрапродуктивно. Извлаче се референце терористичке ВМРО као волидне или истргнути контексти из таблоида.--Rubikon (разговор) 14:50, 6. јул 2009. (CEST)

Говорити да су албанска насеља преименована српским називима не значи србизацију, него повратак на стање пре отоманске окупације и колонизације Балкана. То је био нормалан поступак након ослобађања Балкана од турске чизме.Та мјеста су пре отоманске окупације имала српске називе. Албанских трагова културе ту готово и нема. --Rubikon (разговор) 14:58, 6. јул 2009. (CEST)

Албанци се нису никад могли србизирати, тј. асимилирати, јер нема ни етничке ни језичне блискости. Све је ово једна велика глупост.--Rubikon (разговор) 15:00, 6. јул 2009. (CEST)

Literatura

Damjane, zar zaista ne postoji ni jedna relevantija i ozbiljnija literatura za ovu temu od VMRO časopisa i drugih sumnjivih onlajn izvora koji su navedeni ovde? Ja prosto ne mogu da verujem da ti nemaš neke knjige u kući koje bi mogle da se iskoriste za ovu temu (s obzirom da si to studirao). Pusti englesku vikipediju i internet i daj molim te, ako si zainteresovan za ovaj članak, nađi neku ozbiljnu knjigu koja govori o temi. Na isto pozivam i Rubikona, dajte prvo ovde literaturu koju treba koristiti pa da pišemo članak. Ovo prepucavanje i međusobno prozivanje nigde ne vodi. Umesto toga, uradite obojica nešto konstruktivno: dajte predloge za literaturu. --Јагода испеци па реци 15:17, 6. јул 2009. (CEST)

МладиФилозоф није само дао ВМРО часописе, него је дао и Косту Новаковића са сајта Косовског информативног центра, а то је као да дамо Гебелсу да прекраја изворе. Чланак треба брисати. То је једино решење, јер све референце су покупљене са енглеске вики, где се неко потрудио да дода сву могућу гебеловску пропаганду. Изгледа да је тако радио и са Великом Србијом, а и чланку о усташама додаје оправдавање истих на перфидан начин.--Rubikon (разговор) 15:26, 6. јул 2009. (CEST)

Боље је цели чланак обрисати. Од смождене муле се не може направити коњ.--Rubikon (разговор) 16:19, 6. јул 2009. (CEST) А и припази на ту своју литературу, пропаганда од Косовског центра не може бити извор. Иначе ћу ја писати на википедији оно шта на сваком плоту пише. Па знаш оно ако на плоту пише п... то не значи да је стварно то што пише. --Rubikon (разговор) 16:23, 6. јул 2009. (CEST)

Коста Новаковић је сасвим релевантан извор. Историјски институт у Приштини је за косовске теме једнако валидан колико и Историјски институт у Београду. Часописи Македонско дело и Балканска федерација нису научна литература, али ипак представљају, иако пристрасне, примарне изворе из тог времена. Попут других пристрасних листова (нпр. Политике у одређеним периодима), и они се у одређеном контексту могу користити. Примећујем да су на енглеској вики незаобилазан извор свих чланака о историји Македоније. Што се тиче озбиљније научне литературе, у кући је немам, јер ми ово никада није представљало уже поље интересовања. Међутим, временом ћемо промаћи неке књиге које обрађују тематику, па ће чланак бити бољи и поткованији.

Што се тиче албанских насеља, њима нису само враћани стари српски називи, као Рубикон каже, већ су преименована и албанска насеља која нису ни постојала у периоду средњевековне српске државе. Притом, и да су постојала, у међувремену се много тога променило, укључујући и становништво. Може се повући одређена паралела са оним што се у Босни радило након рата, када су називи места такође систематски мењани.--Дамјан /разговарајмо/ 16:28, 6. јул 2009. (CEST)

Коста Новаковић је можда релевантан када видим референцу његове књиге са страном, а не фалсификован податак са интернета од косовског информационог центра, који тобоже преносе шта Коста Новаковић каже. Ја могу исто тако написати на плоту да је Коста Новаковић рекао нешто друго. --Rubikon (разговор) 16:31, 6. јул 2009. (CEST) Часописе терористичких организација исто тако можеш окачити мачку о реп.--Rubikon (разговор) 16:33, 6. јул 2009. (CEST)

Док не нађемо боље изворе чланак треба брисати или вратити бар у оно стање у које сам га ја јуче довео. али ни то није задовољавајуће, је ко нам каже да то стварно пише у тим референцама. Ти их немаш, дакле не можеш проверити. Коме да верујемо. Неком вандалу који је то окачио.--Rubikon (разговор) 16:35, 6. јул 2009. (CEST)

Злонамеран Филозофов потез

Ти даље наш завитлаваш. Закључао си за мене чланак и само додајеш глупости, као што си сад пред једну минуту додао да тако нешто шта се десило на Косову није било никоме укључујући Балканске ратове и 2. светски рат. Мислим да то намерно злонамерно радиш.--Rubikon (разговор) 16:39, 6. јул 2009. (CEST)

Коста Новаковић је умро 1938. Тако си бар ти написао. Истовремено си додао реченицу на енглеском Serbianisation of Kosova is the wildest example of a nation in the time of the Balkan War and the Second World War. Како је могуће да мислиш нас све даље зајебавати.--Rubikon (разговор) 16:43, 6. јул 2009. (CEST)

вратио сам спорну референцу, и одсада ће и моје измене ићи преко стране за разговор, да не бих злоупотребљавао своја администраторска овлашћења.--Дамјан /разговарајмо/ 16:46, 6. јул 2009. (CEST)

Ту референцу о Кости Новаковићу избриши из свих чланака. Крив си јер намерно преносиш лажи. Човек који је страдо 1938 у Русији не може писати о 2. светском рату. Злоупотребио си много тога. Сада полижи то што си направио.--Rubikon (разговор) 16:49, 6. јул 2009. (CEST) Такве су све твоје лажне референце из лажних извора.--Rubikon (разговор) 16:50, 6. јул 2009. (CEST)

полако човече, немој да се вређамо. Наравно да нећу избацити ту референцу - он не може писати о другом светском рату (вероватно је у питању штампарска грешка, по следу догађаја, мислило се на први) али итекако може писати о догађајима у којима је и сам учествовао као војник српског експедиционог корпуса у Албанији. За сада нам је доступан овај његов онлајн текст на енглеском, али чим се неко докопа његове књиге, имаћемо цитате на српском из прве руке. --Дамјан /разговарајмо/ 17:02, 6. јул 2009. (CEST)

Доказао сам да користиш контаминирани линк. Они који су то писали немају само једну лаж убачену, него мноштво. Кад се једном докаже контаминиран линк косовске гебеловске пропаганде, а ти и даље настављаш са тим шта онда да ти кажем. Молим те још једном да обришеш све линкове са тог гебеловског контаминираног сајта, дакле све такве контаминиране линкове, које си унео.--Rubikon (разговор) 17:18, 6. јул 2009. (CEST)

Imamo prvu literaturu

Koliko vidim, obojica se slažete da Kosta Novaković jeste dobra referenca za ovu temu. Ajde onda da nađemo knjigu tog gospodina i da tvrdnje unosimo ljudski, to jest onako kako je to propisano, sa brojem strane i celokupnim bibliografskim podatkom. Da li je problem naći tu knjigu, Damjane? Pretpostavljam da Rubikon ima tu knjigu, ili se varam? Što se tiče brisanja celog članka, to je, bojim se nemoguće, ali je svakako moguće postepena zamena ovog teksta drugim, o čijem sadržaju treba da se dogovorimo prvo ovde, na ovoj stranici. Da li neko već ima predlog o definiciji pojma, jer to je prvo što treba da se stavi u članak. Predlažem da tu nalepnicu o POV pomeramo ka dnu teksta onako kako bvudemo napredovali sa menjanjem teksta...--Јагода испеци па реци 16:54, 6. јул 2009. (CEST)

Eh, da. I molim te, Rubikone, uzdrži se od uvredljivih izjava. To može biti samo kontraproduktivno. a Damjan zaista ne bi trebalo da unosi ništa u članak ukoliko se to prvo ovde ne odobri. Čisto da obe strane imaju iste tehničke mogućnosti. --Јагода испеци па реци 16:56, 6. јул 2009. (CEST)

Нисам рекао да је Коста Новаковић добра референца. Он сам је писао памфлете, јер је био политичар, који је рушио краљевину. Он је сличан Шешељу, по начину говора.--Rubikon (разговор) 16:58, 6. јул 2009. (CEST)

Коста Новаковић је можда релевантан када видим референцу његове књиге са страном,

Ja sam ovo shvatila kao odobravanje uz propisno navedenu referencu. Imaš li ti neki predlog? Šta može da bude dobra i validna literatura za ovaj članak? --Јагода испеци па реци 17:01, 6. јул 2009. (CEST)

Коста Новаковић као памфлетиста не може бити референца чак и да је правилно пренесен, али ово шта ради МалиФилозоф је чист пример зле намере. Он види да су албанци лажирали шта Новаковић пише, али он не брише те линкове, које је сам поставио, а има их на више чланака.--Rubikon (разговор) 17:05, 6. јул 2009. (CEST)

Ја тебе заиста разумем (колико год ти то не могао да верујеш, то је ипак истина), али ипак то што радиш веома је неконструктивно понашање и заиста не води ничему. Лепо те молим, ако мислиш да ни Новаковић није добра референца, дај реци неку другу књигу, писца, нешто... Ово препуцавање заиста не води ничему. --Јагода испеци па реци 17:09, 6. јул 2009. (CEST)

Онај ко доказује србизацију мора дати нормалну референцу, а ја мислим да то није ни постојало.--Rubikon (разговор) 17:10, 6. јул 2009. (CEST)Чак и да је истинита реченица да оно шта су чинили Срби да је најдивљи пример поступка према другим народима од Балканског рата надаље, онда би геноцид Јермена био нешто много мање. Из авиона се види да је МладиФилозоф пренио лажну референцу, а кад би и нашао праву и она би по свој прилици била у облику памфлета, који и иначе представљају претеривање.--Rubikon (разговор) 17:12, 6. јул 2009. (CEST)

прва помињања

У српском рјечнику који је Вук Караџић штампао у Бечу 1818. године, на 786. и 787. страни тог Рјечника, уз остале одреднице које се односе на Србе и Србију, налазе се и одреднице: србити, србитисе, србљење. Оне су објашњене на немачком и латинском језику као посрбљавање, претварање у Србе оних који нису Срби.

Мислим да би ово могло да уђе у чланак. --Дамјан /разговарајмо/ 17:13, 6. јул 2009. (CEST)

србизација је само мали део

Србизација је само мали део онога што су Срби чинили Албанцима почетком овог века, ако је веровати наводима домаћих и страних извештача. The New York Times из децембра 1912. пише следеће: Српска војска оставила крвави траг. Бранко Хорват у својој књизи Косовско питање 1989. преноси следеће:

Kad su balkanski saveznici, Bugarska, Srbija i Grcka 1912, oslobadjali svoju krscansku bracu, njihove vojske okrutno su se obracunavale s muslimanskim stanovnistvom. Vrsena su masovna pljackanja, maltretiranja i ubijanja. Bolesni i ranjeni turski vojnici bili su masakrirani. Na Kosovu, Metohiji iu zapadnoj Makedoniji muslimani su bili ponajvise Albanci. Oni su bili podvrgnuti teroru i istrebljivanju. Progresivni srpski ustav, po naredbi vlade, nije vazio u oslobodjenoj Staroj Srbiji, tj. na Kosovu i u Makedoniji. Tu je vazio zakon, tj, bezakonje okupatora. O tim dogadjajima izvjestavala je evropska stampa. Buduci da za austrijske i talijanske novinare moze pretpostaviti pristranost, navest cu samo neke izvjestaje is ostalih evropskih novina.

Daily Cronicle javlja 12. novembra 1912. da je blizu Skoplja poklano 2000, a blizu Prizrena 5000 Albanaca. Vise je sela popaljeno, a stanovnici pobijeni. Cini e da je to bilo u vezi akcijom skupljanja oruzja od stanovnistva.

Pariski Humanite javlja o pljackanjima, masakrima i razaranju 31 naselja.

Dopisnik danskog casopisa Riget javlja: „...vojska vodi uzasan rat istrebljenja. Prema iskazima oficira i vojnika, ubijeno je izmedju Kumanova i Skoplja 3000, a kod Pristine 5000 Albanaca. Albanska su sela opkoljavana i paljena,stanovnici su istjerivani iz kuca i zatim kao stakori pobijeni“.

Specijalni dopisnik Daily Telegraph-a pise da su u prolazu kroz Albaniju trupe generala Jankovica „prevazisle sve uzase svjetske istorije“, ubijajuci starce, zene i djecu, pa cak i dojencad. Dopisnik nastavlja: „Srpski oficiri u svojoj opijenosti pobjedom izbacili su parolu da je najdjelotvorniji nacin da se Albanija pacifira - potpuno istrenljenje Albanaca“.

Nisu postedjeni ni katolicki Albanci. Oni su bili podvrgnuti represalijama zbog navodnog proaustrijskog raspolozenja. U Peci i Djakovici mitropolit Dozic provodi nasilno pokrstavanje. L. Freundlich, iz cije sam knjige prevodio ove izvjestaje evropske stampe, citira i ovu naredbu koju je pukovnik A. Petrovic izdao u Kruji 5. januara 1913.: „Ako se u buduce desi da neki napad ili bude ubijen ma i jedan srpski vojnik... mesto ce biti spaljeno i razoreno, a svi muskarci od 15 godina dalje ubijeni“.

Nisam navedene izvjestaje mogao provjeriti jer te dogadjaje nasa (gradjanska) historiografija , iz nekih razloga, nije obradila. Poklonio sam, stoga, vjeru trojici socijalista, Lavu Trockom, Dimitriju Tucovicu i Kosti Novakovicu. Oni potvrdjuju da se to balkansko klanje u ime oslobadjanja krscanske brace zaista dogadjalo. Jedino brojke ostaju da se provjere. Procenjuje se da je u kosovskom vilajetu ubijeno izmedju 12.000 (H. Hoxha u Stanic, s.170) i 25.000 (Freundlich,s.16) Albanaca.

Trocki je, kao dopisnik lista Kievskaja misl, bio na licu mjesta i razgovarao je s ucesnicima dogadjaja. On dopisuje kako je postojala odredjena podjela rada. Ako se radilo o Kacacima (hajducima), njihove bi kuce prvo razorila regularna armija. Zatim su dolazili rezervisti, oji su izvrsili svoj dio posla. Posle njih dolazila je milicija i na kraju komite. Komite su se ponasali onako kako ih znamo iz nese skorasnje cetnicke historije. U Skoplju su ispod glavnog mosta Vardarom plutala trupla Albanaca - vez glava!

Могуће је да су сви ови новинари једноставно измислили причу. Не знам, нисам живео у то време. Из тога времена имамо само разне записе, које у одговарајућим чланцима треба навести. Међутим, њима углавном није место у овом чланку, осим делова који се односе на посрбљавање (нпр. U Peci i Djakovici mitropolit Dozic provodi nasilno pokrstavanje.). --Дамјан /разговарајмо/ 17:30, 6. јул 2009. (CEST)

Опет Бранко Хорват, који није историчар, него је економиста и то баш 1989 (занимљива година) користи памфлетисте косту Новаковића и Димитрија Туцовића. Обично смеће.--Rubikon (разговор) 17:34, 6. јул 2009. (CEST) Опа, користио је и Троцкога, а томе се може веровти као и Хитлеру.--Rubikon (разговор) 17:36, 6. јул 2009. (CEST)

Не знам о каквим "Албанцима" је реч који су пливали по Вардару у Скопљу. Скопље је у то време имало око 30.000 становника и то што се тиче муслиманског становништва угл. правих Турака. Арнаути су живели по својим селима, не у самом граду. Албанци се тек 60-тих година 20. века масовно насељавају у Скопље и то како македонски тако и косовски. Велики део је дошао када је била дозвољена селидба Турцима у Турску, па су и остали ту, јер већини других муслимана Турске власти нису дозволиле масовно насељавање. Типичан пример су и бројни становници санџачких села нарочито око Сјенице, који су се населили на напуштена турска села око Скопља и Велеса и ту остали и данас. Отуд данас и Бошњаци Македонији...

Оњегин (разговор) 16:24, 25. мај 2012. (CEST)

google books

Ima dosta gugl knjiga koje pominju srbizaciju. Sigurno se nešto korisno odatle može izvući:

• serbianisation
• serbification
• serbization

--Дамјан /разговарајмо/ 17:54, 6. јул 2009. (CEST)

Посрбљена личност

О Ђорђу Вајферту:

Немац по пореклу, (страна 4)... ...Мајка Ана и отац Игњат били су Немци, католици и грађани Мађарске, која је то у време била део Аустроугарске царевине. (стрна 4, 5)...

Напомена: Део преузет из текста "Од пивара до гувернера" (стране 4, 5 и 6) из Политикиног забавника, број 2998, датум излажења 24.7.2009.

--91.150.121.199 (разговор) 19:43, 24. јул 2009. (CEST)

Ауторе овог тренутног облика текста убаци референце за наведене посрбљене личности, да не би дошло до у будућности до проблема. Позфрав. --93.87.143.161 (разговор) 16:22, 29. јул 2009. (CEST)

проширено и сређено

Чланак је сада проширен и сређен у односу на почетну верзију, а тврдње су поткрепљене озбиљнијом литературом. --Дамјан /разговарајмо/ 20:28, 4. август 2009. (CEST)

Посрбљене личности

Уколико неко сматра да неке личности треба убацити или уклонити са списка, нека то образложи овде. Уколико су неке личности имале несрпско порекло, а временом се асимиловали међу Србе, то је јасан пример добровољног посрбљавања.--Дамјан /разговарајмо/ 11:36, 31. август 2009. (CEST)

Ту ђођај и овагаа да не би ли ми враћалии измјени. --93.87.183.5 (разговор) 09:12, 10. септембар 2009. (CEST)

Пардон. Ја сам уклонио. Конкретно, Емир Кустурица је сам изјавио да се његов отац Мурат Кустурица сматрао Србином и да је од породице научио да су некада исповиједало источно-православну хришћанску вјеру, али због Турака Османлија прешли на Ислам. Приликом бројних упитника, Емир-Немања Кустурица је изричито исказао да стога не треба нимало чудно изгледати његов повратак на оригиналну вјероисповијест његове породице.

Што се тиче Николе Пашића, нагађања просто нијесу за википедију. Нагађања да је он био Цинцар су базирана на његовом очуху (?!), конкретно. --Полковник (разговор) 01:36, 19. септембар 2009. (CEST)

Неадекватна референца

"Посрбљавање је у основи спонтан асимилацијски процес који је од настанка Кнежевине Србије захватао мањинске народе у њеним границама (Бугаре, Влахе, Цинцаре, Албанце)."

Иза текст ове реченице је наведен извор као информација ово а ту се нигде не помиње не само ова дефиниција посрбљавања, већ ни реч спонтан ни реч асмимилацијски ни Кнежевина Србија. У делу овог текста се наводи подсмех националној аутентичности било кога па и Срба речима: "...Ilarion Ruvarac koji je relativizovao etnicku autenticnost pisuci da zna iz vlastitog iskustva "da je u nas Srba i posrbljenih medju nama Bugara, Vlaha, Cincara i Arbanasa". Из ове реченице се не може извући закључак о времену трајања процеса и тачној дефиницији посрбљавања.

Предлажем брисање референце и тражење адекватног извора информација за дефиницију посрбљавања. --Antidiskriminator (разговор) 18:47, 4. јун 2010. (CEST)

Референцирани извор информација је пристрасан и нема кредибилитет

"The blaze was prepared, lit, and stoked by the Serbian political leadership in a massive assault against its neighbors, planned and executed to unite "Great Serbia" behind its communist rulers. "

Ово је цитат из књиге: "Beyond "Ancient Hatreds", By Stephen Schwartz, What really happened to Yugoslavia" која оби је употребљена као референца за "корена србизације" т.ј. уз реченицу "u корену србизације лежи уверење да су сви Јужни Словени (нпр. Хрвати, Бошњаци, Црногорци и Македонци), у својој суштини Срби.[4]".

Пошто је Србизација процес који постоји колико и Срби (више од хиљаду година) (независно што у дефиницији заснованој на неадекватном извору информација пише да је постојала тек од формирања Кнежевине Србије), мислим да горе наведени извор информација оваквом реченицом потпуно дискредитује самог себе јер:

1. Србизација је процес који је за више од хиљаду година старији од већине побројаних нација
2. Реченицом у којој аутор тврди да је пламен бруталности у југословенским ратовима "припремљен, упаљен и подстрекиван од стране српских политичких лидера у у масовном нападу на њихове комшије, планираном и изведеном у циљу уједињења "велике Србије" под окриљем њених комунистичких владара" показује да није у питању непристрасан извор информација

Због свега горе наведеног предлажем да се реченица о "корену србизације" избрише јер се заснива на пристрасном и некредибилном извору и представља очигледну бесмислицу. --Antidiskriminator (разговор) 18:49, 4. јун 2010. (CEST)

Србизација и Грцизација Бугара у Македонији описана у билтенима ВМРО

"Према наводима Македонског дела, часописа Унутрашње македонске револуционарне организације, након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у македонским школама је такође спровођена систематска политика денационализације и србизације македонског становништва."

У референцираном тексту нигде није поменута србизација македонског становништва већ се у разним дописима или текстовима објављеним у билтенима, у тим данима, пробугарске ВМРО наводи да постоје покушаји асимилације Бугара од стране Грка и Срба али се истиче:

"Neither the school, nor the army are in a position to ensure the Serbian assimilation. As soon as the child gets out of school and enters the market place, the Serbian language is already forgotten; the same is true of the soldier when he leaves the barracks"

или у преводу:

"Ни школа ни војска не могу да изврше српску асимилацију. Чим дете изађе из школе и уђе на пијац, српски језик је заборављен; исто се односи и на војника чим изађе из касарне"

Значи исти извор не само да је пристрасан јер говори о Грчкој и Српској асимилацији Бугара у Македонији, већ је и контрадикторан са самим собом, јер прво говори о асимилацији а после говори о томе како је она немогућа.

Мислим да је потребно наћи бољи извор информација за референцирани текст.

--Antidiskriminator (разговор) 19:16, 4. јун 2010. (CEST)

У тексту је написано да је после припајања Косова и Метохије Србији 1913.

" Албанцима је било забрањено да се школују на свом језику".

На основу ове реченице се може схватити да су на КиМ постојале бројне школе у којима су се Албанци школовали на свом језику што им је нова власт забранила. Међутим, ово није тачно, јер је управо школовање на албанском језику било један од захтева албанских устаника који су се побунили против османске власти 1912. године.

Из референцираног извора информација се не може закључити да је Албанцима било забрањено да се школују на свом језику, већ да једноставно они нису били признати као национална мањина којој је, у складу са споразумима о правима националних мањина које је Србија потписала, било предвиђено да држава изгради школе и плаћа школовање на матерњем језику.

На основу горе наведеног предлажем промену цитиране реченице.--Antidiskriminator (разговор) 04:13, 6. јун 2010. (CEST)

Албанска насеља која су преименована

неко неупућен би могао да помисли да су насеља била у Албанији. Предлажем промену у насеља у којима су 1913. године већину становника чинили Албанци.--Antidiskriminator (разговор) 04:21, 6. јун 2010. (CEST)

Чиста лаж

У чланку се говори да су се посрбљавали Македонци, а наводи се референца Бугара, који пишу да се се посрбљивали Бугари у Македонији. То је толико злонамерно да се стварно чудим, да пуштате такве злоупотребе и тако опскурне референце.Али писац је променио чак и оно што тако опскурна референца тврди, јер му се не свиђа да се посрбљују Бугари.--Rubikon (разговор) 11:33, 4. јул 2009. (CEST)

О србизацији албанаца исто је изнесена лаж из неке опскурне референце, па молим да се пренесе пасус како се то тамо тачно наводи, да то није на основу извештаја фашистичких сила, које су намеравале разбити Краљевину.--Rubikon (разговор) 11:43, 4. јул 2009. (CEST)

Дамјане, ови „извори“ који су у целом чланку наведени су заиста апсурдни. --Dzordzm (разговор) 19:23, 4. јул 2009. (CEST)

ne znam. veći deo članka, a posebno odeljak o makedoncima, je preveden sa engleske viki, zajedno sa izvorima. tamo nije stajala nikakva nalepnica o neutralnosti, pa nisam ni posumnjao u njihovu pouzdanost. za albance sam upravo našao još par referenci, od kojih je jedna srpskog autora iz vremena balkanskih ratova. takođe sam preimenovao srbizacija makedonaca u srbizacija u makedoniji, jer termin makedonci u tom kontekstu nema jasno značenje (geografska odrednica, makedonski bugari ili nešto treće?). pritom, vratio sam deo uvodne rečenice koja je neopravdano izbačena. ako je članak i dalje pristrasan, molim da se obrazože sporne tačke. --Дамјан /разговарајмо/ 14:27, 5. јул 2009. (CEST)

Овај чланак, као и многи други на сличну тему, не би требало да се преводе ни са једне друге Википедије, већ треба да буду оригиналан рад уређивача наше Википедије, са валидним и непристрасним референцама.--Јагода испеци па реци 14:31, 5. јул 2009. (CEST)

И даље је све спорно. Нико тада није ни признавао да Македонци постоје, тако да се није ни могла спроводити њихова србизација или бугаризација.--Rubikon (разговор) 14:46, 5. јул 2009. (CEST)

Поготово је глупо оно о србизацији Хрвата. Па то никад није рађено, него само обратно. --Rubikon (разговор) 14:48, 5. јул 2009. (CEST)

Осим тога србизација муслимана је опет посебна тема, јер су они некад били Срби или Хрвати, па су се само враћали на старо стање. Цели чланак језа брисање.--Rubikon (разговор) 14:49, 5. јул 2009. (CEST)

Тражио сам да наведеш прецизно оно о Албанцима, а пошто тога још нема морам да уклоним.--Rubikon (разговор) 14:52, 5. јул 2009. (CEST)

Рубиконе! Молим те да не уклањаш референциране реченице.

За Дамјана: референце 10 и 11 немају библиографски податак. Оно онако не може да стоји, плус је навод на енглеском. Превести на српски и прописно референцирати.--Јагода испеци па реци 14:55, 5. јул 2009. (CEST)

Što se tiče prevođenja citata. Ako se navodi knjiga na engleskom treba ostaviti originalni citat, a u zagradi navesti prevod. -- Loshmi (razgovor) 15:07, 5. јул 2009. (CEST)

Значи, онај ко не зна енглески, ко га шиша? Цитат се преводи, а оригинал се може навести и не мора, с тим што се свакако мора навести тачна библиогафска референца одакле је цитат узет. Са све страном из књиге.--Јагода испеци па реци 15:14, 5. јул 2009. (CEST)

Занимљиво тумачење имаш, Рубиконе, о србизацији Муслимана. Можда су њихови преци који су прешли у ислам заиста прво били Срби или Хрвати, али то што причаш за садашње Муслимане из 20 века је чиста глупост и срБска пропаганда. --Јагода испеци па реци 14:56, 5. јул 2009. (CEST)

Па нису постојали Муслимани пре отоманске окупације, тако да стварно нису постојали и били су Срби или Хрвати. То ти не треба ваљда тумачити. Њихова нација је постала у Титово доба. Тада се формирала. Пре тога нису били нација, тако да се не можењ говорити о србизацији.--Rubikon (разговор) 15:03, 5. јул 2009. (CEST)

Исто тако ни Македонци нису постојали као нација пре 1945. --Rubikon (разговор) 15:04, 5. јул 2009. (CEST)

Другој реченици није место у уводу, јер је спорна због тога јер се није никад спроводила србизација Хрвата, него обратно. То је слично као да говоримо да су Јевреји убијали Немце у Другом светском рату па неко даде такву референцу.--Rubikon (разговор) 15:06, 5. јул 2009. (CEST) Осим тога та реченица је доста неодређена и није енциклопедијска, а поготово за увод--Rubikon (разговор) 15:07, 5. јул 2009. (CEST)

О србизацији Муслимана или Македонаца се може причати тек од времена од када те нације постоје, а то је од 1945. Све остало је навлачење воде на пропагандни млин.--Rubikon (разговор) 15:10, 5. јул 2009. (CEST)

Дај ти референцу за то да није било србизације Хрвата, лако ћемо променити. У једном се ипак слажемо: овај текст не личи ни на шта, требало би га обрисати и СВЕ писати из почетка.--Јагода испеци па реци 15:12, 5. јул 2009. (CEST)

Нема ниједнога другога извора да је било србизације Хрвата. Не наводе се околности, као што је био случај са навођењем наводне србизације Македонаца у доба када Македонци нису постојали као нација.--Rubikon (разговор) 15:16, 5. јул 2009. (CEST)

Рубиконе, лепо те молим не уклањај референциране реченице. Ако се не слажеш, стави то на разговор и стави своје разлоге (што си већ учинио), и онда САЧЕКАЈ да видиш шта кажу други. На Википедији никакво стихијско мењање није добро дошло. --Јагода испеци па реци 15:20, 5. јул 2009. (CEST)

Rubikone, imaš rupa u logici. Srbizicija je pojava kad se stvaraju Srbi od ljudi koji to do tada nisu bili. 1912. godine Makedonci nisu bili Srbi, a srpske vlasti su ih nasilu tako zapisivale. To je prava SRBIZACIJA! Nije važno što u to vrijeme još nije postojala makedonska nacija. Sigurno je da se nisu osjećali ni Srbima. Ako nisu imali baš modernu nacionalnu svijest, imali su bar pokrajinsku makedonsku svijest. Kad negdje odu, govorili su da su Makedonci, a ne Srbi. Očigledno je i da su nacionalnu makedonsku svijest imali već prije 45. godine jer je inače ne bi tako lako prihvatili. Ne bi ih Tito mogao uvjeriti da su Makedonci ako se tako nisu osjećali. Očito im je srpstvo bilo vrlo strano. Slično se može reći i za Muslimane (Bošnjake). Toliko su bili posebni da se nisu mogli ni posrbiti ni pohrvatiti. 141.136.155.44 (разговор) 03:48, 15. фебруар 2015. (CET)