Разговор с корисником:Мјан/Архива 1

Видим да си уређивао чланак Отроци.

У њему си направио викивезу за Душанов Законик. Пошто је назив чланка Душанов законик исти као и текст у чланку Отроци, није било потребе да у оквиру викивезе пишеш два пута Душанов законик. Да си написао да је неко радио на Душановом законику онда би било потребе раздвајати у оквиру викивезе назив чланка од текста у твом чланку:

[[Душанов Законик|Душановом законику]]

Желим ти успех у даљем раду и слободно ми се обрати ако ти треба помоћ.--Antidiskriminator (разговор) 23:45, 14. април 2010. (CEST)

Ista ova strana samo klikneš gore levo na "korisnik" i tamo na ekranu "dobrodošlice" imah hiper veze za razne stvari vezane za rad na Vikipediji. Tvoji "stariji" prethodnici na Vikipediji su se trudlili da napišu dobra uputstva, :-) Pozdrav --Goldfinger (разговор) 14:05, 16. април 2010. (CEST)

Dobro je, ide ti... :-) Pojam o kome je članak bi bilo dobro objaniti ukratko odmah na početku članka. Kod pravljenja hiper veza uvek to uradi kada se neki termin pojavljuje prvi put npr "Dušanov zakonik". Kada otvorim Vikipediju ja sa ctrl+n otvorim još jedan ekran i na njemu proveravam da li neki termin već postoji i u kom obliku je napisan pa mu onda pravim hiper vezu...samo nastavi, sve najbolje --Goldfinger (разговор) 15:02, 16. април 2010. (CEST)

Отроци

У неким славенским језицима (нпр. словенски), отрок значи дијете. То је можда значење и у средњевјековном српском језику. Само сам хтио да напоменем ово. Поздрав и сретан рад. --Мирослав Ћика (разговор) 15:24, 16. април 2010. (CEST)

Хвала на подршци. Као почетнику то ми много значи. Што се тиче теме Отроци. Ја сам овдје разматрао отроке као друштвени слој у средњовјековној Србији, тако да се под тим сигурно није подразумијевало дијете. Али може се у напомени ставити да у разним словенским језицима отрок има различито значење па навести. Mjan (разговор) 17:51, 16. април 2010. (CEST)

Референце

Уколико имаш било какву дилему како нешто да урадиш, увек можеш да се обратиш мени или некоме од осталих википедијанаца. Уколико неко од нас није онлајн могуће је наћи детаљна упутства за уређивање чланака.

Википедија је скуп текстова са валидним и кредибилним изворима информација који се наводе у оквиру референци у тексту чланка који се уређује. Уколико нема наведених извора информација за неки став у тексту било ко може да стави шаблон или да без озбиљнијег оспоравања извора информација, обрише текст који није референциран. Због тога сви значајнији ставови у чланку треба да имају референцу на извор информација који је извор информација за тај став.

Да би додао прву референцу у текст који уређујеш прво треба да на крај чланка убациш поднаслов Референце. Затим испод овог поднаслова треба да унесеш шаблон {{Извори}}. Тек тада можеш да почнеш да иза важнијих ставова уносиш референце на тај начин што ћеш користити <ref></ref> алат који се налази у оквиру поља за уређивање текста. Да бих ти илустровао начин уноса референци унео сам једну у чланак о Канунима. За детаљнија упуства ипак предлажем да погледаш упуства за уређивање чланака на горе наведеном линку.--Antidiskriminator (разговор) 12:25, 18. април 2010. (CEST)

Категоризација и означавање везе ка текстовима на другим википедијама

Поред референци, чланак који није почетнички треба да буде категоризован и да има ознаку за везе ка текстовима на другим википедијама. О томе кад будемо онлајн.--Antidiskriminator (разговор) 12:35, 18. април 2010. (CEST)

Ево га Отроци (Врњачка Бања) -- Bojan  Razgovor  17:23, 18. април 2010. (CEST)

Унео сам једну категорију (Историја) и интервики. Пошто је потребно да, ако је икако могуће, чланци у оквиру категорије Историја буду разврстани у подкатегорије, погледај списак подкатегорија у оквиру историје, и пошто је то твоја струка, пробај да промениш категоризацију чланка из Историја у неку од подкатегорија.--Antidiskriminator (разговор) 18:32, 18. април 2010. (CEST)

Референце - други део

Сјајно је то што си навео изворе информација у оквиру посебног поглавља на крају чланка. Међутим, то није довољно ни потпуно правилно. Потребно је да сваки важнији став у тексту који пишеш посебно повежеш са изворима информација. Моја грешка је што ти нисам послао тачан линк на део који се односи на навођење извора већ линк који те води кроз целокупан процес уређивања чланака. Предлажем ти да прочиташ текст до којег можеш доћи када кликнеш на линк који сам ти послао, јер је изузетно добро и илустративно написан.

Лично ме највише интересује читање и уређивање чланака који се баве историјом и радујем се нашој будућој сарадњи. --Antidiskriminator (разговор) 18:00, 18. април 2010. (CEST)

Одлично! Само још пар савета.

Није правилно да се наводи википедија као извор информација. Према томе покушај да видиш који је извор информација текстова на енглеској википедији коју си користио као основ за свој текст.

Однос ћирилице и латинице на википедији на српском језику није ни мени дуго био јасан. Требало ми је мало времена да ми се неке ствари "слегну", а у суштини је једноставно. Википедија на српском језику се може уређивати равноправно латиницом или ћирилицом, с тим што постоји обавеза да чланак чије је уређивање започето ћирилицом треба наставити уређивати на ћирилици и обрнуто. Уколико постоји обавеза да се у оквиру ћириличног или латиничног текста наведе неки текст написан било којим другим писмом, онда га само треба ставити у оквир следећих заграда -{}- и то је сасвим ок.

Одужио сам, једноставан одговор је, књиге на пример на енглеском језику које носе латинични назив а коришћене су као извор информација за текст написан ћирилицом треба писати латиницом и посебно означити горе наведеним заградама. --Antidiskriminator (разговор) 18:22, 18. април 2010. (CEST)

Категоризација, интервики (ако постоји), референце....

Мислим да би у чланку са теомом канун требало да урадиш још следеће:

1. да додаш категорију
2. да додаш интервики, ако постоји, а мислим да постоји
3. да референце унесеш у текст на начин на који је описан у линку који сам ти послао и на начин на који сам то ја урадио

То што си навео списак књига које си ти користио на крају чланка није исправно. Зашто. Овај чланак није лично твој и готов за сва времена зато што се може десити да други корисници допуне твој чланак, да га измене, прошире, прераде...... Ако би и они, као и ти, на крају чланка додавали списак књига које су користили онда се не би знало шта је у чланку написано на основу којег извора информација. Због тога сваки значајнији став у тексту чланка треба да буде референциран ка извору информација на начин описан у линку који сам ти послао, т.ј. онако како сам ти демонстрирао када сам навео порекло речи за канун.--Antidiskriminator (разговор) 18:41, 18. април 2010. (CEST)

Видим да ти је Ћика већ одговорио и да је скинута ознака за почетнички чланак. Честитам. Још само ако можеш да додаш и страну у другој референци коју си унео. Уколико погледаш у историју уређивања чланка видећеш да је Бокица урадио оно што сам те замолио, т.ј. унео уместо категорије Историја подкатегорију Османско царство. Такође, препоручљиво је да, уколико постоји, и другим корисницима омогућиш линк ка онлајн издању књиге коју си користио при писању текста. Погледај како сам ја то урадио у Канун и књигом коју је написао Халил Иналџик. --Antidiskriminator (разговор) 08:46, 19. април 2010. (CEST)

Машићка буна

Поздрав.

Кад има више термина за једну ствар, користимо такозвана преусмјерења. Ја сам сад направио преусмјерење са назива Јанчићева буна на Машићка буна, и додао у уводној реченици чланка да постоји и други назив, да се људи информишу.

Ја нисам учени историчар, само волим историју и тај чланак сам адаптирао (копирање је забрањено због ауторских права) из Војне енциклопедије. Видим да пуно више знаш од мене о теми, па ти слободно прошири и додај што год мислиш да треба.

Твој Канун изгледа довољно добро, површно гледајући. Референце су најбоље, али литература по којој си радио је често сасвим довољна, особито за мање чланке о неспорним темама. Сад ћу ја то погледати и избацити оно -почетник- кад завршим. --Мирослав Ћика (разговор) 04:38, 19. април 2010. (CEST)

Мало сам вршљао по твом тексту, мало преправљао, али у основи било је довољно добро и раније. Скинуо сам шаблон почетник. Сретан рад и све најбоље. --Мирослав Ћика (разговор) 04:57, 19. април 2010. (CEST)

Поздрав Мјан, видим да сте нови уређивач чланака. Хтео бих да упутим само два мала упуства: док сте почетни корисни, ако можете да користите при изменама опсију „Прикажи претпреглед“ пре снимања измена и да у опису измене наведете укратко која измена је у питању. Обраћам вам се јер сам видео да имате доста ситнијих измена при писању чланка Дипломатика. Ако бисте могли тако да поступите, био бих ам захвалан, јер је нама лакше касније да патролирамо измене нових корисника. А, надам се да ћете ускоро добити статус „аутоматски патролисаног корисника“. Поздрав и срећан рад. -- SmirnofLeary (разговор) 15:57, 21. април 2010. (CEST)

Članci na drugim wikipedijama ne mogu biti reference. Pozdrav. --XZ (разговор) 18:22, 21. април 2010. (CEST)

Иста питања за тебе. Историја, струка или хоби ? Опрезно са старијом литературом. Чини ми се да у тексту о сфрагистици има доста формулација карактеристичних за хрватскосрпски или данашњи хрватски. друго, уколико прихватимо да су Срби користили печате тек од 13. века, шта ћемо онда са овим: Печат кнеза Стројимира. Треће, прегледај чланке на страним језицима па изабери лепо згодне илустрације за чланак о сфрагистици.

И на крају, данас углавном преводим и коригујем по Њикипедији, пошто већи део енергије улажем у други пројекат који се зове Историјска библиотека. Погледај и коментариши, хвали, куди и сл. http://www.istorijska-biblioteka.wikidot.com/start

--ClaudiusGothicus (разговор) 17:03, 22. април 2010. (CEST)

Ако треба помоћ, слободно се обрати било којем од искуснијих корисника. -- SmirnofLeary (разговор) 19:28, 21. април 2010. (CEST)

Поздрав.

То ми је струка, али и пасија ко што видиш. Углавном се интересујем за антику и средњи век, посебно за Византију, мада искрсне још понешто.--ClaudiusGothicus (разговор) 16:34, 22. април 2010. (CEST)

Мало упутство, уместо: ([[грчки језик|грч]]: σφραγις – сфрагис, печат), постоји шаблон ({{јез-гр|σφραγις}}) и изгледа овако (грч. σφραγις) или (грч. σφραγις – сфрагис, печат). Слично и за друге језике ({{јез-енг|----}}), ({{јез-нем|----}}),({{јез-ру|----}}) ... -- SmirnofLeary (разговор) 16:37, 22. април 2010. (CEST)

Pogledaj male izmjene i ako možeš dodaj ISBN za knjigu. --XZ (разговор) 17:45, 22. април 2010. (CEST)

Већина слика овде на Википедији је слободна за коришћење, а и ако није, наћи ће се већ неки администратор да ти скрене пажњу на то.

Што се Библиотеке тиче у питању је затворено друштво тако да не може било који посетилац да мења било што. По питањима ИстБиблиотеке можемо причати на нашој групи на фб, да не злоупотребљавамо простор Вики превише.

Што се Радића тиче, он ми је био професор на ФФ у Београду у своје време. Ја сам чланак поставио чини ми се 2007. али га нисам даље унапређивао. Жеља да више контролишем оно што напишем ме је и одвела на ИстБиблиотеку. Погледај историју чланка па ћеш ући у траг томе ко је ту шта додавао, укључујући и ове податке о његовом даљем деловању...--ClaudiusGothicus (разговор) 18:29, 22. април 2010. (CEST)

A imas li gmail ? Ako imas posalji mi poruku na

Ja sam jedno vreme izbivao iz zemlje, pa mi se skype ogadio i ne zelim da mu se vracam.--ClaudiusGothicus (разговор) 22:16, 23. април 2010. (CEST)