Риза Сапунџију
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Риза Сапунџију | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 15. март 1925. | ||||||||||||
Место рођења | Пећ, | ||||||||||||
Датум смрти | 6. септембар 2008.83 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Пећ, | ||||||||||||
Народност | Албанац | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Савез комуниста Југославије | ||||||||||||
|
Риза Сапунџију (алб. Riza Sapunxhiu; Пећ, 15. март 1925 — Пећ, 6. септембар 2008), економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Косова.
Биографија
[уреди | уреди извор]Риза Сапунџију рођен је 15. децембра 1925. године у Пећи. Дипломирао је на Економском факултету у Београду. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1945. године.
Био је потпредседник Скупштине општине Пећ, покрајински секретар за опште привредне послове у Приштини, потпредседник Покрајинског извршног већа и члан Председништва Социјалистичког савеза радног народа Србије, члан Председништва Покрајинске конференције ССРН Косова, члан Комисије за унутрашњу политику и привреду Председништва СКЈ и директор рударско-енергетско-хемијског комбуината „Косово“ у Обилићу.
Године 1981. водио је делегацију САП Косова у историјску посету Албанији. Ова је посета утрла пут ближим односима између Албаније и Албанаца на Косову. Године 1982, као успешан економиста, Сапунџију је постао службеник у Светској банци.
Од маја 1980. до маја 1982. године био је председник Извршног већа САП Косова. Маја 1989. изабран је за члана Председништва СФРЈ. У пролеће 1991, на предлог Слободана Милошевића, Скупштина Србије га је разрешила дужности и на његово место именовала Сејду Бајрамовића.
Умро је 6. септембра 2008. године у Пећи.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Када је крајем 80-их почела криза у Југославији, Сапунџију је у српској јавности често погрдно био називан Сапунџија.
Литература
[уреди | уреди извор]- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
- Лексикон Ју митологије. „Ренде“, Београд 2004. година.