Савремене облоге за ране
Савремене облоге за ране су влажан оклузивни медиј за који је доказано да убрзава зарастање и подстиче аутолитички дебридман, смањује ризик од инфекције и пружа болеснику атрауматско превијање и самим тим мању болност ране. Зато су савремене облоге данас стандард који је све више у примени код акутних и хроничних рана које зарастају са дефектом коже, или без. Основно питање, на које пре њихове примене одговор мора да да сваки терапеут, одабир је и правилна примена облога која је пре свега заснована на индикацијама за одређену врсту рана и индивидуалном приступу сваком пацијенту понаособ. Само таквим приступом у примени савремених облога за ране може се постићи бољи, бржи и квалитетнији начин њиховог лечења.[1] [2][3]
Клинички протоколи
[уреди | уреди извор]Карактеристике ране одређују врсту лечења, тј. избор облоге која мора задовољити те услове. Зато су све савремене облоге за ране разврстане према стадијуму у којем се рана налази. Та позиција се одређује према индикацијама које су доказане у клиничким истраживањима или према функцији облоге:[4][5][6]
Некротична рана има карактеристике одумрлог (мртвог) ткива, које је црне боје. Третман који она захтева је дебридман, као основни предуслов да би рана зарасла. Облоге и средства која су индикована за примену у овој фази ране првенствено имају функцију дебридмана.
Рану са фибринским наслагама карактерише накупљање наслага фибрина и мртвих ћелија. Најчешће је жуте боје. Третман такве ране захтева апсорпцију ексудата, фибринолизу и одстрањивање мртвог ткива.
Гранулационо ткиво је вулнерабилно ткиво карактеристичне, црвене боје, које продукује серозно сукрвичав ексудат. Збрињавање ране у стадијуму стварања гранулација захтева неометање одвијање тог процеса и нежне поступке са раном.
Ткиво ране у епителизацији је розе боје, са још увек делимично отвореним дефектом, карактеристичним по миграцији и пролиферацији епителних ћелија. Новоформирани епител захтева минималне осцилације температуре у његовој околини и заштиту од дејства спољних фактора.
Некротично/изумрло ткиво | Локална инфекција/могућност колонизације бактерија | Гранулација | Епителизација | |
---|---|---|---|---|
Карактеристике идеалне облоге
[уреди | уреди извор]Универзална или идеална облога за све врсте рана не постоји. Али постоје следећи основни критеријуми и карактеристике које морају да поседују савремене облоге за ране:[7][8]
- Способност заштите
Савремене облоге морају да поседују способности физичке заштите ране од дејства спољних фактора и способност одржавања оптималне температуре и pH у рани.
- Антимикробна активност
Савремена облога треба да поседује способност да задржи и локализује инфекцију микробима и минимизира ризик од секундарне инфекције. Облога мора бити не само баријера за микроорганизме већ активна компонента у спречавању размножавања микроба и снажна подршка природним механизмима одбране организма.
- Подршка зарстању
Савремена облога мора да поседује способности подршке; хемостазе, дебридмана и стварању услова за влажно зарастање ране. Она мора да има способност да уклоне или инактивира протеолитичке ензиме у секрету хроничне ране.
- Способност апсорпције
Једна је од битник карактерсистика савремених облога за ране мора бити њихова способност одстрањивања (апсорпције-упијања) ексудата (секрета) и токсичних супстанци из ране које подржавају деструкцију ћелија. Само ефикасна апсорпција ексудата или „слободних остатка“ из ране може спречити преношење микроорганизама у или ван ране.
- Конфорна примена
Удобна или конфорна облоге треба да ублажава бол, а при замени облоге, у току постављања и током ношења не сме да изазива трауме или гуљење коже. Облога такође мора поседовати хипоалергијска и небиоразградива својства (ослобађе честица и биоразградивих влакна у рану). Одржава рану и околну кожу у оптималном стању хидратације (што подразумева способност да кожа ефикасно функционише под компресијом).
- Једноставна примене
Саваремена облога мора бити једноставна за употребу и да омогућава непрекидно надгледања процеса зарастања ране. Њена замена мора бити брза једноставна и не сувише честа како се не би реметио процес зарастања гранулационог ткива. Облога се не сме лепити за површину ране и тиме реметити циркулацију у ћелијама током процеса зарастања.
- Ниски трошкови примене
Цена појединачне облоге и укупни трошкови примене облога, до коначног зарастања ране, морају бити минимални.
Механизми влажног зарастања ране
[уреди | уреди извор]Проширење основних знања о физиологији зарастања рана довело је, током протеклих деценија, до развоја савремених облога за ране које су обезбедиле додатне опције лечења у односу на традиционалне методе, и промениле дефиницију улоге облога за ране.[7]
Ефекат бржег зарастање ране у влажној, него у сувој средини доказан је још 1961. године анализом компаративног зарастања у истој рани. У тим истраживањима једна половина ране је прекривана влажним облогама, а друга је остављана да зарасте на ваздуху. Половина ране која је била прекривена влажним медијем, зарасла је брже. У ретроспективној анализи 75 студија, које су упоређивале примену газе и савремених облога, Hutchinson и McGuckin (1990), уочили су да је инциденца инфекција ране под оклузијом, у 36 студија била 2,6% код савремених облога, у односу на 7,1% код примене газе.
Након четрдесетогодишље примене, сасвим је сигурно утврђено да оклузивно лечење рана применом савремених облога, доводи до бржег зарастања у односу на лечење применом обичних газа. Учинци који су касније откривени на ћелијском нивоу су мерљиви и у коначном резултату[9][10][11][12][13]
Откриће методе влажног зарастања ране, омогућило је у каснијем периоду истраживања, развој и производњу различитих типова облога за различите врсте промена у рани.[14][15]
- Дебридман некротичног ткива
Влажни услови у рани стимулишу аутолитики дебридман јер задржавају ензиме и телесну течност која помаже у растварању и разградњи изумрлог ткива. Поред тога, постоје индиције да влажни услови на рани стимулишу фибринолизу.
- Пролиферација и ослобађање фактора раста
Да би се ослобали фактори раста, потребно је активирати више различитих механизама. фибринолиза може имати и дејства која нису везана искључиво за дебридман ране. Продукти разградње фибрина могу стимулисти функцију макрофага на субсеквенцијалну продукцију фактора раста. Услов за одвијање споменутих механизама модерне облоге стварају влажним и хипоксичним стањем, тј оклузијом.
- Стимулација ћелијског раста
Доказано је да ћелије брже и боље мигрирају у влажној средини. Хипоксија коју облоге стварају делује стимулативно на раст фибробласта, ендотелијалну и епидермалну пролиферацију.
- Акцелерација ангиогенезе
Истраживања у којима је примењена микроангиографија доказала су да се ангиогенеза значајније одвија у влажном, оклузивном миљеу у односу на суве услове.
- Смањени број клиничких инфекција
Откриће одређеног броја бактерија у влажном, оклузивном миљеу није разлог за повећан ризик од инфекције. Хипоксија и релативна киселост коју облоге стварају делују инхибиторно на бактеријску пролиферацију.[16]
Мере опреза при одабиру облога
[уреди | уреди извор]У току примене савремених облога за ране треба обратити пажњу на следеће мере опреза у њиховом правилном одабиру:
Крактеристике облоге | Мере опреза |
---|---|
Једноставност примене облоге | Омогућава да се облога може применити на местима са пуно прегиба или набора коже. |
Квалитет апсорпције (упијање) облоге | Обим упијања облоге мора бити што већи како би се омогућила што ређа замена облоге. |
Адхерентност (приањање) облоге | При чему бим требало имати у виду интензитет притиска који постоји на месту дефекта коже. |
Величина облоге | Превелика облога може изазвати мацерирацију коже у околини ране. Превише хидрогела на местима притиска скраћује време примене облоге. |
„Безбедност“ облоге | Савремене облоге морају бити хипоалергијске како би стајале тамо где их је терапеут причврстио. |
Облоге за влажне и исхемичне ране | Ове ране најбоље је третирати неадхерентним „газама“. |
Облоге за реепителизацију ране | Ова врста облога захтева повећану количину кисеоника и у тој фази зарастања примена неоклузивне облоге је најбољи избор. |
Облога за гранулацију ране | Како гранулација ране захтева благу хипоксију и у тој фази зарастања најбоља је апликација оклузивне и семиоклузивне облоге (пр хидроколоидних облога). |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Apelquist, J.; Larsson, J.; Strenstrom, A. (1990). „Topical treatment of necrotic foot ulcers in patients:a comparative trial of Duoderm and Mezinc.”. British Journal of Dermatology. 123 (6): 787—92. PMID 2265095. doi:10.1111/j.1365-2133.1990.tb04198.x..
- ^ Bishop S. (2001). „Dressing design for malodourous wounds”. Proceedings; The management ofmaodours wounds; Learning from expirience. Whitstone: Medical Communications. стр. 9—12..
- ^ Foster, A. (1999). „Rescuing the diabetic foot: a podiatric perspective”. Pract Diabetes. 16 (suppl 2): S1.
- ^ Foster, L.; Moore, P. (1997). „The application of cellulose-based dressing in the management ofacute surgical wounds.”. J Wound Care. 6: 469—73..
- ^ Young, T. (1995). „Common problems in wound care: wound cleansing.”. Br J Nurs. 4 (5): 286—9..
- ^ Foster, AVM (2007), Podiatry and Basic Foot Care for the Diabetic Foot, Jaypee Brothers Medical Publishers (P) Ltd., стр. 166—166, ISBN 978-81-8448-094-8, Приступљено 2024-06-27
- ^ а б Winter GD (1962). „Formation of the scab and the rate of epithelialisation of superficial wounds in the skin of the young domestic pig.”. Nature. 193: 293—4..
- ^ Morris C. Foreward. In: Evidence Review: The clinical benefits of Safetac® technology in wound care. London: MA Healthcare, 2008; 3.
- ^ Falanga, V. Science of wound management. Handbook Wound Bed Preparation (6356woundbed- prep/cmcbklt/global/0601):2004.2.
- ^ Strachan. V., Prentice, J., Newall, N., Elmes, R., Carville, K., Santamaria, N., & Della, P. WoundsWest wound prevalence survey 2007 state-wide report overview. Ambulatory Care Services. Department of Health: Perth, Western Australia; 2007.
- ^ Flanagan, M (2003). „The philosophy of Wound Bed Preparation in clinical practice”. Smith& Nephew Medical Ltd: 1—34..
- ^ Edmonds, M., Foster, A.V.M., & Vowden, P. Wound bed preparation for diabetic foot ulcers. European Wound Management Association Position Docu- ment: Wound bed Preparation in Practice. . London: MEP Ltd. 2004. pp. 6–11..
- ^ Enoch, S., & Price, P. Cellular, molecular and biochemical differences in the pathophysiology of healing between acute wounds, chronic wounds and wounds in the aged. WorldWideWounds. 2004. worldwidewounds.com (10 October 2005)
- ^ Thomas S. A structured approach to the selection of dressings. World Wide Wounds 1997; Available from URL: „www.worldwidewounds.com”. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Thomas S. The role of dressings in the treatment of moisture-related skin damage. World Wide Wounds 2008; Available from URL: „www.worldwidewounds.com”. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Brett DW. Impact on exudate management, maintenance of a moist wound environment, and prevention of infection. J Wound Ostomy Continence Nurs 2006; 33(6 Suppl): S9-S14.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: словеначки)Збрињавање рана Колопластом
- (језик: енглески) World Wide Wounds
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |