Pređi na sadržaj

Savremene obloge za rane

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Savremena obloga za rane

Savremene obloge za rane su vlažan okluzivni medij za koji je dokazano da ubrzava zarastanje i podstiče autolitički debridman, smanjuje rizik od infekcije i pruža bolesniku atraumatsko previjanje i samim tim manju bolnost rane. Zato su savremene obloge danas standard koji je sve više u primeni kod akutnih i hroničnih rana koje zarastaju sa defektom kože, ili bez. Osnovno pitanje, na koje pre njihove primene odgovor mora da da svaki terapeut, odabir je i pravilna primena obloga koja je pre svega zasnovana na indikacijama za određenu vrstu rana i individualnom pristupu svakom pacijentu ponaosob. Samo takvim pristupom u primeni savremenih obloga za rane može se postići bolji, brži i kvalitetniji način njihovog lečenja.[1] [2][3]

Klinički protokoli

[uredi | uredi izvor]

Karakteristike rane određuju vrstu lečenja, tj. izbor obloge koja mora zadovoljiti te uslove. Zato su sve savremene obloge za rane razvrstane prema stadijumu u kojem se rana nalazi. Ta pozicija se određuje prema indikacijama koje su dokazane u kliničkim istraživanjima ili prema funkciji obloge:[4][5][6]

Stadijum nekroze

Nekrotična rana ima karakteristike odumrlog (mrtvog) tkiva, koje je crne boje. Tretman koji ona zahteva je debridman, kao osnovni preduslov da bi rana zarasla. Obloge i sredstva koja su indikovana za primenu u ovoj fazi rane prvenstveno imaju funkciju debridmana.

Stadijum fibrinskih naslaga

Ranu sa fibrinskim naslagama karakteriše nakupljanje naslaga fibrina i mrtvih ćelija. Najčešće je žute boje. Tretman takve rane zahteva apsorpciju eksudata, fibrinolizu i odstranjivanje mrtvog tkiva.

Stadijum granulacije

Granulaciono tkivo je vulnerabilno tkivo karakteristične, crvene boje, koje produkuje serozno sukrvičav eksudat. Zbrinjavanje rane u stadijumu stvaranja granulacija zahteva neometanje odvijanje tog procesa i nežne postupke sa ranom.

Stadijum epitelizacije

Tkivo rane u epitelizaciji je roze boje, sa još uvek delimično otvorenim defektom, karakterističnim po migraciji i proliferaciji epitelnih ćelija. Novoformirani epitel zahteva minimalne oscilacije temperature u njegovoj okolini i zaštitu od dejstva spoljnih faktora.

Model–protokol koji se koristi u izboru savremene obloge za rane
Nekrotično/izumrlo tkivo Lokalna infekcija/mogućnost kolonizacije bakterija Granulacija Epitelizacija
Izgled dna rane
Namena u lečenju
Uklanjanje nekrotičnog tkiva
Čišćenje fibrinskih naslaga i sprečavanje razmnožavanja bakterija
Granulacija i stvaranje novog tkiva
Zaštita novonastalog tkiva
Izbor obloge
Obloga koja uklanja izumrlo tkivo i upija sekret
Obloga koja čisti ranu, smanjuje dejstvo bakterija i upija sekret
Obloga koja stimuliše granulaciju novonastalog tkiva i upija sekret
Obloga koja stvara optimalne uslove u okolini rane za njeno zarastanje i zaštitu kože

Karakteristike idealne obloge

[uredi | uredi izvor]

Univerzalna ili idealna obloga za sve vrste rana ne postoji. Ali postoje sledeći osnovni kriterijumi i karakteristike koje moraju da poseduju savremene obloge za rane:[7][8]

Sposobnost zaštite

Savremene obloge moraju da poseduju sposobnosti fizičke zaštite rane od dejstva spoljnih faktora i sposobnost održavanja optimalne temperature i pH u rani.

Antimikrobna aktivnost

Savremena obloga treba da poseduje sposobnost da zadrži i lokalizuje infekciju mikrobima i minimizira rizik od sekundarne infekcije. Obloga mora biti ne samo barijera za mikroorganizme već aktivna komponenta u sprečavanju razmnožavanja mikroba i snažna podrška prirodnim mehanizmima odbrane organizma.

Podrška zarstanju

Savremena obloga mora da poseduje sposobnosti podrške; hemostaze, debridmana i stvaranju uslova za vlažno zarastanje rane. Ona mora da ima sposobnost da uklone ili inaktivira proteolitičke enzime u sekretu hronične rane.

Sposobnost apsorpcije

Jedna je od bitnik karaktersistika savremenih obloga za rane mora biti njihova sposobnost odstranjivanja (apsorpcije-upijanja) eksudata (sekreta) i toksičnih supstanci iz rane koje podržavaju destrukciju ćelija. Samo efikasna apsorpcija eksudata ili „slobodnih ostatka“ iz rane može sprečiti prenošenje mikroorganizama u ili van rane.

Konforna primena

Udobna ili konforna obloge treba da ublažava bol, a pri zameni obloge, u toku postavljanja i tokom nošenja ne sme da izaziva traume ili guljenje kože. Obloga takođe mora posedovati hipoalergijska i nebiorazgradiva svojstva (oslobađe čestica i biorazgradivih vlakna u ranu). Održava ranu i okolnu kožu u optimalnom stanju hidratacije (što podrazumeva sposobnost da koža efikasno funkcioniše pod kompresijom).

Jednostavna primene

Savaremena obloga mora biti jednostavna za upotrebu i da omogućava neprekidno nadgledanja procesa zarastanja rane. Njena zamena mora biti brza jednostavna i ne suviše česta kako se ne bi remetio proces zarastanja granulacionog tkiva. Obloga se ne sme lepiti za površinu rane i time remetiti cirkulaciju u ćelijama tokom procesa zarastanja.

Niski troškovi primene

Cena pojedinačne obloge i ukupni troškovi primene obloga, do konačnog zarastanja rane, moraju biti minimalni.

Mehanizmi vlažnog zarastanja rane

[uredi | uredi izvor]

Proširenje osnovnih znanja o fiziologiji zarastanja rana dovelo je, tokom proteklih decenija, do razvoja savremenih obloga za rane koje su obezbedile dodatne opcije lečenja u odnosu na tradicionalne metode, i promenile definiciju uloge obloga za rane.[7]

Efekat bržeg zarastanje rane u vlažnoj, nego u suvoj sredini dokazan je još 1961. godine analizom komparativnog zarastanja u istoj rani. U tim istraživanjima jedna polovina rane je prekrivana vlažnim oblogama, a druga je ostavljana da zaraste na vazduhu. Polovina rane koja je bila prekrivena vlažnim medijem, zarasla je brže. U retrospektivnoj analizi 75 studija, koje su upoređivale primenu gaze i savremenih obloga, Hutchinson i McGuckin (1990), uočili su da je incidenca infekcija rane pod okluzijom, u 36 studija bila 2,6% kod savremenih obloga, u odnosu na 7,1% kod primene gaze.

Nakon četrdesetogodišlje primene, sasvim je sigurno utvrđeno da okluzivno lečenje rana primenom savremenih obloga, dovodi do bržeg zarastanja u odnosu na lečenje primenom običnih gaza. Učinci koji su kasnije otkriveni na ćelijskom nivou su merljivi i u konačnom rezultatu[9][10][11][12][13]

Otkriće metode vlažnog zarastanja rane, omogućilo je u kasnijem periodu istraživanja, razvoj i proizvodnju različitih tipova obloga za različite vrste promena u rani.[14][15]

Debridman nekrotičnog tkiva

Vlažni uslovi u rani stimulišu autolitiki debridman jer zadržavaju enzime i telesnu tečnost koja pomaže u rastvaranju i razgradnji izumrlog tkiva. Pored toga, postoje indicije da vlažni uslovi na rani stimulišu fibrinolizu.

Proliferacija i oslobađanje faktora rasta

Da bi se oslobali faktori rasta, potrebno je aktivirati više različitih mehanizama. fibrinoliza može imati i dejstva koja nisu vezana isključivo za debridman rane. Produkti razgradnje fibrina mogu stimulisti funkciju makrofaga na subsekvencijalnu produkciju faktora rasta. Uslov za odvijanje spomenutih mehanizama moderne obloge stvaraju vlažnim i hipoksičnim stanjem, tj okluzijom.

Stimulacija ćelijskog rasta

Dokazano je da ćelije brže i bolje migriraju u vlažnoj sredini. Hipoksija koju obloge stvaraju deluje stimulativno na rast fibroblasta, endotelijalnu i epidermalnu proliferaciju.

Akceleracija angiogeneze

Istraživanja u kojima je primenjena mikroangiografija dokazala su da se angiogeneza značajnije odvija u vlažnom, okluzivnom miljeu u odnosu na suve uslove.

Smanjeni broj kliničkih infekcija

Otkriće određenog broja bakterija u vlažnom, okluzivnom miljeu nije razlog za povećan rizik od infekcije. Hipoksija i relativna kiselost koju obloge stvaraju deluju inhibitorno na bakterijsku proliferaciju.[16]

Mere opreza pri odabiru obloga

[uredi | uredi izvor]

U toku primene savremenih obloga za rane treba obratiti pažnju na sledeće mere opreza u njihovom pravilnom odabiru:

Krakteristike obloge Mere opreza
Jednostavnost primene obloge Omogućava da se obloga može primeniti na mestima sa puno pregiba ili nabora kože.
Kvalitet apsorpcije (upijanje) obloge Obim upijanja obloge mora biti što veći kako bi se omogućila što ređa zamena obloge.
Adherentnost (prianjanje) obloge Pri čemu bim trebalo imati u vidu intenzitet pritiska koji postoji na mestu defekta kože.
Veličina obloge Prevelika obloga može izazvati maceriraciju kože u okolini rane. Previše hidrogela na mestima pritiska skraćuje vreme primene obloge.
„Bezbednost“ obloge Savremene obloge moraju biti hipoalergijske kako bi stajale tamo gde ih je terapeut pričvrstio.
Obloge za vlažne i ishemične rane Ove rane najbolje je tretirati neadherentnim „gazama“.
Obloge za reepitelizaciju rane Ova vrsta obloga zahteva povećanu količinu kiseonika i u toj fazi zarastanja primena neokluzivne obloge je najbolji izbor.
Obloga za granulaciju rane Kako granulacija rane zahteva blagu hipoksiju i u toj fazi zarastanja najbolja je aplikacija okluzivne i semiokluzivne obloge (pr hidrokoloidnih obloga).

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Apelquist, J.; Larsson, J.; Strenstrom, A. (1990). „Topical treatment of necrotic foot ulcers in patients:a comparative trial of Duoderm and Mezinc.”. British Journal of Dermatology. 123 (6): 787—92. PMID 2265095. doi:10.1111/j.1365-2133.1990.tb04198.x. .
  2. ^ Bishop S. (2001). „Dressing design for malodourous wounds”. Proceedings; The management ofmaodours wounds; Learning from expirience. Whitstone: Medical Communications. str. 9—12. .
  3. ^ Foster, A. (1999). „Rescuing the diabetic foot: a podiatric perspective”. Pract Diabetes. 16 (suppl 2): S1. 
  4. ^ Foster, L.; Moore, P. (1997). „The application of cellulose-based dressing in the management ofacute surgical wounds.”. J Wound Care. 6: 469—73. .
  5. ^ Young, T. (1995). „Common problems in wound care: wound cleansing.”. Br J Nurs. 4 (5): 286—9. .
  6. ^ Foster, AVM (2007), Podiatry and Basic Foot Care for the Diabetic Foot, Jaypee Brothers Medical Publishers (P) Ltd., str. 166—166, ISBN 978-81-8448-094-8, Pristupljeno 2024-06-27 
  7. ^ a b Winter GD (1962). „Formation of the scab and the rate of epithelialisation of superficial wounds in the skin of the young domestic pig.”. Nature. 193: 293—4. .
  8. ^ Morris C. Foreward. In: Evidence Review: The clinical benefits of Safetac® technology in wound care. London: MA Healthcare, 2008; 3.
  9. ^ Falanga, V. Science of wound management. Handbook Wound Bed Preparation (6356woundbed- prep/cmcbklt/global/0601):2004.2.
  10. ^ Strachan. V., Prentice, J., Newall, N., Elmes, R., Carville, K., Santamaria, N., & Della, P. WoundsWest wound prevalence survey 2007 state-wide report overview. Ambulatory Care Services. Department of Health: Perth, Western Australia; 2007.
  11. ^ Flanagan, M (2003). „The philosophy of Wound Bed Preparation in clinical practice”. Smith& Nephew Medical Ltd: 1—34. .
  12. ^ Edmonds, M., Foster, A.V.M., & Vowden, P. Wound bed preparation for diabetic foot ulcers. European Wound Management Association Position Docu- ment: Wound bed Preparation in Practice. . London: MEP Ltd. 2004. pp. 6–11. .
  13. ^ Enoch, S., & Price, P. Cellular, molecular and biochemical differences in the pathophysiology of healing between acute wounds, chronic wounds and wounds in the aged. WorldWideWounds. 2004. worldwidewounds.com (10 October 2005)
  14. ^ Thomas S. A structured approach to the selection of dressings. World Wide Wounds 1997; Available from URL: „www.worldwidewounds.com”. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  15. ^ Thomas S. The role of dressings in the treatment of moisture-related skin damage. World Wide Wounds 2008; Available from URL: „www.worldwidewounds.com”. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  16. ^ Brett DW. Impact on exudate management, maintenance of a moist wound environment, and prevention of infection. J Wound Ostomy Continence Nurs 2006; 33(6 Suppl): S9-S14.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).