Savremene obloge za rane
Savremene obloge za rane su vlažan okluzivni medij za koji je dokazano da ubrzava zarastanje i podstiče autolitički debridman, smanjuje rizik od infekcije i pruža bolesniku atraumatsko previjanje i samim tim manju bolnost rane. Zato su savremene obloge danas standard koji je sve više u primeni kod akutnih i hroničnih rana koje zarastaju sa defektom kože, ili bez. Osnovno pitanje, na koje pre njihove primene odgovor mora da da svaki terapeut, odabir je i pravilna primena obloga koja je pre svega zasnovana na indikacijama za određenu vrstu rana i individualnom pristupu svakom pacijentu ponaosob. Samo takvim pristupom u primeni savremenih obloga za rane može se postići bolji, brži i kvalitetniji način njihovog lečenja.[1] [2][3]
Klinički protokoli
[uredi | uredi izvor]Karakteristike rane određuju vrstu lečenja, tj. izbor obloge koja mora zadovoljiti te uslove. Zato su sve savremene obloge za rane razvrstane prema stadijumu u kojem se rana nalazi. Ta pozicija se određuje prema indikacijama koje su dokazane u kliničkim istraživanjima ili prema funkciji obloge:[4][5][6]
Nekrotična rana ima karakteristike odumrlog (mrtvog) tkiva, koje je crne boje. Tretman koji ona zahteva je debridman, kao osnovni preduslov da bi rana zarasla. Obloge i sredstva koja su indikovana za primenu u ovoj fazi rane prvenstveno imaju funkciju debridmana.
Ranu sa fibrinskim naslagama karakteriše nakupljanje naslaga fibrina i mrtvih ćelija. Najčešće je žute boje. Tretman takve rane zahteva apsorpciju eksudata, fibrinolizu i odstranjivanje mrtvog tkiva.
Granulaciono tkivo je vulnerabilno tkivo karakteristične, crvene boje, koje produkuje serozno sukrvičav eksudat. Zbrinjavanje rane u stadijumu stvaranja granulacija zahteva neometanje odvijanje tog procesa i nežne postupke sa ranom.
Tkivo rane u epitelizaciji je roze boje, sa još uvek delimično otvorenim defektom, karakterističnim po migraciji i proliferaciji epitelnih ćelija. Novoformirani epitel zahteva minimalne oscilacije temperature u njegovoj okolini i zaštitu od dejstva spoljnih faktora.
| Nekrotično/izumrlo tkivo | Lokalna infekcija/mogućnost kolonizacije bakterija | Granulacija | Epitelizacija | |
|---|---|---|---|---|
 |
 |
 |
 | |
Karakteristike idealne obloge
[uredi | uredi izvor]Univerzalna ili idealna obloga za sve vrste rana ne postoji. Ali postoje sledeći osnovni kriterijumi i karakteristike koje moraju da poseduju savremene obloge za rane:[7][8]
- Sposobnost zaštite
Savremene obloge moraju da poseduju sposobnosti fizičke zaštite rane od dejstva spoljnih faktora i sposobnost održavanja optimalne temperature i pH u rani.
- Antimikrobna aktivnost
Savremena obloga treba da poseduje sposobnost da zadrži i lokalizuje infekciju mikrobima i minimizira rizik od sekundarne infekcije. Obloga mora biti ne samo barijera za mikroorganizme već aktivna komponenta u sprečavanju razmnožavanja mikroba i snažna podrška prirodnim mehanizmima odbrane organizma.
- Podrška zarstanju
Savremena obloga mora da poseduje sposobnosti podrške; hemostaze, debridmana i stvaranju uslova za vlažno zarastanje rane. Ona mora da ima sposobnost da uklone ili inaktivira proteolitičke enzime u sekretu hronične rane.
- Sposobnost apsorpcije
Jedna je od bitnik karaktersistika savremenih obloga za rane mora biti njihova sposobnost odstranjivanja (apsorpcije-upijanja) eksudata (sekreta) i toksičnih supstanci iz rane koje podržavaju destrukciju ćelija. Samo efikasna apsorpcija eksudata ili „slobodnih ostatka“ iz rane može sprečiti prenošenje mikroorganizama u ili van rane.
- Konforna primena
Udobna ili konforna obloge treba da ublažava bol, a pri zameni obloge, u toku postavljanja i tokom nošenja ne sme da izaziva traume ili guljenje kože. Obloga takođe mora posedovati hipoalergijska i nebiorazgradiva svojstva (oslobađe čestica i biorazgradivih vlakna u ranu). Održava ranu i okolnu kožu u optimalnom stanju hidratacije (što podrazumeva sposobnost da koža efikasno funkcioniše pod kompresijom).
- Jednostavna primene
Savaremena obloga mora biti jednostavna za upotrebu i da omogućava neprekidno nadgledanja procesa zarastanja rane. Njena zamena mora biti brza jednostavna i ne suviše česta kako se ne bi remetio proces zarastanja granulacionog tkiva. Obloga se ne sme lepiti za površinu rane i time remetiti cirkulaciju u ćelijama tokom procesa zarastanja.
- Niski troškovi primene
Cena pojedinačne obloge i ukupni troškovi primene obloga, do konačnog zarastanja rane, moraju biti minimalni.
Mehanizmi vlažnog zarastanja rane
[uredi | uredi izvor]Proširenje osnovnih znanja o fiziologiji zarastanja rana dovelo je, tokom proteklih decenija, do razvoja savremenih obloga za rane koje su obezbedile dodatne opcije lečenja u odnosu na tradicionalne metode, i promenile definiciju uloge obloga za rane.[7]
Efekat bržeg zarastanje rane u vlažnoj, nego u suvoj sredini dokazan je još 1961. godine analizom komparativnog zarastanja u istoj rani. U tim istraživanjima jedna polovina rane je prekrivana vlažnim oblogama, a druga je ostavljana da zaraste na vazduhu. Polovina rane koja je bila prekrivena vlažnim medijem, zarasla je brže. U retrospektivnoj analizi 75 studija, koje su upoređivale primenu gaze i savremenih obloga, Hutchinson i McGuckin (1990), uočili su da je incidenca infekcija rane pod okluzijom, u 36 studija bila 2,6% kod savremenih obloga, u odnosu na 7,1% kod primene gaze.
Nakon četrdesetogodišlje primene, sasvim je sigurno utvrđeno da okluzivno lečenje rana primenom savremenih obloga, dovodi do bržeg zarastanja u odnosu na lečenje primenom običnih gaza. Učinci koji su kasnije otkriveni na ćelijskom nivou su merljivi i u konačnom rezultatu[9][10][11][12][13]
Otkriće metode vlažnog zarastanja rane, omogućilo je u kasnijem periodu istraživanja, razvoj i proizvodnju različitih tipova obloga za različite vrste promena u rani.[14][15]
- Debridman nekrotičnog tkiva
Vlažni uslovi u rani stimulišu autolitiki debridman jer zadržavaju enzime i telesnu tečnost koja pomaže u rastvaranju i razgradnji izumrlog tkiva. Pored toga, postoje indicije da vlažni uslovi na rani stimulišu fibrinolizu.
- Proliferacija i oslobađanje faktora rasta
Da bi se oslobali faktori rasta, potrebno je aktivirati više različitih mehanizama. fibrinoliza može imati i dejstva koja nisu vezana isključivo za debridman rane. Produkti razgradnje fibrina mogu stimulisti funkciju makrofaga na subsekvencijalnu produkciju faktora rasta. Uslov za odvijanje spomenutih mehanizama moderne obloge stvaraju vlažnim i hipoksičnim stanjem, tj okluzijom.
- Stimulacija ćelijskog rasta
Dokazano je da ćelije brže i bolje migriraju u vlažnoj sredini. Hipoksija koju obloge stvaraju deluje stimulativno na rast fibroblasta, endotelijalnu i epidermalnu proliferaciju.
- Akceleracija angiogeneze
Istraživanja u kojima je primenjena mikroangiografija dokazala su da se angiogeneza značajnije odvija u vlažnom, okluzivnom miljeu u odnosu na suve uslove.
- Smanjeni broj kliničkih infekcija
Otkriće određenog broja bakterija u vlažnom, okluzivnom miljeu nije razlog za povećan rizik od infekcije. Hipoksija i relativna kiselost koju obloge stvaraju deluju inhibitorno na bakterijsku proliferaciju.[16]
Mere opreza pri odabiru obloga
[uredi | uredi izvor]U toku primene savremenih obloga za rane treba obratiti pažnju na sledeće mere opreza u njihovom pravilnom odabiru:
| Krakteristike obloge | Mere opreza |
|---|---|
| Jednostavnost primene obloge | Omogućava da se obloga može primeniti na mestima sa puno pregiba ili nabora kože. |
| Kvalitet apsorpcije (upijanje) obloge | Obim upijanja obloge mora biti što veći kako bi se omogućila što ređa zamena obloge. |
| Adherentnost (prianjanje) obloge | Pri čemu bim trebalo imati u vidu intenzitet pritiska koji postoji na mestu defekta kože. |
| Veličina obloge | Prevelika obloga može izazvati maceriraciju kože u okolini rane. Previše hidrogela na mestima pritiska skraćuje vreme primene obloge. |
| „Bezbednost“ obloge | Savremene obloge moraju biti hipoalergijske kako bi stajale tamo gde ih je terapeut pričvrstio. |
| Obloge za vlažne i ishemične rane | Ove rane najbolje je tretirati neadherentnim „gazama“. |
| Obloge za reepitelizaciju rane | Ova vrsta obloga zahteva povećanu količinu kiseonika i u toj fazi zarastanja primena neokluzivne obloge je najbolji izbor. |
| Obloga za granulaciju rane | Kako granulacija rane zahteva blagu hipoksiju i u toj fazi zarastanja najbolja je aplikacija okluzivne i semiokluzivne obloge (pr hidrokoloidnih obloga). |
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Apelquist, J.; Larsson, J.; Strenstrom, A. (1990). „Topical treatment of necrotic foot ulcers in patients:a comparative trial of Duoderm and Mezinc.”. British Journal of Dermatology. 123 (6): 787—92. PMID 2265095. doi:10.1111/j.1365-2133.1990.tb04198.x..
- ^ Bishop S. (2001). „Dressing design for malodourous wounds”. Proceedings; The management ofmaodours wounds; Learning from expirience. Whitstone: Medical Communications. str. 9—12..
- ^ Foster, A. (1999). „Rescuing the diabetic foot: a podiatric perspective”. Pract Diabetes. 16 (suppl 2): S1.
- ^ Foster, L.; Moore, P. (1997). „The application of cellulose-based dressing in the management ofacute surgical wounds.”. J Wound Care. 6: 469—73..
- ^ Young, T. (1995). „Common problems in wound care: wound cleansing.”. Br J Nurs. 4 (5): 286—9..
- ^ Foster, AVM (2007), Podiatry and Basic Foot Care for the Diabetic Foot, Jaypee Brothers Medical Publishers (P) Ltd., str. 166—166, ISBN 978-81-8448-094-8, Pristupljeno 2024-06-27
- ^ a b Winter GD (1962). „Formation of the scab and the rate of epithelialisation of superficial wounds in the skin of the young domestic pig.”. Nature. 193: 293—4..
- ^ Morris C. Foreward. In: Evidence Review: The clinical benefits of Safetac® technology in wound care. London: MA Healthcare, 2008; 3.
- ^ Falanga, V. Science of wound management. Handbook Wound Bed Preparation (6356woundbed- prep/cmcbklt/global/0601):2004.2.
- ^ Strachan. V., Prentice, J., Newall, N., Elmes, R., Carville, K., Santamaria, N., & Della, P. WoundsWest wound prevalence survey 2007 state-wide report overview. Ambulatory Care Services. Department of Health: Perth, Western Australia; 2007.
- ^ Flanagan, M (2003). „The philosophy of Wound Bed Preparation in clinical practice”. Smith& Nephew Medical Ltd: 1—34..
- ^ Edmonds, M., Foster, A.V.M., & Vowden, P. Wound bed preparation for diabetic foot ulcers. European Wound Management Association Position Docu- ment: Wound bed Preparation in Practice. . London: MEP Ltd. 2004. pp. 6–11..
- ^ Enoch, S., & Price, P. Cellular, molecular and biochemical differences in the pathophysiology of healing between acute wounds, chronic wounds and wounds in the aged. WorldWideWounds. 2004. worldwidewounds.com (10 October 2005)
- ^ Thomas S. A structured approach to the selection of dressings. World Wide Wounds 1997; Available from URL: „www.worldwidewounds.com”. Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Thomas S. The role of dressings in the treatment of moisture-related skin damage. World Wide Wounds 2008; Available from URL: „www.worldwidewounds.com”. Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Brett DW. Impact on exudate management, maintenance of a moist wound environment, and prevention of infection. J Wound Ostomy Continence Nurs 2006; 33(6 Suppl): S9-S14.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- (jezik: slovenački)Zbrinjavanje rana Koloplastom
- (jezik: engleski) World Wide Wounds
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
