Пређи на садржај

Слушкињина прича

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Слушкињина прича (ТВ серија).
Слушкињина прича
Ориг. насловThe Handmaids Tale
АуторМаргарет Атвуд
ЗемљаКанада
Језикенглески
Жанр / врста деланаучна фантастика, дистопијски роман
Издавање
Датум1985.

Слушкињина прича је роман канадске књижевнице Маргарет Атвуд из 1985. године.

О делу

[уреди | уреди извор]
 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Радња се одвија у блиској будућности, у тоталитарном, теократском, мизогином друштву имагинарне државе Гилеад и прати судбину младе жене Офред, која живи у домаћинству угледног званичника Фреда, са јединим циљем да њему роди дете, јер његова супруга Серена Џој, то није у могућности. Офред је такозвана "слушкиња": жена која је власништво породице којој је додељена и жива је само захваљујући томе што се од ње очекује да донесе наследника на свет.

Преводи

[уреди | уреди извор]

Роман је 2006. године објављен на српском језику у преводу Горана Капетановића. Књига, са димензијама од 20 центиметара, има 344 страна. Штампа и повез су ураћени у Марго-арт у Београду, а књига је штампана у тиражу од 1.500 примерака.[1]

Ликови

[уреди | уреди извор]
  • Офред
  • Командант
  • Серена Џој
  • Мојра
  • Ник
  • Офглен
  • Лук

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]

Роман је номинован за Букерову награду 1986. године. 1987. године добио је награду Артур Кларк за најбољи научнофантастични роман објављен на енглеском језику у претходној години. Доживео је екранизацију 2000. године. 2016. године по њему је снимљена истоимена ТВ серија.

Цитати из романа

[уреди | уреди извор]
  • Жуделе смо за будућношћу. Како смо се научиле том таленту за незаситост? (I. Ноћ, Глава прва)[2]
  • Као и све друго, сада се и мисли морају шпарати. Много је тога о чему је неподношљиво мислити. (II. Куповина, Глава друга)[3]
  • Тадашње друштво, рече Тетка Лидија, умирало је од превише могућности за избор. (II. Куповина, Глава пета)[4]
  • Али ако то јесте прича, макар и мојој глави, сигурно је причам некоме. Приче не причате сами себе. Увек постоји неко други. (III. Ноћ, Глава седма)[5]
  • Али можда је досада еротична, кад се жене досађују за мушкарце. (V. Дремеж, Глава тринаеста)[6]
  • Данас проповедници много личе на пословне људе. (VI. Домаћинство, Глава четрнаеста)[7]
  • Показују нам само победе, никада поразе. Коме још требају лоше вести? (VI. Домаћинство, Глава четрнаеста)[8]
  • ... нико не умире од недостатка секса. Умиремо до недостатка љубави. (VII. Ноћ, Глава осамнаеста)[9]
  • Здрав разум је вредна имовина; (VIII. Дан рођења, Глава деветнаеста)[10]
  • У тешким околностима жеља за животом везује се за чудне предмете. (VIII. Дан рођења, Глава деветнаеста)[11]
  • Међутим, не заборавите да је и праштање моћ. Молити за опроштај јесте моћ, ускратити га или пружити јесте моћ, можда највећа. (VIII. Дан рођења, Глава двадесет трећа)[12]
  • Живи у садашњости, искористи је што боље можеш, ништа друго немаш. (IX. Ноћ, Глава двадесет четврта)[13]
  • Што год је ућуткано, кроз буку ће се чути, али ћутке. (X. Свици за душу, Глава двадесет пета)[14]
  • Један и један и један и један није четири. Сваки остаје јединствен, не могу се спојити. (XI. Ноћ, Глава тридесета)[15]
  • Не можеш контролисати шта осећаш, једном је рекла Мојра, али можеш контролисати како се понашаш. (XI. Ноћ, Глава тридесета)[16]
  • Тренутак издаје је најгори, тренутак кад ван сваке сумње сазнате да сте издати: да вам је неко друго људско биће пожелело такво зло. (XI. Ноћ, Глава тридесета)[17]
  • Кад сам била млађа и замишљала старост, мислила бих: Можда се све више цени кад ти не остане још много времена. (XII. Језавеља, Глава тридесет прва)[18]
  • Боље никад не значи боље за све. Увек значи горе за неке. (XII. Језавеља, Глава тридесет друга)[19]
  • Међутим, људи ће све урадити само да не признају да им је живот безначајан. То јест бескористан. (XII. Језавеља, Глава тридесет трећа)[20]
  • Има нечег моћног у шапутању вулгарности о онима који владају. Има нечег заносног у томе, нечег безобразног, потајног, забрањеног, узбудљивог. То је својеврсна бајалица. Смањује их, своди их на величину с којом можемо да се носимо. (XII. Језавеља, Глава тридесет четврта)[21]
  • Може се заронити врло дубоко у себе, толико дубоко да вас више никад не извуку. (XII. Језавеља, Глава тридесет пета)[22]
  • Заиста је невероватно на шта ће се људи навићи, докле год имају понеку компензацију. (XIV. Спасење, Глава четрдесет прва)[23]
  • Туђи злочини наш су тајни језик. Кроз њих себи показујемо на шта смо ипак способне. (XIV. Спасење, Глава четрдесет друга)[24]
  • Као што нам историјска изучавања показују, ниједан нови систем не може сменити претходни а да у себе не инкорпорира многе његове елементе... (Историјске белешке)[25]
  • Када моћи нема, свака мрвица моћи је примамљива. (Историјске белешке)[26]
  • Како сви историчари знају, прошлост је велика тама, испуњена одјецима.(Историјске белешке)[27]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006.
  2. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 11.
  3. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 15-16.
  4. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 36.
  5. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 52.
  6. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 81.
  7. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 94.
  8. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 95.
  9. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 115.
  10. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 121.
  11. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 123.
  12. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 148.
  13. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 157.
  14. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 167.
  15. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 210.
  16. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 210.
  17. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 211.
  18. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 218.
  19. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 230.
  20. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 235.
  21. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 242.
  22. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 245.
  23. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 294.
  24. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 298.
  25. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 330.
  26. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 333.
  27. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 337.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слушкињина_прича&oldid=27102177”