Pređi na sadržaj

Слушкињина прича

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Sluškinjina priča (TV serija).
Sluškinjina priča
Orig. naslovThe Handmaids Tale
AutorMargaret Atvud
ZemljaKanada
Jezikengleski
Žanr / vrsta delanaučna fantastika, distopijski roman
Izdavanje
Datum1985.

Sluškinjina priča je roman kanadske književnice Margaret Atvud iz 1985. godine.

O delu

[uredi | uredi izvor]
 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Radnja se odvija u bliskoj budućnosti, u totalitarnom, teokratskom, mizoginom društvu imaginarne države Gilead i prati sudbinu mlade žene Ofred, koja živi u domaćinstvu uglednog zvaničnika Freda, sa jedinim ciljem da njemu rodi dete, jer njegova supruga Serena Džoj, to nije u mogućnosti. Ofred je takozvana "sluškinja": žena koja je vlasništvo porodice kojoj je dodeljena i živa je samo zahvaljujući tome što se od nje očekuje da donese naslednika na svet.

Prevodi

[uredi | uredi izvor]

Roman je 2006. godine objavljen na srpskom jeziku u prevodu Gorana Kapetanovića. Knjiga, sa dimenzijama od 20 centimetara, ima 344 strana. Štampa i povez su uraćeni u Margo-art u Beogradu, a knjiga je štampana u tiražu od 1.500 primeraka.[1]

Likovi

[uredi | uredi izvor]
  • Ofred
  • Komandant
  • Serena Džoj
  • Mojra
  • Nik
  • Ofglen
  • Luk

Nagrade i nominacije

[uredi | uredi izvor]

Roman je nominovan za Bukerovu nagradu 1986. godine. 1987. godine dobio je nagradu Artur Klark za najbolji naučnofantastični roman objavljen na engleskom jeziku u prethodnoj godini. Doživeo je ekranizaciju 2000. godine. 2016. godine po njemu je snimljena istoimena TV serija.

Citati iz romana

[uredi | uredi izvor]
  • Žudele smo za budućnošću. Kako smo se naučile tom talentu za nezasitost? (I. Noć, Glava prva)[2]
  • Kao i sve drugo, sada se i misli moraju šparati. Mnogo je toga o čemu je nepodnošljivo misliti. (II. Kupovina, Glava druga)[3]
  • Tadašnje društvo, reče Tetka Lidija, umiralo je od previše mogućnosti za izbor. (II. Kupovina, Glava peta)[4]
  • Ali ako to jeste priča, makar i mojoj glavi, sigurno je pričam nekome. Priče ne pričate sami sebe. Uvek postoji neko drugi. (III. Noć, Glava sedma)[5]
  • Ali možda je dosada erotična, kad se žene dosađuju za muškarce. (V. Dremež, Glava trinaesta)[6]
  • Danas propovednici mnogo liče na poslovne ljude. (VI. Domaćinstvo, Glava četrnaesta)[7]
  • Pokazuju nam samo pobede, nikada poraze. Kome još trebaju loše vesti? (VI. Domaćinstvo, Glava četrnaesta)[8]
  • ... niko ne umire od nedostatka seksa. Umiremo do nedostatka ljubavi. (VII. Noć, Glava osamnaesta)[9]
  • Zdrav razum je vredna imovina; (VIII. Dan rođenja, Glava devetnaesta)[10]
  • U teškim okolnostima želja za životom vezuje se za čudne predmete. (VIII. Dan rođenja, Glava devetnaesta)[11]
  • Međutim, ne zaboravite da je i praštanje moć. Moliti za oproštaj jeste moć, uskratiti ga ili pružiti jeste moć, možda najveća. (VIII. Dan rođenja, Glava dvadeset treća)[12]
  • Živi u sadašnjosti, iskoristi je što bolje možeš, ništa drugo nemaš. (IX. Noć, Glava dvadeset četvrta)[13]
  • Što god je ućutkano, kroz buku će se čuti, ali ćutke. (X. Svici za dušu, Glava dvadeset peta)[14]
  • Jedan i jedan i jedan i jedan nije četiri. Svaki ostaje jedinstven, ne mogu se spojiti. (XI. Noć, Glava trideseta)[15]
  • Ne možeš kontrolisati šta osećaš, jednom je rekla Mojra, ali možeš kontrolisati kako se ponašaš. (XI. Noć, Glava trideseta)[16]
  • Trenutak izdaje je najgori, trenutak kad van svake sumnje saznate da ste izdati: da vam je neko drugo ljudsko biće poželelo takvo zlo. (XI. Noć, Glava trideseta)[17]
  • Kad sam bila mlađa i zamišljala starost, mislila bih: Možda se sve više ceni kad ti ne ostane još mnogo vremena. (XII. Jezavelja, Glava trideset prva)[18]
  • Bolje nikad ne znači bolje za sve. Uvek znači gore za neke. (XII. Jezavelja, Glava trideset druga)[19]
  • Međutim, ljudi će sve uraditi samo da ne priznaju da im je život beznačajan. To jest beskoristan. (XII. Jezavelja, Glava trideset treća)[20]
  • Ima nečeg moćnog u šaputanju vulgarnosti o onima koji vladaju. Ima nečeg zanosnog u tome, nečeg bezobraznog, potajnog, zabranjenog, uzbudljivog. To je svojevrsna bajalica. Smanjuje ih, svodi ih na veličinu s kojom možemo da se nosimo. (XII. Jezavelja, Glava trideset četvrta)[21]
  • Može se zaroniti vrlo duboko u sebe, toliko duboko da vas više nikad ne izvuku. (XII. Jezavelja, Glava trideset peta)[22]
  • Zaista je neverovatno na šta će se ljudi navići, dokle god imaju poneku kompenzaciju. (XIV. Spasenje, Glava četrdeset prva)[23]
  • Tuđi zločini naš su tajni jezik. Kroz njih sebi pokazujemo na šta smo ipak sposobne. (XIV. Spasenje, Glava četrdeset druga)[24]
  • Kao što nam istorijska izučavanja pokazuju, nijedan novi sistem ne može smeniti prethodni a da u sebe ne inkorporira mnoge njegove elemente... (Istorijske beleške)[25]
  • Kada moći nema, svaka mrvica moći je primamljiva. (Istorijske beleške)[26]
  • Kako svi istoričari znaju, prošlost je velika tama, ispunjena odjecima.(Istorijske beleške)[27]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006.
  2. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 11.
  3. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 15-16.
  4. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 36.
  5. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 52.
  6. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 81.
  7. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 94.
  8. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 95.
  9. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 115.
  10. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 121.
  11. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 123.
  12. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 148.
  13. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 157.
  14. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 167.
  15. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 210.
  16. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 210.
  17. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 211.
  18. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 218.
  19. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 230.
  20. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 235.
  21. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 242.
  22. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 245.
  23. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 294.
  24. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 298.
  25. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 330.
  26. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 333.
  27. ^ Margaret Atvud, Sluškinjina priča. Beograd: Laguna, 2006, str. 337.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слушкињина_прича&oldid=27102177”