Таласије Либијски
Преподобни Таласије Либијски је православни светитељ, игуман једног од манастира у Либијској пустињи (Африка) из 7. века. Умро је у дубокој старости.
Име аве Таласија, помиње се у канону светог Теодора Студита за суботу у белој недељи, где спомиње пророка Таласија међу светима.
Био је савременик светог Максима Исповедника, с којим је био у духовном заједништву, о чему сведоче писма Светог Максима и чињеница да је Свети Максим посветио посебну књигу Талассију у којој се тумаче тешки одломци Светог писма.
Главни теолошки рад аве Таласија - "Четири стотине поглавља о љубави, умерености и духовном животу" је збирка прича, поука написаних у облику акростиха. Састоји се од четири поглавља - сотнита, од којих сваки садржи 100 стихова. Приликом читања првих слова стихова у оригиналу, добија се изрека, постављена на почетку. Осим етичких питања, рад св. Таласија дотиче се и догматских питања о отеловљењу Исуса Криста и његове жртве измирења. Он такође учи о обожењу "свих створења". Његово учење о Светом Духу је по свему изведена из доктрине коју су преносили "први свети оци". Идеје аве Таласија је користио и свети Јован Дамаскин када је писао своје исповедање вере.[1]
Умро је половином седмог века. Његова писма светом Максиму Исповеднику обилују објашњењима Светог Писма. Осим тога, он је светом Максиму посветио своје дело у коме су објашњена тешко разумљива места из Библије.
Православна црква помиње преподпбног Таласија 20. маја.
