Talasije Libijski
Prepodobni Talasije Libijski je pravoslavni svetitelj, iguman jednog od manastira u Libijskoj pustinji (Afrika) iz 7. veka. Umro je u dubokoj starosti.
Ime ave Talasija, pominje se u kanonu svetog Teodora Studita za subotu u beloj nedelji, gde spominje proroka Talasija među svetima.
Bio je savremenik svetog Maksima Ispovednika, s kojim je bio u duhovnom zajedništvu, o čemu svedoče pisma Svetog Maksima i činjenica da je Sveti Maksim posvetio posebnu knjigu Talassiju u kojoj se tumače teški odlomci Svetog pisma.
Glavni teološki rad ave Talasija - "Četiri stotine poglavlja o ljubavi, umerenosti i duhovnom životu" je zbirka priča, pouka napisanih u obliku akrostiha. Sastoji se od četiri poglavlja - sotnita, od kojih svaki sadrži 100 stihova. Prilikom čitanja prvih slova stihova u originalu, dobija se izreka, postavljena na početku. Osim etičkih pitanja, rad sv. Talasija dotiče se i dogmatskih pitanja o otelovljenju Isusa Krista i njegove žrtve izmirenja. On takođe uči o oboženju "svih stvorenja". Njegovo učenje o Svetom Duhu je po svemu izvedena iz doktrine koju su prenosili "prvi sveti oci". Ideje ave Talasija je koristio i sveti Jovan Damaskin kada je pisao svoje ispovedanje vere.[1]
Umro je polovinom sedmog veka. Njegova pisma svetom Maksimu Ispovedniku obiluju objašnjenjima Svetog Pisma. Osim toga, on je svetom Maksimu posvetio svoje delo u kome su objašnjena teško razumljiva mesta iz Biblije.
Pravoslavna crkva pominje prepodpbnog Talasija 20. maja.
