Татамкулу Африка
Татамкулу Африка | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Мохамед Фу'ад Насиф |
Датум рођења | 7. децембар 1920. |
Место рођења | Салум, Египатски султанат |
Датум смрти | 23. децембар 2002.82 год.) ( |
Место смрти | Јужна Африка, Јужна Африка |
Занимање | књижевник, песник |
Исмаил Јуберт, познатији као Татамкулу Африка (кос. Tatamkhulu Afrika — досл. Деда Африка; 7. децембар 1920 — 23. децембар 2002), био је јужноафрички песник и писац. Свој први роман, Поломљена Земља, објавио је са седамнаест година, али је своје поновно објављивање чекао преко педесет година, када је објављен у колекцији познатој под називом Девет живота.
Татамкулу је за своје стваралаштво освојио велики број награда, укључујући златну награду Молтено за своју допринос јужноафричкој књижевности, а 1966. године су његова дела преведена на француски језик. Његова аутобиографија, Мистер Камелеон, објављена је постхумно 2005. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Татамкулу Африка је рођен 7. децембра 1920. године као Мохамед Фу'ад Насиф у Египту,[1] као син Египћана и Туркиње, а у Јужноафричку Републику је дошао још као мало дете. Оба родитеља су му умрла од грипа, а он је усвојен од стране породичних пријатеља, и то под именом Џон Чарлтон.[1]
Током Другог светског рата се борио на Северноафричком фронту и био је ухваћен код Тобрука, а његова искуства и догађаји током ратног заробљеништва била су касније описана у његовим делима. Након рата је напустио хранитељску породицу и отпутовао у Намибију (која је тада била део Југозападне Африке), где га је усвојила африканс породица, давши му треће законско име Јозуа Јуберт.[1]
Године 1964, Јуберт је прешао у ислам и поново променио име, овога пута у Исмаил Јуберт.[1] Живео је у Кејптаунском Округу 6,[2] општини састављеној од становника различитих раса. Међутим, Округ 6 је током 1960-их проглашен као подручје „искључиво за белце”, тако да је општина уништена. Као дете Египћана и Туркиње, Африка је могао да буде класификован као белац, али је то одбио из принципа. Јуберт је основао групу Ал-Џихад како би се супротставио уништењу Округа 6 и апартхејду генерално, а када је она касније прикључена Умхонто ве Сизвеу, оружаном крилу Афричког националног конгреса, Јуберт је добио надимак Татамкулу Африка, који је задржао и користио до краја живота.[1]
Године 1987. је био ухапшен због тероризма и било му забрањено јавно говорење и писање на пет година, али је он ипак наставио да пише под именом Татамкулу Африка. Био је затворен на 11 година, у истом затвору где и Нелсон Мандела, а на слободу је изашао 1992. године.
Татамкулу Африка је преминуо 23. децембра 2002. године, убрзо након свог 82. рођендана, услед повреда примљених када је две недеље пре тога био прегажен колима, а непосредно након објављивања свог последњег романа, Горки рај. За собом је оставио велики број необјављених дела, укључујући своју аутобиографију, два романа, четири кратке приче, две представе и поезију.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Afrika, Tatumkhulu (2003). Nightrider. Kwela/Snailpress. стр. 7—9. ISBN 978-0-7957-0167-2.
- ^ „South African History Online”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2015. г. Приступљено 5. 5. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Afrika, Tatumkhulu (2003). Nightrider. Kwela/Snailpress. стр. 7—9. ISBN 978-0-7957-0167-2.
- Nothing's Changed, Brief biography (Powerpoint format)
- "Mother, Missus, Mate: Bisexuality in Tatamkhulu Afrika's Mr Chameleon and Bitter Eden," English in Africa 32,2:185-211. Cheryl Stobie, 1 October 2005, Rhodes University, Institute for the Study of English in Africa.
- „The Cape Tercentenary Foundation Medal”.