Пређи на садржај

Тонкава

С Википедије, слободне енциклопедије
Тонкава
Укупна популација
611
Региони са значајном популацијом
 САД
( Оклахома)
Језици
енглески, тонкава
Религија
хришћанство, пејотизам, традиционална племенска религија
Сродне етничке групе
Културно сродне групе:
Вичита (Вако, Тавакони), Кичај
Географска распрострањеност Тонкава пре контакта са Европљанима

Тонкава је северноамерички домородачки народ, који је пре контакта са Европљанима насељавао делове Тексаса и Оклахоме. Језик народа Тонкава је језички изолат. Данас су потомци малобројних преживелих федерално признати под именом „Тонкава племе Индијанаца Оклахоме”.

Популација

[уреди | уреди извор]

Верује се да је у 15. веку Тонкава било око 5.000, а да је до краја 17. века њихов број опао на око 1.600, као последица велике смртности од заразних болести пренетих из Европе на које Тонкаве нису имале природни имунитет, као и због ратовања са другим домородачким народима, нарочито Апачима. До 1921. број Тонкава је опао на 34,[1] након чега њихов број почиње да расте. Почетком 21. века број Тонкава је достигао број од 615, колико је регистровано на попису становништва САД 2010.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Тонкавски турбан од крзна видре 1880. Оклахома

Дуго се веровало да су Тонкаве пореклом из централног Тексаса. Међутим, према најновијим сазнањима, Тонкаве су насељавале североисточну Оклахому 1601.[3] До 1700. снажнији и агресивнији Апачи су потиснули Тонкаве на југ до Црвене реке Југа, која данас представља границу између Оклахоме и Тексаса. За Тонкаве се веровало да су канибали, због чега су били у лошим односима са другим домородачким народима и америчким тексашким насељеницима.[4]

Део Тонкава је 1740-их, са Јохуанима и другим домороцима, насељен у шпанску мисију Сан Габриел, која се налазила на обалама реке Сан Габриел на територији Тексаса.[5]

Са својим савезницима Бидајима, Кадоима, Вичитама, Команчима и Јохуанима, Тонкаве су 1758. напале Липан Апаче у близини шпанске мисије Санта Круз де Сан Саба (коју су уништили).[6]

Тонкаве су наставиле сеобу ка југу, населивши јужни део централног Тексаса и северни Мексико, где су ушли у савез са Липан Апачима.[3][7]

Са Стивеном Остином склапају споразум 1824. којим су се обавезали да ће штитити англоамеричке досељенике од Команча. Остин је у то време био агент који је регрутовао имигранте који су насељавани у мексичку државу Коавила и Тексас.[8] Република Тексас је прогласила независност 1836. и ујединила се са САД 1846. Тонкаве су се на страни тексашких ренџера бориле против Команча у Бици код Плам Крика 1840. и у Бици код Лит`л Роб Крика 1858.[9]

Између те две битке 1854. Тонкаве су насељене у резерват на реци Бразос у Тексасу.[3]

У току Америчког грађанског рата Тонкаве су биле лојалне Конфедерацији, због чега су их у октобру 1862. напали домороци лојални Унији, у масакру који је уследио (Тонкава масакр) од 309 Тонкава убијено је њих 133 (укључујући и поглавицу Тонкава Пласида).[10]

Тонкаве су се бориле на страни америчке војске у биткама против Команча у Бици код Бланко Кањона 1871. и у Бици код Северне саставнице Црвене реке Југа 1872.[11]

Преживеле Тонкаве, њих 92, су пресељене 1884. у Индијанску територију, а 1885. су насељене у њихов последњи резерват на територији данашњег округа Кеј.[3][11]

Тонкаве су 21. октобра 1891. потписале споразум којим су прихватили парцелисање земље у колективном власништву, а парцеле су затим подељене тонкавским породицама.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 2011 Oklahoma Indian Nations Pocket Pictorial Directory. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2012) Oklahoma Indian Affairs Commission. 2011: 36. Retrieved 8 Feb 2012.
  2. ^ „2010 Census CPH-T-6. American Indian and Alaska Native Tribes in the United States and Puerto Rico: 2010” (PDF). census.gov. 
  3. ^ а б в г May, Jon D. Encyclopedia of Oklahoma History & Culture, "Tonkawa", Tulsa: Oklahoma Historical Society.
  4. ^ Jones, William K. “Notes on the History and Material Culture of the Tonkawa Indians.”
  5. ^ Anderson, Gary C. The Indian Southwest, 1580-1830: Ethnogenesis and Reinvention. стр. 85
  6. ^ Anderson, Gary C. The Indian Southwest. стр. 89
  7. ^ Walker, Jeff (16. 11. 2007). „Chief returns » Local News » San Marcos Record, San Marcos, TX”. Sanmarcosrecord.com. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  8. ^ „The Tonkawa Story”. Manataka.org. Архивирано из оригинала 16. 11. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  9. ^ Gwynne, S. C. (2011). "Empire of the Summer Moon: Quanah Parker and the Rise and Fall of the Comanches, the Most Powerful Indian Tribe in American History." pp. 7, 211.
  10. ^ „Bell County Network for Educational Technology”. Bellnetweb.brc.tamus.edu. 30. 09. 2008. Архивирано из оригинала 13. 05. 2008. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  11. ^ а б Tonkawa Tribal History. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. мај 2017) The Tonkawa Tribe.
  12. ^ Deloria Jr., Vine J; DeMaille, Raymond J (1999). "Documents of American Indian Diplomacy Treaties, Agreements, and Conventions, 1775-1979."

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Jones, William K. (1969) “Notes on the History and Material Culture of the Tonkawa Indians.” Smithsonian Contributions to Anthropology. Vol. 2, No. 5.
  • Anderson, Gary C. (1999). The Indian Southwest, 1580-1830: Ethnogenesis and Reinvention. Norman: University of Oklahoma Press. 
  • Gwynne, S. C. (2011). Empire of the Summer Moon: Quanah Parker and the Rise and Fall of the Comanches, the Most Powerful Indian Tribe in American History. Scribner. стр. 7,211. ISBN 978-1-4165-9106-1. 
  • Deloria Jr., Vine J; DeMaille, Raymond J. (1999). Documents of American Indian Diplomacy Treaties, Agreements, and Conventions, 1775-1979. University of Oklahoma Press. стр. 346—348. ISBN 978-0-8061-3118-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Тонкава на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тонкава&oldid=27025355”