Пређи на садржај

Уједињени за победу Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Уједињени за победу Србије
СкраћеницаУЗПС
Основана23. новембар 2021. (2021-11-23)
Распуштенааприл 2022. (2022-04)
ПретходникУдружена опозиција Србије
Наследник
Политичка позицијацентар
Боје
  •   црвена
  •   плава
  •   бела
Слоган„Промена из корена”
Веб-сајт
pobeda2022.rs (архивирано)
Део серије чланака о
Драгану Ђиласу
Политичке функције
Политике
Потпис

Уједињени за победу Србије (скраћено УЗПС) била је опозициона политичка коалиција у Србији која је учествовала на општим изборима 2022.

Коалицији су претходили Савез за Србију и Удружена опозиција Србије (УОПС), који су постојали од 2018. до јануара 2021. Коалиционе странке су привремено прекинуле сарадњу након распуштања УОПС, али су наставиле сарадњу у јуну 2021. Коалиција је званично обновљена у новембру 2021, а озваничена у фебруару 2022. под називом Уједињена Србија. Представљали су је: Здравко Понош као председнички кандидат, Мариника Тепић као носилац парламентарне листе и Владета Јанковић као кандидат за градоначелника Београда.

УЗПС су чиниле Странка слободе и правде, Народна странка, Демократска странка, Покрет слободних грађана, као и друге мање странке и покрети. Кампању је водила под називом „Уједињени за победу Србије” (УЗПС). Понош је заузео друго место иза актуелног председника Александра Вучића, док је коалиција освојила 38 мандата у Народној скупштини и 26 мандата у Скупштини града Београда. Након избора, коалиција је била суочена са низом унутрашњих сукоба, који су на крају довели до распада. ССП, ПСГ, Покрет за преокрет и УСС Слога наставили су сарадњу након избора формирањем посланичке групе Уједињени у Народној скупштини и Скупштини града Београда.

Историја

[уреди | уреди извор]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Непосредно пре почетка протеста 2018. године формиран је Савез за Србију (СзС), на иницијативу Драгана Ђиласа.[1] СзС је представљао велики опозициони савез, који је играо кључну улогу у српској политици до њеног распада 2020. године.[2] Коалиција је бојкотовала парламентарне изборе 2020. тврдећи да „нема услова за слободне и поштене изборе”.[3] Већина странака одлучила је да настави сарадњу, што је довело до формирања Удружена опозиција Србије (УОПС) у августу 2020. године.[4] Она је остала нестабилна и била је оспоравана међустраначким проблемима, што је довело до њеног распада између децембра 2020. и јануара 2021. године.[5][6] Затим се поделила на два блока, један који је био окупљен око Странке слободе и правде (ССП), а други блок окупљен око Народне странке (НС).[7][8]

Формација

[уреди | уреди извор]
Представници коалиције
Здравко Понош
Мариника Тепић
Владета Јанковић

Касније током 2021. године, стране су наставиле сарадњу.[9][10] Током октобра јавности је откривено да ће ССП започети формирање још једне коалиције за опште изборе.[11] Разговори су вођени током новембра,[12] након чега је откривено да су стране постигле договор 23. новембра.[13] Откривено је и да ће на челу посланичке листе бити Мариника Тепић.[14] Здравко Понош је током разговора изјавио да ће се кандидовати за председника уколико се „опозиционе странке удруже”,[15] а у јануару 2022. године предложио га је ССП за заједничког председничког кандидата.[16] Остали чланови коалиције су током наредних дана потврдили своју подршку.[17][18] Владета Јанковић је такође изабран за њиховог представника на изборима за Скупштину града Београда.[19] Коалиција је формализована 2. фебруара.[20][21]

Избори 2022.

[уреди | уреди извор]

Након распуштања Народне скупштине 15. фебруара, коалиција Уједињена Србија почела је да прикупља потписе за предају својих гласачких листи.[22] Гласачка листа за парламентарне изборе предата је 18. фебруара са називом „Уједињени за победу Србије”.[23][24] Коалиција је своју предизборну кампању започела 22. фебруара, првим митингом у Нишу.[25] Од тада коалиција одржава скупове у градовима широм Србије, као што су Београд, Ваљево, Прокупље, Алексинац, Блаце, Рума, Врњачка Бања, Сремска Митровица, Брус, Крушевац и Нови Пазар. РИК је потврдио Поношеву кандидатуру 6. марта.[26][27] Последњи предизборни митинг одржан је на Тргу Николе Пашића у Београду 31. марта.[28] Коалиција је заузела друго место на општим изборима.[29]

Политичке позиције

[уреди | уреди извор]

Представници су изразили подршку формирању технократских тимова и тела за борбу против корупције, укључујући лустрацију, транспарентност и социјалну правду.[30][31] Коалиција подржава и доношење Закона о родној равноправности, а подржава и промену председничког изборног система на тајно гласање које би се вршило у Народној скупштини.[32][33] Понош је изјавио да ће потписати Закон којим ће се вратити одузете пензије.[34] Коалиција је такође изразила подршку формирању „Министарства за повратак људи из иностранства”.[35]

Associated Press је коалицију описао као центристичку.[36] Новинар Зоран Пановић је у интервјуу са Светиславом Басаром упоредио коалицију са коалицијом Демократски покрет Србије (ДЕПОС).[37]

Чланице

[уреди | уреди извор]

Коалицију углавном предводе Странка слободе и правде (ССП), Народна странка (НС), Демократска странка (ДС) и Покрет слободних грађана (ПСГ). Поред њих, у коалицији су и мање странке и покрети.[38][39][40]

Име Вођа Идеологија Политичка позиција Мандати
Народна странка (Народна) Вук Јеремић либерални конзервативизам десница
12 / 250
Демократска странка (ДС) Зоран Лутовац социјалдемократија леви центар
9 / 250
Странка слободе и правде (ССП) Драган Ђилас социјалдемократија центар
10 / 250
Покрет слободних грађана (ПСГ) Павле Грбовић либерализам леви центар
3 / 250
Покрет за преокрет (ПЗП) Јанко Веселиновић социјалдемократија леви центар
1 / 250
Удружени синдикати Србије „Слога” (УСС Слога) Жељко Веселиновић лабуризам левица
1 / 250
Отаџбина Славиша Ристић интереси српске мањине на КиМ
1 / 250
Покрет слободна Србија (ПСС) Лидија Мартиновић социјалдемократија леви центар
0 / 250
Демократска заједница војвођанских Мађара (ДЗВМ) Арон Чонка интереси мађарске мањине
0 / 250
Странка Македонаца Србије (СМС) Горан Илијевски интереси македонске мањине
0 / 250
Влашка странка (ВС) Јанко Николић интереси влашке мањине
0 / 250

Резултати на изборима

[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори

[уреди | уреди извор]
Народна скупштина
Година Вођа Гласови % од важећих # мандата Промена Влада
Име Странка
2022. Мариника Тепић ССП 520.469 14,09%
38 / 250
 Раст 38 опозиција

Председнички избори

[уреди | уреди извор]
Председник Републике Србије
Година Кандидат # 1. круг — гласови % од важећих # 2. круг — гласови % од важећих
Име Странка
2022. Здравко Понош НС 2. 698.538 18,84% — — —

Скупштина града Београда

[уреди | уреди извор]
Скупштина града Београда
Година Вођа Гласови % од важећих # мандата Промена Влада
Име Странка
2022. Владета Јанковић нез.[а] 195.335 21,78%
26 / 110
 Стагнација 0 опозиција

Локални избори

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Локални избори у Србији 2022.
Општина Гласови % # мандата Статус
Аранђеловац
Бајина Башта
Бор[б]
Дољевац
Кладово
Књажевац
Кула
Лучани
Мајданпек
Медвеђа
Севојно
Сечањ
Смедеревска Паланка[в]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Номиновала га Народна странка
  2. ^ Коалиција Уједињена Србија појавиће се на две изборне листе, на једној коју предводе Странка слободе и правде (ССП), а на другој коју предводе Народна странка (НС) и Демократска странка (ДС).
  3. ^ Коалиција Уједињена Србија појавиће се на две изборне листе, на једној коју предводи Народна странка (НС), а на другој коју предводе Странка слободе и правде (ССП) и Демократска странка (ДС).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Formiran Savez za Srbiju”. N1 (на језику: српски). 2018-09-02. Приступљено 2022-02-02. 
  2. ^ Valtner, Lidija (29. 6. 2020). „Savez za Srbiju više ne postoji”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-02-02. 
  3. ^ „Savez za Srbiju raspisao bojkot izbora”. Politika (на језику: српски). 4. 3. 2020. Приступљено 2022-02-02. 
  4. ^ „Formirana Udružena opozicija Srbije, cilj smena bahatog režima”. Danas (на језику: српски). 2020-08-10. Приступљено 2022-02-02. 
  5. ^ Valtner, Lidija (2020-12-19). „Zdravko Ponoš: Udružena opozicija je trenutno u blokadi”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-02-02. 
  6. ^ „Aleksić: Udružena opozicija Srbije više ne funkcioniše”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2021-01-21. Приступљено 2022-02-02. 
  7. ^ Vlajović, Ivana (2021-02-13). „Opozicija oko SSP i DS predstavila platformu za dijalog o izbornim uslovima”. insajder.net (на језику: српски). Приступљено 2022-02-02. 
  8. ^ „Narodna stranka predstavila svoje zahteve o izbornim uslovima i "oprostila se" od Udružene opozicije Srbije (UOS)”. Blic.rs (на језику: српски). 21. 1. 2021. Приступљено 2022-02-02. 
  9. ^ „Grbović: PSG najbliži zajedničkoj listi sa DS i SSP”. Danas (на језику: српски). 2021-06-12. Приступљено 2022-02-02. 
  10. ^ „Đilas: Neophodno je jedinstvo svih opozicionih snaga ako želimo promene u Srbiji”. N1 (на језику: српски). 2021-10-15. Приступљено 2022-02-02. 
  11. ^ „Đilas: SSP, DS, PSG, PZP i NS će zajedno doneti odluku o učešću na izborima”. N1 (на језику: српски). 2021-10-22. Приступљено 2022-02-02. 
  12. ^ Valtner, Lidija (2021-10-15). „Važan dogovor SSP, DS i NS o prvih 80 na listi”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-02-02. 
  13. ^ Latković, Nataša (2021-11-23). „SSP, DS, Narodna stranka i PSG postigli dogovor: Zajedno izlaze na izbore”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-02-02. 
  14. ^ „Marinika Tepić zajednički kandidat opozicionog bloka u Srbiji”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). 25. 11. 2021. Приступљено 2022-02-02. 
  15. ^ „Ponoš: Jedinstvo opozicije je preduslov da se kandidujem za predsednika”. N1 (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2022-02-02. 
  16. ^ „SSP predložio da Zdravko Ponoš bude predsednički kandidat opozicije”. N1 (на језику: српски). 2022-01-22. Приступљено 2022-02-02. 
  17. ^ „Demokratska stranka podržala Ponoša za predsedničkog kandidata opozicije”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-29. Приступљено 2022-02-02. 
  18. ^ „Narodna stranka podržala Zdravka Ponoša za predsedničkog kandidata”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-29. Приступљено 2022-02-02. 
  19. ^ „Vladeta Janković prihvatio predlog da bude kandidat za gradonačelnika”. N1 (на језику: српски). 2022-01-31. Приступљено 2022-02-02. 
  20. ^ „Predstavljanje kandidata dela opozicije - govore Tepić, Janković i Ponoš”. N1 (на језику: српски). 2022-02-02. Приступљено 2022-02-02. 
  21. ^ „Ujedinjena Srbija predstavila kandidate za predsednika i premijerku Srbije, gradonačelnika Beograda”. Glas Amerike (на језику: српски). 2. 2. 2022. Приступљено 2022-02-02. 
  22. ^ „Marinika Tepić pozvala građane da podrže listu Ujedinjene Srbije”. Danas (на језику: српски). 2022-02-16. Приступљено 2022-02-18. 
  23. ^ „Opoziciona koalicija Ujedinjena Srbija podnela listu za parlamentarne izbore”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 2022-02-18. Приступљено 2022-02-18. 
  24. ^ „Ko su kandidati "Ujedinjeni za pobedu Srbije" za poslanike?”. Danas (на језику: српски). 2022-02-20. Приступљено 2022-02-21. 
  25. ^ „Ujedinjena Srbija počela kampanju iz Niša: Olovkom do pobede 3. aprila”. N1. 22. 2. 2022. Приступљено 22. 2. 2022. 
  26. ^ Miljuš, Stefan (2022-03-05). „Ponoš predao kandidaturu: Predsednik ne sme da širi paniku”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-03-07. 
  27. ^ „RIK: Miloš Jovanović i Zdravko Ponoš zvanično predsednički kandidati”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-03-06. Приступљено 2022-03-07. 
  28. ^ „Tepić: Većinska Srbija ne želi Vučića, ali mora to da pokaže u nedelju”. N1 (на језику: српски). 2022-03-31. Приступљено 2022-04-01. 
  29. ^ „Rezultati predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora 2022”. CRTA (на језику: српски). 2022-04-04. Приступљено 2022-04-07. 
  30. ^ „Izborna priča kreće: "Ujedinili se general, diplomata i najhrabrija političarka"”. N1 (на језику: српски). 2022-02-02. Приступљено 2022-02-02. 
  31. ^ „Opozicija predstavila kandidate za predsednika, gradonačelnika i nosioca liste”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2. 2. 2022. Приступљено 2022-02-02. 
  32. ^ „Marinika Tepić: Da žene imaju veću moć svet bi bio bolje mesto”. Tanjug (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-09. 
  33. ^ „Zdravko Ponoš: Predsednik treba da se bira u skupštini”. Tanjug (на језику: српски). 2022-03-07. Приступљено 2022-03-09. 
  34. ^ „Ponoš: Bio bih srećan da kao predsednik potpišem zakon o vraćanju oduzetih penzija”. Danas (на језику: српски). 2022-03-09. Приступљено 2022-03-09. 
  35. ^ „Ujedinjeni za pobedu Srbije najavili formiranje Ministarstva za povratak ljudi iz inostranstva”. Danas (на језику: српски). 2022-03-27. Приступљено 2022-04-01. 
  36. ^ Gec, Jovana (2022-02-02). „Serbian opposition parties unite against Vucic's populists”. Associated Press. Приступљено 2022-02-03. 
  37. ^ „Nenad Prokić i Zoran Panović s Basarom o izborima, SPC i Đokoviću: Gledajte Crveni karton večeras od 19.40 časova”. Kurir (на језику: српски). 2022-03-05. Приступљено 2022-03-12. 
  38. ^ Valtner, Lidija (2021-11-26). „Đilas, Lutovac i Jeremić veruju u pobedu na svim nivoima”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-02-02. 
  39. ^ „Tepić, Ponoš i Janković poručili: Pobedićemo na izborima 3. aprila”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-02-02. Приступљено 2022-02-02. 
  40. ^ „SVM, Koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije i Koalicija Moramo pozvali građane da podrže listu kandidata za izbore”. Danas (на језику: српски). 2022-02-16. Приступљено 2022-02-16. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уједињени_за_победу_Србије&oldid=28296603”