Пређи на садржај

Хадсонов пролаз

Координате: 62° 29′ 36″ Н 071° 57′ 43″ W / 62.49333° С; 71.96194° З / 62.49333; -71.96194 (Худсон Страит)
С Википедије, слободне енциклопедије
Хадсонов пролаз, Канада.
  Нунавут
  Гренланд
  Квебек
  Њуфоундленд и Лабрадор
  Манитоба
  Онтарио
Бродови компаније из Хадсоновог залива Принц од Велса и Едистон[1][2][3] у трампи са Инуитима код острва Апер Савиџ, Худсоновог мореуза; слика Роберта Худа (1819).
Плутајући лед у Хадсоновом мореузу, крајем јуна 2014. године

Хадсонов пролаз (фр. Détroit d'Hudson) повезује Атлантски океан и Лабрадорско море са Хадсоновим заливом у Канади. Лежи између Бафинове земље и северне обале провинције Квебек у Канади. Источни улаз у Хадсонов пролаз обележавају острво Резолушон и рт Чидлеј. Пролаз је широк између 120 и 200 km, а дугачак је око 700 km. Теснац је дугачак око 750 km са просечном ширином од 125 km, варирајући од 70 km на источном улазу до 240 km у заливу Десепшон.[4]

Енглески морепловац сер Мартин Фробишер је био први Европљанин који је известио о уласку у мореуз, 1578 године. Он је плиму на улазу назвао Бесни преокрет и назвао мореуз Погрешним теснацом, пошто је сматрао да мање обећава као улаз у Северозападни пролаз,[5][6][7][8] него водено тело које је касније названо Фробишер Беј.[9] Џон Дејвис[10] је пловио поред улаза у мореуз током свог путовања 1587. године.[11][12] Први Европљанин који је истражио мореуз био је Џорџ Вејмут који је 1602. препловио 300 наутичких миља иза Бесног преокрета.[13][14] Теснац је добио име по Хенрију Хадсону[15][16] који га је истражио 1610. на броду Дискавери,[17][18] истом броду који је претходно користио Џорџ Вејмут 1602. Хадсона је пратио Томас Батон 1612. и детаљнија експедиција мапирања коју су водили Роберт Бајлот и Вилијам Бафин 1616. године.[19][20]

Хадсонов мореуз повезује северне морске луке Манитобе и Онтарија са Атлантским океаном. Теснац би могао да послужи као источни улаз у Северозападни пролаз да није леда у мореузу Фурија и Хекла јужно од западног Бафиновог острва.

Величина

[уреди | уреди извор]

Међународна хидрографска организација дефинише границе Хадсоновог мореуза на следећи начин:[21]

Хенри Хадсон је на броду Дискавери 1610. године открио пролаз. Дуго се сматрало да је то чувени Северозападни пролаз према Кини.

Себастијан Кабо је први открио Хадсонов пролаз 1517. године. Ипак пролаз је добио име по Хадсону, јер је Хадсон први прошао кроз цели пролаз.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Letter of Marque, p.60 - accessed 25 July 2017.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2018. 
  2. ^ Cooper, Barry (1988). Alexander Kennedy Isbister: A Respectable Critic of the Honourable Company. McGill-Queen's Press. ISBN 9780773573529. 
  3. ^ Houston, Stuart (1994). To the Arctic by Canoe 1819-1821: The Journal and Paintings of Robert Hood, Midshipman with Franklin. McGill-Queen's Press. ISBN 9780773512221. 
  4. ^ Proceedings of a Workshop: Marine Ecosystem studies in Hudson Strait, http://www.dfo-mpo.gc.ca/Library/117149.pdf, retrieved 28 October 2017
  5. ^ „Northwest passage”. Merriam-Webster Online Dictionary. 
  6. ^ Mitchell, Alanna (5. 2. 2000). „The Northwest Passage Thawed”. The Globe and Mail. стр. A9. Архивирано из оригинала 30. 7. 2007. г. 
  7. ^ Brigham, L.; McCalla, R.; Cunningham, E.; et al. (2009). Brigham, L.; Santos-Pedro, V.M.; Juurmaa, K., ур. Arctic Marine Shipping Assessment (PDF) (Извештај). Norway: Protection of the Arctic Marine Environment (PAME), Arctic Council. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 10. 2011. г. 
  8. ^ Østreng, Willy; Eger, Karl Magnus; Fløistad, Brit; et al. (2013). Shipping in Arctic Waters: A Comparison of the Northeast, Northwest and Trans Polar Passages. Springer. ISBN 978-3642167898. S2CID 41481012. doi:10.1007/978-3-642-16790-4. 
  9. ^ Frobisher Bay in The Canadian Encyclopedia
  10. ^ Markham, Clements R. (1889). A life of John Davis, the navigator, 1550-1605, discoverer of Davis straits. New York: Dodd, Mead & Company. 
  11. ^ „John Davis: Master Navigator”. Collections Canada. 19. 3. 2004. Приступљено 9. 6. 2009. 
  12. ^ Gosch, C.C.A. Danish Arctic Expeditions, 1605 to 1620. Book I.—The Danish Expeditions to Greenland in 1605, 1606, and 1607; to which is added Captain James Hall's Voyage to Greenland in 1612. Hakluyt Society (London), 1897.
  13. ^ Glyn Williams, "Arctic Labyrinth", Toronto: Penguin, 2009, p 45
  14. ^ Douglas Hunter, "God’s Mercies. Rivalry, Betrayal and the Dream of Discovery", Anchor/Random House, 2007, pp. 13-14
  15. ^ Butts, E. (2009). Henry Hudson: new world voyager. Toronto: Dundurn. стр. 17. ISBN 9781554884551. 
  16. ^ Hunter, D. (2007). God's Mercies: rivalry, betrayal and the dream of discoveryНеопходна слободна регистрација. Toronto: Doubleday. стр. 12. ISBN 9780385660587. 
  17. ^ Rink, O. A. (1986). Holland on the Hudson: an economic and social history of Dutch New York. Ithaca: Cornell University Press. стр. 29. ISBN 9780801418662. 
  18. ^ De Laet, J. (1625). Nieuvve wereldt, ofte, Beschrijvinghe van West-Indien (на језику: холандски). Leyden: Elzevier. стр. 83. OCLC 65327738. 
  19. ^ Nuttal, Mark, "Encyclopedia of the Arctic", Routledge: 2004, pp. 295-296
  20. ^ Fick, Steven; Hunter, Douglas (1. 4. 2010). „In Hudson’s wake”. Canadian Geographic. The Royal Canadian Geographical Society. Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2019. 
  21. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

62° 29′ 36″ N 071° 57′ 43″ W / 62.49333° С; 71.96194° З / 62.49333; -71.96194 (Hudson Strait)