Pređi na sadržaj

Hadsonov prolaz

Koordinate: 62° 29′ 36″ N 071° 57′ 43″ W / 62.49333° S; 71.96194° Z / 62.49333; -71.96194 (Hudson Strait)
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hadsonov prolaz, Kanada.
  Nunavut
  Grenland
  Kvebek
  Njufoundlend i Labrador
  Manitoba
  Ontario
Brodovi kompanije iz Hadsonovog zaliva Princ od Velsa i Ediston[1][2][3] u trampi sa Inuitima kod ostrva Aper Savidž, Hudsonovog moreuza; slika Roberta Huda (1819).
Plutajući led u Hadsonovom moreuzu, krajem juna 2014. godine

Hadsonov prolaz (fr. Détroit d'Hudson) povezuje Atlantski okean i Labradorsko more sa Hadsonovim zalivom u Kanadi. Leži između Bafinove zemlje i severne obale provincije Kvebek u Kanadi. Istočni ulaz u Hadsonov prolaz obeležavaju ostrvo Rezolušon i rt Čidlej. Prolaz je širok između 120 i 200 km, a dugačak je oko 700 km. Tesnac je dugačak oko 750 km sa prosečnom širinom od 125 km, varirajući od 70 km na istočnom ulazu do 240 km u zalivu Desepšon.[4]

Engleski moreplovac ser Martin Frobišer je bio prvi Evropljanin koji je izvestio o ulasku u moreuz, 1578 godine. On je plimu na ulazu nazvao Besni preokret i nazvao moreuz Pogrešnim tesnacom, pošto je smatrao da manje obećava kao ulaz u Severozapadni prolaz,[5][6][7][8] nego vodeno telo koje je kasnije nazvano Frobišer Bej.[9] Džon Dejvis[10] je plovio pored ulaza u moreuz tokom svog putovanja 1587. godine.[11][12] Prvi Evropljanin koji je istražio moreuz bio je Džordž Vejmut koji je 1602. preplovio 300 nautičkih milja iza Besnog preokreta.[13][14] Tesnac je dobio ime po Henriju Hadsonu[15][16] koji ga je istražio 1610. na brodu Diskaveri,[17][18] istom brodu koji je prethodno koristio Džordž Vejmut 1602. Hadsona je pratio Tomas Baton 1612. i detaljnija ekspedicija mapiranja koju su vodili Robert Bajlot i Vilijam Bafin 1616. godine.[19][20]

Hadsonov moreuz povezuje severne morske luke Manitobe i Ontarija sa Atlantskim okeanom. Tesnac bi mogao da posluži kao istočni ulaz u Severozapadni prolaz da nije leda u moreuzu Furija i Hekla južno od zapadnog Bafinovog ostrva.

Veličina

[uredi | uredi izvor]

Međunarodna hidrografska organizacija definiše granice Hadsonovog moreuza na sledeći način:[21]

Otkriće

[uredi | uredi izvor]

Henri Hadson je na brodu Diskaveri 1610. godine otkrio prolaz. Dugo se smatralo da je to čuveni Severozapadni prolaz prema Kini.

Sebastijan Kabo je prvi otkrio Hadsonov prolaz 1517. godine. Ipak prolaz je dobio ime po Hadsonu, jer je Hadson prvi prošao kroz celi prolaz.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Letter of Marque, p.60 - accessed 25 July 2017.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 20. 10. 2016. g. Pristupljeno 27. 10. 2018. 
  2. ^ Cooper, Barry (1988). Alexander Kennedy Isbister: A Respectable Critic of the Honourable Company. McGill-Queen's Press. ISBN 9780773573529. 
  3. ^ Houston, Stuart (1994). To the Arctic by Canoe 1819-1821: The Journal and Paintings of Robert Hood, Midshipman with Franklin. McGill-Queen's Press. ISBN 9780773512221. 
  4. ^ Proceedings of a Workshop: Marine Ecosystem studies in Hudson Strait, http://www.dfo-mpo.gc.ca/Library/117149.pdf, retrieved 28 October 2017
  5. ^ „Northwest passage”. Merriam-Webster Online Dictionary. 
  6. ^ Mitchell, Alanna (5. 2. 2000). „The Northwest Passage Thawed”. The Globe and Mail. str. A9. Arhivirano iz originala 30. 7. 2007. g. 
  7. ^ Brigham, L.; McCalla, R.; Cunningham, E.; et al. (2009). Brigham, L.; Santos-Pedro, V.M.; Juurmaa, K., ur. Arctic Marine Shipping Assessment (PDF) (Izveštaj). Norway: Protection of the Arctic Marine Environment (PAME), Arctic Council. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 10. 2011. g. 
  8. ^ Østreng, Willy; Eger, Karl Magnus; Fløistad, Brit; et al. (2013). Shipping in Arctic Waters: A Comparison of the Northeast, Northwest and Trans Polar Passages. Springer. ISBN 978-3642167898. S2CID 41481012. doi:10.1007/978-3-642-16790-4. 
  9. ^ Frobisher Bay in The Canadian Encyclopedia
  10. ^ Markham, Clements R. (1889). A life of John Davis, the navigator, 1550-1605, discoverer of Davis straits. New York: Dodd, Mead & Company. 
  11. ^ „John Davis: Master Navigator”. Collections Canada. 19. 3. 2004. Pristupljeno 9. 6. 2009. 
  12. ^ Gosch, C.C.A. Danish Arctic Expeditions, 1605 to 1620. Book I.—The Danish Expeditions to Greenland in 1605, 1606, and 1607; to which is added Captain James Hall's Voyage to Greenland in 1612. Hakluyt Society (London), 1897.
  13. ^ Glyn Williams, "Arctic Labyrinth", Toronto: Penguin, 2009, p 45
  14. ^ Douglas Hunter, "God’s Mercies. Rivalry, Betrayal and the Dream of Discovery", Anchor/Random House, 2007, pp. 13-14
  15. ^ Butts, E. (2009). Henry Hudson: new world voyager. Toronto: Dundurn. str. 17. ISBN 9781554884551. 
  16. ^ Hunter, D. (2007). God's Mercies: rivalry, betrayal and the dream of discoveryNeophodna slobodna registracija. Toronto: Doubleday. str. 12. ISBN 9780385660587. 
  17. ^ Rink, O. A. (1986). Holland on the Hudson: an economic and social history of Dutch New York. Ithaca: Cornell University Press. str. 29. ISBN 9780801418662. 
  18. ^ De Laet, J. (1625). Nieuvve wereldt, ofte, Beschrijvinghe van West-Indien (na jeziku: holandski). Leyden: Elzevier. str. 83. OCLC 65327738. 
  19. ^ Nuttal, Mark, "Encyclopedia of the Arctic", Routledge: 2004, pp. 295-296
  20. ^ Fick, Steven; Hunter, Douglas (1. 4. 2010). „In Hudson’s wake”. Canadian Geographic. The Royal Canadian Geographical Society. Arhivirano iz originala 1. 4. 2019. g. Pristupljeno 16. 4. 2019. 
  21. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 10. 2011. g. Pristupljeno 28. 12. 2020. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

62° 29′ 36″ N 071° 57′ 43″ W / 62.49333° S; 71.96194° Z / 62.49333; -71.96194 (Hudson Strait)