Пређи на садржај

Херман Агинис

С Википедије, слободне енциклопедије
Херман Агинис

Проф. др
Датум рођењамарт 1966.
Место рођењаРио Кварто, Кордоба, Аргентина
ОбразовањеUniversity of Buenos Aires University at Albany State University of New York
ЗанимањеИстраживач

Професор

Писац
ДеловањеУправљање талентима и учинком Корпоративна друштвена одговорност Организационе истраживачке методе
Значајни радовиPerformance Management for Dummies (2019)

Performance Management (2023) Applied Psychology in Talent Management (2019) Regression Analysis for Categorical Moderators (2004) Opening the Black Box of Editorship (2008)

Test-Score Banding in Human Resource Selection (2004)
СупругаХаиди Рот-Агинис, Проф. др
Деца2 ћерке
РођациМаркос Агинис
НаградеНаграда Losey за доживотни допринос од стране SHRM (Society for Human Resource Management) фондације

Награда за доживотни научни допринос од стране Society for Industrial and Organizational Psychology

Награда Research Methods Division за истакнуту каријеру и награда за утицај на праксу од стране Academy of Management (AOM)
Веб-сајтhttp://www.hermaguinis.com/

Херман Агинис (рођен 1966. године) је истраживач, професор и писац. Носилац је титуле Avram Tucker Distinguished Scholar, професор и шеф Катедре за менаџмент на пословној школи George Washington University School of Business.[1] Сваке године, почевши од 2018, рангиран је међу 100 најутицајнијих светских истраживача у области менаџмента и економије.[2][3][4][5] Изабран је за члана председништва Академије за менаџмент (енгл. АОМ), једном као потпредседник Академије и програмски директор онлајн конференције за 2020. годину, која броји око 7.200 учесника из 90 држава,[6] и био је на позицији председника Академије током 2021—2022. године.[7] Пре него што се 2016. године преселио у Вашингтон, био је шеф Катедре за менаџмент Џон Ф. Ми и оснивач института Institute for Global Organizational Effectiveness у пословној школи Kelley School of Business at Indiana University.

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Херман Агинис рођен је у Рио Кварту, Кордоба, Аргентина.[8] Син је аргентинског аутора Маркоса Агиниса и покојне Ана Марије „Марите“ Агинис, која је била професор на Правном факултету Универзитета у Буенос Ајресу.[9] Похађао је средњу Националну школу у Буенос Ајресу,[10] након које је стекао диплому основних и мастер студија из психологије на Универзитету у Буенос Ајресу. Део средњошколских година је провео у Њујорку, а након завршетка студија у Аргентини преселио се у Сједињене Америчке Државе, где је наставио школовање у области индустријско-организационе психологије , стекавши диплому мастер, а затим и докторских студија на Универзитету у Њујорку (енг. University at Albany, State University of New York) 1993. године.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Агинисова истраживања, предавања и консалтинг су о аквизицији и усмеравању талената у организацији, као и о организационим истраживачким методама. Писао је свеобухватно на тему  модела STAR (енгл. star performance), корпоративне друштвене одговорности и пословне одрживости, разноликости домаће и међународне радне снаге, руковођењу, запошљавању, обуци и развоју, управљању учинком и иновативним методолошким приступима за развијање и тестирање хипотеза. Његова истраживања објављена су у светским медијима, укључујући часопис Wall Street Journal,[11] и коришћена у случајевима Врховног суда САД.[12] Радио је као главни и одговорни уредник академског часописа Organizational Research Methods (2005-2007). Поред тога, био је у уређивачком одбору 26 часописа међу којима су часопис  Примењена психологија (енгл. Journal of Applied Psychology), часопис Психологија запослених (eнг. Personnel Psychology), часопис Менаџмент (енгл. Journal of Management) и Часопис за међународне пословне студије (енгл. Journal of International Business Studies), док са неким сарађује и даље.[13]

Проф. др Херман Агинис одржао је око 300 уводних излагања и презентација на стручним конференцијама,[14] позван је да одржи око 150 предавања на свих 7 континената, осим на Антарктику,[15] и скупио је око 5 милиона долара за своја истраживачке и научне подухвате од приватних фондова и савезних извора (на пример фондација National Science).[16]

Утицај, награде и достигнућа

[уреди | уреди извор]

Захваљујући својим истраживачким радовима, Агинис је проглашен једним од најутицајнијих професора савременог менаџмента на свету.[17][18][19][20][21][22][23] Сваке године, почевши од 2018. пласирао се међу 100 најутицајнијих истраживача из области економије и пословања (листа је формирана на основу броја објављених чланака који сачињавају 1% најцитиранијих чланака те деценије), „показујући значајан утицај међу колегама, тај водећи проценат глобалне научне заједнице представља магнет који држи ову браншу заједно“.[24] Чланак у Часопису за пословна истраживања (енгл. Journal of Business Research) из 2019. године га је позиционирао на прво место на листи најчешће цитираних научника (тј. користећи Х-индекс) из области усавршавања људских ресурса, на основу свих објављених истраживачких радова од 1975. до 2016. године.[25] Исте те године га је чланак у часопису Квартално вођство (енгл. Leadership Quarterly) поставио на друго место најутицајнијих научника у области управљања, на основу бројних објављених радова у 10 најпрестижнијих научних часописа од 2011. до 2017. године.

 У Часопису за иновативну едукацију о одлукама (енгл. Decision Sciences Journal of Innovative Education) који је објављен 2017. године помиње се као један од 100 најбољих аутора по броју објављених истраживања у области едукације за пословање и управљање (енгл. BME), поред осталих 7209 аутора који су објавили барем један чланак у 17 BME часописа од 2005. до 2014.[26] Чланак у часопису Journal of Management (енгл. JOM) га је за свој 40. јубилеј 2016. године позиционирао као петог највише објављиваног аутора у конкуренцији од 2270 аутора, који су између 1975. и 2014. године објавили барем по један чланак. Према претраживачу Google Scholar, његови радови су цитирани 38000 пута. Радови у области управљања талентима, аналитике људи и одрживости пословања су први по броју цитирања. Четврто место заузео је за радове у области корпоративне социјалне одговорности ресима и управљања људским ресурсима, а на 19. је месту у области организационог понашања.[27]

Према аналитици Web of Science/Clarivate Analytics његови радови су цитирани око 13.000 пута.[28] Има преко 28.000 пратилаца на друштвеној мрежи LinkedIn.[29] Агинис је члан неколико удружења: Academy of Management, у којој је до августа 2018.[30] био заменик директора, American Psychological Association, Society for Industrial and Organizational Psychology Association for Psychological Science, и поред тога је добио велики број награда. Неке од тих награда су:

  • Награда Losey, фондације Society for Human Resource Management Foundation за доживотна достигнућа из области људских ресурса[31]
  • Награда Academy of Management Research Methods Division Distinguished Career за доживотна достигнућа[32]
  • Награда Society for Industrial and Organizational Psychology Scientific Contributions за доживотна достигнућа[33]
  • Награда Academy of Management Practice Theme Committee Scholar Practice Impact, која га је препознала као изузетног стручњака који је утицао на успостављање правила и пракси организовања и управљања   [34]
  • Награду IACMR-Responsible Research in Management, због његових изузетних радова о битним темама у пословном и друштвеном свету, написаних уз помоћ истраживачких метода коришћења звука које су показале валидне резултате[35]
  • Награду Academy of Management Entrepreneurship Division IDEA Thought Leader[36]
  • Награду Academy of Management Research Methods Division Robert McDonald Advancement of Organizational Research Methodology
  • Седам награда за најбоље чланке године од часописа Personnel Psychology, Journal of Management, Journal of Organizational Behavior (двапут), Academy of Management Perspectives, Organizational Research Methods и Management Research [37][38]

Публикације

[уреди | уреди извор]

Херман Агинис је објавио 9 књига и преко 175 рецензираних научних чланака[39]

Књиге

  • Aguinis, H (2019). Performance management for dummies. Hoboken, NJ: Wiley. ISBN 978-1119557654. 
  • Aguinis, H. (2023). Performance management (5th изд.). Chicago, IL: Chicago Business Press. ISBN 978-1-948426-48-0. 
  • Cascio, W.F., & Aguinis, H. 2019. Applied psychology in talent management (8th изд.). ISBN 9781506375915.  Thousand Oaks, CA: SAGE. .
  • Aguinis, H (2004). Regression analysis for categorical moderators. New York, NY: Guilford. ISBN 1572309695. 
  • Baruch, Y., Konrad, A.M., Aguinis, H., & Starbuck, W.H. (Eds.). Opening the black box of editorship. New York, NY: Palgrave-Macmillan. 2008. ISBN 0230013600. 
  • Aguinis, H., ур. (2004). Test-score banding in human resource selection: Legal, technical, and societal issues. Westport, CT: Praeger. ISBN 1567205208. 

Hовинске публикације

  • Aguinis, Herman; Solarino, Angelo M. (2019). „Transparency and replicability in qualitative research: The case of interviews with elite informants”. Strategic Management Journal. 40 (8): 1291—1315. S2CID 169807819. doi:10.1002/smj.3015. 
  • Aguinis, Herman; Glavas, Ante (2019). „On Corporate Social Responsibility, Sensemaking, and the Search for Meaningfulness Through Work”. Journal of Management. 45 (3): 1057—1086. S2CID 151866348. doi:10.1177/0149206317691575. 
  • Aguinis, Herman; Ji, Young Hun; Joo, Harry (2018). „Gender productivity gap among star performers in STEM and other scientific fields”. Journal of Applied Psychology. 103 (12): 1283—1306. PMID 30024197. S2CID 51699390. doi:10.1037/apl0000331. 
  • Aguinis, Herman; Ramani, Ravi S.; Alabduljader, Nawaf (2018). „What You See is What You Get? Enhancing Methodological Transparency in Management Research”. Academy of Management Annals. 12: 83—110. doi:10.5465/annals.2016.0011. 
  • Aguinis, Herman; O'Boyle, Ernest (2014). „Star Performers in Twenty-First Century Organizations”. Personnel Psychology. 67 (2): 313—350. doi:10.1111/peps.12054. 
  • Aguinis, Herman; Joo, Harry; Gottfredson, Ryan K. (2011). „Why we hate performance management—And why we should love it”. Business Horizons. 54 (6): 503—507. doi:10.1016/j.bushor.2011.06.001. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Faculty Directory (језик: енглески), http://business.gwu.edu/profiles/herman-aguinis/
  2. ^ Highly Cited Researchers 2018. (језик: енглески) https://hcr.clarivate.com/ Архивирано 20.02.2019. на сајту Wayback Machine
  3. ^ „"Recipients - Highly Cited | Researcher Recognition"”. Приступљено 21. 9. 2019. . (језик: енглески) publons.com
  4. ^ „"Highly Cited Researchers"”. Приступљено 22. 11. 2020. . (језик: енглески) publons.com
  5. ^ „"Highly Cited Researchers"”. Приступљено 17. 1. 2022.  (језик: енглески). publons.com
  6. ^ AOM 2020 Virtual Conference (језик: енглески), https://aom2020.aom.org Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2021)
  7. ^ 2020 Board of Governors Election Results (језик: енглески), https://aom.org/about-aom/governance/committees-task-forces/elections Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2021)
  8. ^ „"Frontline IB: Herman Aguinis"”. Приступљено 18. 4. 2021. . Academy of International Business (AIB). (језик :енглески) 15.04.2021
  9. ^ Books by professor Ana Maria "Marita" Aguinis (deceased) (језик: енглески), https://www.amazon.com/s/ref=dp_byline_sr_book_1?ie=UTF8&text=Ana+Maria+M.+de+Aguinis&search-alias=books&field-author=Ana+Maria+M.+de+Aguinis&sort=relevancerank
  10. ^ Aguinis, H. (2006). From Río Cuarto to Denver. The Industrial-Organizational Psychologist (језик: енглески), 43  (4):  57–61.
  11. ^ CEO Pay and Performance Often Don’t Match Up (језик: енглески), https://www.wsj.com/articles/ceo-pay-and-performance-dont-match-up-1526299200?ns=prod/accounts-wsj
  12. ^ RICCI v. DESTEFANO, https://www.justice.gov/sites/default/files/crt/legacy/2010/12/28/ricci_sctdec.pdf
  13. ^ Editorships and Editorial Board Memberships (језик: енглески), http://www.hermanaguinis.com/sactive.htm#ProfessionReviewer Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2018)
  14. ^ Keynote Addresses & Presentations at Professional Meetings (језик: енглески), http://hermanaguinis.com/conf.html
  15. ^ Invited Presentations (језик: енглески), http://hermanaguinis.com/invitedpresentations.html[мртва веза]
  16. ^ Understanding the Gender Performance Gap among Star Performers in STEM Fields, (језик: енглески) https://www.nsf.gov/awardsearch/showAward?AWD_ID=1643075
  17. ^ Podsakoff, Philip M.; MacKenzie, Scott B.; Podsakoff, Nathan P.; Bachrach, Daniel G. (2008). „Scholarly Influence in the Field of Management: A Bibliometric Analysis of the Determinants of University and Author Impact in the Management Literature in the Past Quarter Century”. Journal of Management. 34 (4): 641—720. S2CID 143858009. doi:10.1177/0149206308319533. 
  18. ^ Van Fleet, David D.; Bedeian, Arthur G. (2016). „The Journal of Management's First 40 Years”. Journal of Management. 42 (2): 349—356. S2CID 146613739. doi:10.1177/0149206315609403. 
  19. ^ Aguinis, Herman; Suárez-González, Isabel; Lannelongue, Gustavo; Joo, Harry (2012). „Scholarly Impact Revisited”. Academy of Management Perspectives. 26 (2): 105—132. doi:10.5465/amp.2011.0088. 
  20. ^ Aguinis, Herman; Ramani, Ravi S.; Campbell, P. Knight; Bernal-Turnes, Paloma; Drewry, Josiah M.; Edgerton, Brett T. (2017). „Most Frequently Cited Sources, Articles, and Authors in Industrial-Organizational Psychology Textbooks: Implications for the Science–Practice Divide, Scholarly Impact, and the Future of the Field”. Industrial and Organizational Psychology. 10 (4): 507—557. S2CID 148860324. doi:10.1017/iop.2017.69. 
  21. ^ „"Highly Cited Researchers - The Most Influential Scientific Minds"”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2019. г. Приступљено 21. 9. 2019. . HCR. (језик: енглески) Архивирано из оригинала 20.02.2019
  22. ^ „"Recipients - Highly Cited | Researcher Recognition"”. Приступљено 21. 9. 2019. . publons.com. (језик: енглески)
  23. ^ „"Highly Cited Researchers"”. Приступљено 22. 11. 2020. . publons.com. (језик: енглески)
  24. ^ „"Highly Cited Researchers"”. Приступљено 17. 1. 2022. . publons.com. (језик: енглески)
  25. ^ Danvila-Del-Valle, Ignacio; Estévez-Mendoza, Carlos; Lara, Francisco J. (2019). „Human resources training: A bibliometric analysis”. Journal of Business Research. 101: 627—636. S2CID 159117891. doi:10.1016/j.jbusres.2019.02.026. 
  26. ^ Arbaugh, J. B.; Asarta, Carlos J.; Hwang, Alvin; Fornaciari, Charles J.; Bento, Regina F.; Dean, Kathy Lund (2017). „Key Authors in Business and Management Education Research: Productivity, Topics, and Future Directions”. Decision Sciences Journal of Innovative Education. 15 (3): 268—302. doi:10.1111/dsji.12131. 
  27. ^ Погледати https://scholar.google.com/citations?user=VbMNUXoAAAAJ&hl=en за његов Google Scholar (језик: енглески) профил
  28. ^ „Web of Science”. 
  29. ^ https://www.linkedin.com/in/herman-aguinis-66417016/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  30. ^ Fellows Group of the Academy of Management (језик: енглески), http://aom.org/fellows.aspx
  31. ^ Herman Aguinis Named 2017 Losey Research Award Winner (језик: енглески), https://www.shrm.org/hr-today/news/hr-news/Pages/Herman-Aguinis-Named-2017-Losey-Research-Award-Winner.aspx Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2022)
  32. ^ Award Winners (језик: енглески), http://rmdiv.org/?page_id=20 Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2022)
  33. ^ „"Herman Aguinis receives Distinguished Scientific Contributions Award".”. Приступљено 18. 4. 2021. 
  34. ^ PTC Awards and Panels of Judges (језик: енглески), http://www.ptc-aom.com/index.php/awards/aom-ptc-practice-impact-award Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2018)
  35. ^ The Second IACMR-RRBM Award for Responsible Research in Management (језик: енглески), https://rrbm.network/taking-action/awards/2018-responsible-research-in-management-award-winners/
  36. ^ IDEA Thought Leader Awards (језик: енглески), https://ent.aom.org/awards
  37. ^ http://www.hermanaguinis.com/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  38. ^ „"Emerald: Outstanding Paper Awards"”. Приступљено 21. 9. 2019. . (језик: енглески) www.emeraldgrouppublishing.com
  39. ^ Погледати http://www.hermanaguinis.com/pubs.html за потпуну листу објављених дела Хермана Агиниса
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херман_Агинис&oldid=28455059”