Хрватски католички покрет
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/Anton-Mahnic_Krk.jpg/170px-Anton-Mahnic_Krk.jpg)
Хрватски католички покрет (ХКП) био је облик политичког католицизма који је дјеловао у првој половини 20. вијека у Хрватској и Босни и Херцеговини. Покрет је био одговор на све већи либерализам, новим, агресивним приступом, јер су Католичка црква и католицизам изгубиле дотадашњи утицај.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Покрет је започео Првим хрватским католичким састанком у Загребу 1900, а подстакнут је сличним покретима у Европи и импулсима папа Лава XIII и Пија X. Закључком састанка основано је хрватско католичко издавачко друштво које је издавало католичке новине Хрватство у Загребу 1904. године. У међувремену, крчки бискуп Антон Махнич (1850—1920) покренуо је часопис посвећен хришћанској филозофији под називом Хрватска стража. Истовремено, основао је студентске католичке часописе и друштва широм Аустроугарске. Један од њих био је академски клуб „Домагој”, основан 1906. у Загребу. Орган студентских друштава био је Луч (објављен 1905), а чији је уредник био Љубомир Мараковић.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/HKP-5_HRv.straza.jpg/170px-HKP-5_HRv.straza.jpg)
Касније је Махнич покренуо друштво Пије, које је издавало седмичне новине Јутро. Било је неких сукоба између групе око Хрватства, која је основала нову политичку странку, и групе око Јутра. Пресудна година за ХКП био је 1910. када је успостављен Хрватски католички народни савез, а Хрватство са својом политичком странком нестало. Исте године, основан је Хрватски католички ђачки савез, као корпоративно тијело свих ђачких удружења. ХКП је ојачао и убрзо је добио ново руководство — Хрватски католички сениорат (ХКС), ексклузивну организацију католички клерикалних и лаичких интелектуалних кругова (1912).
Циљ ХКП-а био је одбрана и промовисање католичке вјере и њених моралних начела у хрватском јавном и друштвеном животу, који су били угрожени убрзаним либерализмом и секуларизмом. Такође, најважније питање било је окупљање и духовно и интелектуално образовање младих. До почетка Првог свјетског рата, ХПК је имао око 5000 чланова у различитим врстама основних друштава у градовима и селима.
Судбоносни догађај у развоју ХКП-а било је божићно издање католичког часописа Ријечке новине, сениори — круг окупљен око Петра Рогуље — објављује први „политички програмни чланак” у којем заузимају став о неопходности тежње „народног јединства Словенаца, Хрвата и Срба”. Када су сениори прихватили политички програм Мајске декларације (1917) као основу за свој рад на „националним питањима”, било је сасвим очигледно да је Рогуљина „југословенска оријентација” ХКП-а извојевала одлучујућу побједу. Декларација је достигла политички врхунац када је добила јавну подршку Антона Махнича 1918. године. ХКС основао је Хрватску пучку странку 1919, која је углавном била клерикална и доминантно југословенски оријентисана, што је довело до великог неуспјеха у новој држави — Краљевини Југославији.
У новим околностима, двадесетих година 20. вијека појавила се нова лаичка католичка организација „Хрватски орловски савез”, коју су основали Иво Протулипац и Иван Мерц. Орлови су постали врло популарна и распрострањена католичка омладинска организација. Због репресија југословенског режима, Орлови су почели дјеловати под новим називом „Крижарска организација” (1929).
Од првобитног ХКП-а није остало ништа осим „Домагоја” и „Крижара”. Између „Домагоја” и „Крижара” постојала су велики спорови и несугласице. Иако су бискупи покушали 1930-их да уједине „Домагој” и „Крижаре” у јединствену „Католичку акцију”, то није било могуће.
Послије Другог свјетског рата у комунистичкој Југославији биле су забрањене све јавне вјерске дјелатности повезане са антикомунистичком политичком.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Biondich 2007, стр. 383–399.
- ^ Lončarević 2005, стр. 55–70.
Литература[уреди | уреди извор]
- Biondich, Mark (2007). „Radical Catholicism and Fascism in Croatia, 1918–1945”. Totalitarian Movements and Political Religions (на језику: енглески). 8 (2): 383—399. ISSN 1469-0764. doi:10.1080/14690760701321346. Приступљено 19. 7. 2021.
- Lončarević, Vladimir (2005). „Književno-kulturno značenje časopisa Hrvatska Straža "Anima croata naturaliter christiana"”. Obnovljeni Život : časopis za filozofiju i religijske znanosti (на језику: хрватски). 60 (1): 55—70. ISSN 0351-3947. Приступљено 19. 7. 2021.
- Matijević, Zlatko (15. 12. 2005). „Croatian Catholic Movement and the Creation Of The Yugoslav State (1912-1918)”. Review of Croatian history (на језику: енглески). I (1): 159—178. ISSN 1845-4380. Приступљено 19. 7. 2021.
- Kristo, Jure G. (2004). Hrvatski katolički pokret: (1903.-1945) (на језику: хрватски). Glas Koncila. ISBN 978-953-6324-41-5. Приступљено 19. 7. 2021.
- Matijević, Zlatko (20. 6. 2001). „Hrvatski katolički pokret i politika (1903.–1929)”. Croatica Christiana periodica (на језику: хрватски). 25 (47): 181—205. ISSN 0350-7823. Приступљено 19. 7. 2021.
- Sinjeri, Josip (3. 12. 2007). „BISKUP ANTUN MAHNIĆ I HRVATSKI KATOLIČKI POKRET”. Riječki teološki časopis (на језику: хрватски). 30 (2): 551—587. ISSN 1330-0377. Приступљено 19. 7. 2021.
- Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia : Dedicated to the Known and Unkown Victims of Clericalism (на језику: енглески). 1. Gambit. ISBN 978-86-7624-048-7. Приступљено 19. 7. 2021.
- Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia : Dedicated to the Known and Unkown Victims of Clericalism (на језику: енглески). 2. Gambit. ISBN 978-86-7624-049-4. Приступљено 19. 7. 2021.