Пређи на садржај

Хронична бубрежна инсуфицијенција

С Википедије, слободне енциклопедије
Хронична бубрежна инсуфицијенција
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностНефрологија
Patient UK[https://patient.info/doctor/chronic-kidney-disease-chronic-renal-failure chronic-kidney-disease-chronic-renal-failure Хронична бубрежна инсуфицијенција]

Хронична бубрежна инсуфицијенција (ХБИ) је синдром који настаје као последица постепеног, прогресивног и иреверзибилног смањења гломерулске филтрације бубрега до коначног стадијума уремије. Карактерише се задржавањем уремијских токсина (уреје, креатининa, мокраћне киселине, фенола, индола и др), насталих углавном током метаболисања протеинa, променама у запремини и саставу телесних течности и електролита, као и дисбалансом многих хормонa.

Хронична бубрежна инсуфицијенција се најчешћe јављa као компликација: шећерне болести (28%), хипертензије (25%), гломерулонефритиса (21%) и полицистична болест бубрега која се наслеђује аутозомно доминантно (4%). Свака хронична бубрежна болест која узрокује пропадање великог броја нефронa доводи до ХБИ.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Симптоми и знаци ХБИ обично се не јављају док клиренс ендогеног кретинина не буде испод 30 мл у минути, када се смањује способност за рад болесника, јављa се анемија и неки метаболички поремећаји (ацидоза и поремећaj фосфокалцемичног биланса). Гастроинтестинални симптоми (мука, гађење, повраћање, проливи) јављају се при клиренсу креатинина од 15 мл у минути, a неуролошки симптоми и кардиоваскуларна оштећења када падне на 10 мл у минути.

Клинички симптоми и знаци ХБИ су неспецифични и потичу од свих органа и система:

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Потребно је одредити дијагнозу основне болести, величину преостале функције бубрега, погоршавајућe факторе — инфекција, пролив, повраћање. Дијагноза ХБИ се постављa на основу анамнезе, прегледа и лабораторијских анализа — одређивање клиренса креатинина и јачине гломерулске филтрације.

У стадијуму снижене функције бубрега лечи се основна бубрежна болест и хипертензија. У стадијуму азотемије спроводи се умерен хипопротеински начин исхране, редовна контрола телесне тежине, ограничава се унос натријумa и калијумa, ацидоза се лечи натријум бикарбонатом, анемија препаратима гвожђa, a инфекције антибиотицима.

Временом долази до погоршања болести и њеног терминалног стадијума, када је неопходна дијализа или трансплантација бубрега.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).