Stadijumi hronične bolesti bubrega

Stadijumi hronične bolesti bubrega koja se definiše kao oštećenje bubrega ili smanjenje brzine glomerularne filtracije, (GFR) koja je manja od 90 mL/min/1,73 m² i bez proteinurije tokom najmanje 3 meseca, bez obzira na etiologiju, nakon gubitka nefrona i kada smanjenje funkcionalne bubrežne mase dostigne određen nivo, a preostale nefrone zahvatua nepovratan proces skleroze, koja dovodi do progresivnog opadanja brzine glomerularne filtracije. Razvrstava se na pet stadijuma.^[1]^[2]^[3]

Prvi stadijum

Prvi stadijum karakteriše oštećenje bubrega sa normalnom ili nešto smanjenom funkcijom, ili relativno povećanom glomerulanom filtracijom (> 90 ml/min/1,73 m²).^[4]

U ovom stadijumu oštećenje bubrega definiše se patološkim poremećajima ili prisustvom markera oštećenja, uključujući poremećaje prisutne u krvi ili mokraći ili u analizi kliničke slike.

Bolesnici u ovom stadijumu često su asimptomatski (što je uglavnom tipično). Iako je u ovom stadijumu hronične bolesti bubrega glomerularna filtracija smanjena, dijagnoza ne mora biti postavljena, jer glomerularna filtracija može biti normalna ili na granici normale.

Drugi stadijum

Drugi stadijum karakteriše blago smanjenje glomerularne filtracije (60-89 ml/min/1,73 m²) sa oštećenjem bubrega.^[4]

U ovom stadijumu oštećenje bubrega definiše se patološkim poremećajima ili prisustvom markera oštećenja, uključujući poremećaje prisutne u krvi ili mokraći ili u analizi slike.

Bolesnici i u ovom stadijumu često su asimptomatski (što je uglavnom tipično). Iako i u ovom stadijumu, kao i u prvom stadijumu hronične bolesti bubrega, glomerularna filtracija može biti smanjena, a dijagnoza se ne mora postaviti, jer glomerularna filtracija može biti normalna ili na granici normale.

Treći stadijum

Treći stadijum karakteriše umereno smanjenje glomerularne filtracije koje iznosi 30-59 ml/min/1,73 m².^[4]

Podstadijumi 3a i 3b

Prema Britanskim preporukama (koje određuju dalji algoritam upućivanja i pregleda), razlikuju se dva podstadijuma:

Stadijum 3a — u kome je glomerularna filtracija 45-59 ml/min/1,73 m².^[4]

Stadijum 3b — u kome je glomerularna filtracija 30-44 ml/min/1,73 m².^[4]

Bolesnici i u ovom stadijumu često su asimptomatski (što je uglavnom tipično). Iako i u ovom stadijumu, kao i u prvom i drugom stadijumu hronične bolesti bubrega, glomerularna filtracija može biti smanjena, a dijagnoza se ne mora postaviti, jer glomerularna filtracija može biti normalna ili na granici normale.

Četvrti stadijum

Četvrti stadijum karakteriše teško smanjenje glomerularna filtracije, koje je 15-29 ml/min/1,73 m² uz pripremu dopunskim elektrolitnim tretmanom.^[4]

U ovom stadijumu postoji endokrino metabolički disbalans, u vidu poremećaja vode i elektrolitne ravnoteže postaju klinički manifestni.

Peti stadijum

Peti stadijum karakteriše otkazivanje bubrega sa glomerularnom filtracijom koja je < 15 ml/min/1,73 m² sa redovnim dijaliznim tretmanom, ili završnim stadijum bolesti bubrega.^[4]

Znakovi metaboličke acidoze u ovom stadijumu hronične bolesti bubrega, postaju manifestni i uključuju:

proteinsko-energetsku pothranjenost,
gubitak telesne mase,
slabost mišića.

Simptomi izmenjenog prometa soli i vode, zbog otkazivanja bubrega u ovom stadijumu uključuju:

periferni edem,
plućni edem,
hipertenziju,
anemiju — koja je povezana je sa: umorom, slabljenjem imunološkog sistema, smanjenim kvalitetom života, razvojem kardiovaskularnih bolesti, početnim zastojem srca ili razvojem težeg zastoja srca.

Hronična bolest bubrega (HBB) G1 do G5 — stadijumi glomerularne filtracije (GFR) i A1-3 — odnos albumin/kreatinin (ACR)

				ACR
				A1	A2	A3
				Normalan do blago povećan	Umereno povećan	Ozbiljno uvećan
				<30	30-300	>300
G F R
	G1	Normalna	90+	1 ako postoji oštećenje bubrega	1	2
	G2	Blago smanjena	60-89	1 ako postoji oštećenje bubrega	1	2
	G3a	Blago do umereno smanjena	45-59	1	2	3
	G3b	Umereno do jako smanjena	30-44	2	3	3
	G4	Ozbiljno smanjena	15-29	3	4+	4+
	G5	Insuficijencija bubrega	<15	4+	4+	4+
Brojevi 1 - 4 pokazuju rizik od napredovanja kao i učestalost praćenja (broj puta godišnje).^[5]

Izvori

^ Meguid El, Nahas A, Bello AK (2005). „Chronic kidney disease: the global challenge”. Lancet. 365: 331—40. .
^ O'Hare AM, Choi AI, Bertenthal D; et al. (2007). „Age affects outcomes in chronic kidney disease”. J Am Soc Nephrol. 18 (10): 2758—65. .
^ S. Levey AS, Coresh J, Balk E,; et al. (2003). „National Kidney Foundation practice guidelines for chronic kidney disease: evaluation, classification, and stratification”. Annals of Internal Medicine. . 139 (2): 137—47.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е National Kidney Foundation (2002). „K/DOQI clinical practice guidelines for chronic kidney disease”. Архивирано из оригинала 15. 4. 2005. г. Приступљено 21. 2. 2020.
^ „CKD Evaluation and Management”. Приступљено 6. 7. 2019. 2012. Kidney Disease Improving Global Outcomes (KDIGO).

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Meguid El, Nahas A, Bello AK (2005). „Chronic kidney disease: the global challenge”. Lancet. 365: 331—40. .

[2] O'Hare AM, Choi AI, Bertenthal D; et al. (2007). „Age affects outcomes in chronic kidney disease”. J Am Soc Nephrol. 18 (10): 2758—65. .

[1.-3] S. Levey AS, Coresh J, Balk E,; et al. (2003). „National Kidney Foundation practice guidelines for chronic kidney disease: evaluation, classification, and stratification”. Annals of Internal Medicine. . 139 (2): 137—47.

[KDOQI-4] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е National Kidney Foundation (2002). „K/DOQI clinical practice guidelines for chronic kidney disease”. Архивирано из оригинала 15. 4. 2005. г. Приступљено 21. 2. 2020.

[5] „CKD Evaluation and Management”. Приступљено 6. 7. 2019. 2012. Kidney Disease Improving Global Outcomes (KDIGO).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]