Стадијуми хроничне болести бубрега

Стадијуми хроничне болести бубрега која се дефинише као оштећење бубрега или смањење брзине гломеруларне филтрације, (ГФР) која је мања од 90 мЛ/мин/1,73 м² и без протеинурије током најмање 3 месеца, без обзира на етиологију, након губитка нефрона и када смањење функционалне бубрежне масе достигне одређен ниво, а преостале нефроне захватуа неповратан процес склерозе, која доводи до прогресивног опадања брзине гломеруларне филтрације. Разврстава се на пет стадијума.^[1]^[2]^[3]

Први стадијум

Први стадијум карактерише оштећење бубрега са нормалном или нешто смањеном функцијом, или релативно повећаном гломеруланом филтрацијом (> 90 мл/мин/1,73 м²).^[4]

У овом стадијуму оштећење бубрега дефинише се патолошким поремећајима или присуством маркера оштећења, укључујући поремећаје присутне у крви или мокраћи или у анализи клиничке слике.

Болесници у овом стадијуму често су асимптоматски (што је углавном типично). Иако је у овом стадијуму хроничне болести бубрега гломеруларна филтрација смањена, дијагноза не мора бити постављена, јер гломеруларна филтрација може бити нормална или на граници нормале.

Други стадијум

Други стадијум карактерише благо смањење гломеруларне филтрације (60-89 мл/мин/1,73 м²) са оштећењем бубрега.^[4]

У овом стадијуму оштећење бубрега дефинише се патолошким поремећајима или присуством маркера оштећења, укључујући поремећаје присутне у крви или мокраћи или у анализи слике.

Болесници и у овом стадијуму често су асимптоматски (што је углавном типично). Иако и у овом стадијуму, као и у првом стадијуму хроничне болести бубрега, гломеруларна филтрација може бити смањена, а дијагноза се не мора поставити, јер гломеруларна филтрација може бити нормална или на граници нормале.

Трећи стадијум

Трећи стадијум карактерише умерено смањење гломеруларне филтрације које износи 30-59 мл/мин/1,73 м².^[4]

Подстадијуми 3а и 3б

Према Британским препорукама (које одређују даљи алгоритам упућивања и прегледа), разликују се два подстадијума:

Стадијум 3а — у коме је гломеруларна филтрација 45-59 мл/мин/1,73 м².^[4]

Стадијум 3б — у коме је гломеруларна филтрација 30-44 мл/мин/1,73 м².^[4]

Болесници и у овом стадијуму често су асимптоматски (што је углавном типично). Иако и у овом стадијуму, као и у првом и другом стадијуму хроничне болести бубрега, гломеруларна филтрација може бити смањена, а дијагноза се не мора поставити, јер гломеруларна филтрација може бити нормална или на граници нормале.

Четврти стадијум

Четврти стадијум карактерише тешко смањење гломеруларна филтрације, које је 15-29 мл/мин/1,73 м² уз припрему допунским електролитним третманом.^[4]

У овом стадијуму постоји ендокрино метаболички дисбаланс, у виду поремећаја воде и електролитне равнотеже постају клинички манифестни.

Пети стадијум

Пети стадијум карактерише отказивање бубрега са гломеруларном филтрацијом која је < 15 мл/мин/1,73 м² са редовним дијализним третманом, или завршним стадијум болести бубрега.^[4]

Знакови метаболичке ацидозе у овом стадијуму хроничне болести бубрега, постају манифестни и укључују:

протеинско-енергетску потхрањеност,
губитак телесне масе,
слабост мишића.

Симптоми измењеног промета соли и воде, због отказивања бубрега у овом стадијуму укључују:

периферни едем,
плућни едем,
хипертензију,
анемију — која је повезана је са: умором, слабљењем имунолошког система, смањеним квалитетом живота, развојем кардиоваскуларних болести, почетним застојем срца или развојем тежег застоја срца.

Хронична болест бубрега (ХББ) Г1 до Г5 — стадијуми гломеруларне филтрације (ГФР) и А1-3 — однос албумин/креатинин (АЦР)

				АЦР
				А1	А2	А3
				Нормалан до благо повећан	Умерено повећан	Озбиљно увећан
				<30	30-300	>300
Г Ф Р
	Г1	Нормална	90+	1 ако постоји оштећење бубрега	1	2
	Г2	Благо смањена	60-89	1 ако постоји оштећење бубрега	1	2
	Г3а	Благо до умерено смањена	45-59	1	2	3
	Г3б	Умерено до јако смањена	30-44	2	3	3
	Г4	Озбиљно смањена	15-29	3	4+	4+
	Г5	Инсуфицијенција бубрега	<15	4+	4+	4+
Бројеви 1 - 4 показују ризик од напредовања као и учесталост праћења (број пута годишње).^[5]

Извори

^ Мегуид Ел, Нахас А, Белло АК (2005). „Цхрониц киднеy дисеасе: тхе глобал цхалленге”. Ланцет. 365: 331—40. .
^ О'Харе АМ, Цхои АИ, Бертентхал D; et al. (2007). „Age affects outcomes in chronic kidney disease”. J Am Soc Nephrol. 18 (10): 2758—65. .
^ S. Levey AS, Coresh J, Balk E,; et al. (2003). „National Kidney Foundation practice guidelines for chronic kidney disease: evaluation, classification, and stratification”. Annals of Internal Medicine. . 139 (2): 137—47.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е National Kidney Foundation (2002). „K/DOQI clinical practice guidelines for chronic kidney disease”. Архивирано из оригинала 15. 4. 2005. г. Приступљено 21. 2. 2020.
^ „CKD Evaluation and Management”. Приступљено 6. 7. 2019. 2012. Kidney Disease Improving Global Outcomes (KDIGO).

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Мегуид Ел, Нахас А, Белло АК (2005). „Цхрониц киднеy дисеасе: тхе глобал цхалленге”. Ланцет. 365: 331—40. .

[2] О'Харе АМ, Цхои АИ, Бертентхал D; et al. (2007). „Age affects outcomes in chronic kidney disease”. J Am Soc Nephrol. 18 (10): 2758—65. .

[1.-3] S. Levey AS, Coresh J, Balk E,; et al. (2003). „National Kidney Foundation practice guidelines for chronic kidney disease: evaluation, classification, and stratification”. Annals of Internal Medicine. . 139 (2): 137—47.

[KDOQI-4] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е National Kidney Foundation (2002). „K/DOQI clinical practice guidelines for chronic kidney disease”. Архивирано из оригинала 15. 4. 2005. г. Приступљено 21. 2. 2020.

[5] „CKD Evaluation and Management”. Приступљено 6. 7. 2019. 2012. Kidney Disease Improving Global Outcomes (KDIGO).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]