Чака Бугарски
Чака | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. век |
Датум смрти | 1300. |
Место смрти | Велико Трново, Друго бугарско царство |
Породица | |
Супружник | Јелена |
Потомство | Кара Кучук |
Родитељи | Ногај Алака |
Династија | Борџигини |
Бугарски цар | |
Период | 1299-1300 |
Претходник | Јован II Бугарски |
Наследник | Теодор Светослав |
Чака (бугарски: Чака) је био бугарски цар од 1299. до 1300. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Чака је био син монголског кана Ногаја и његове жене Алаке. Година његовог рођења није позната. Чака се након 1285. године оженио ћерком Ђорђа I Тертера, Јеленом. Крајем 1290-тих година Чака је подржавао оца у борби против легитимног кана Златне хорде, Токте. У рату, међутим, победу односи Токта, а Ногај је страдао 1299. године. Чака је отприлике у то време истакао своје претензије над бугарским престолом. Он се наметнуо као владар у Трнову (1299) присиљавајући регента Јована II да напусти престоницу. Није сасвим јасно да ли се Чака прогласио царем Бугарске или је просто владао као један од обласних господара свог шурака Теодора Светослава. У бугарској историографији прихваћен је као цар.
Чака се није дуго задржао на власти. Токтина армија напала је Бугарску и опсела Трново. Теодор Светослав, који је био један од главних савезника Чаке приликом његовог успона у Бугарској, организовао је заверу, свргао Ногајевог сина и бацио га у затвор 1300. године. Чака је убијен, а његова глава је послата Токти, који је прихватио власт Теодора Светослава као новог бугарског цара. Сарадња Теодора Светослава са Токтом допринела је повлачењу монголског утицаја на Бугарску.
Потомство
[уреди | уреди извор]Није познато да ли је Чака са Јеленом имао деце. Имао је једног сина, рођеног највероватније у вези са неком конкубином.
- Кара Кучук, који је предводио остатке Ногајеве хорде након 1301. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- John V.A. Fine, Jr., The Late Medieval Balkans, Ann Arbor, 1987.