Шаховски турнир у Прагу, 1946.
Шаховски турнир у Прагу одржано је од 3. - 21. октобра 1946. год. а уједно је сматран и зонским турниром Победу је однео Мигел Најдорф.
Међународни шах је озбиљно пореметио Други светски рат, почевши од Олимпијаде 1939. у Буенос Ајресу. Политичке тензије су већ утицале на неке мечеве и то је постало још израженије када је званично избио рат током олимпијаде. Неки тимови и играчи су се повукли, а други су остали у Јужној Америци током рата.[1] Смрт Александра Аљехина у пролеће 1946. додатно је искомпликовала ситуацију. Након завршетка рата, ФИДЕ конференција у Винтертуру у Швајцарској у лето 1946. морала је не само да покуша да поново успостави саму ФИДЕ, већ и да се бави питањем титуле светског шампиона. ФИДЕ је предложила турнир за наслов светског првака са пет учесника са турнира АВРО (1938): Михаил Ботвиник, Паул Керес, Макс Еве, Семјуел Решевски и Рубен Фајн, заједно са Василијем Смисловим. У случају да би неко од кандидата одустао заменио би га победник турнира у Гронингена (1946) или Прага 1946 године.[2]
Турнир је замишљен као спомен на Карела Трејбала и Веру Менчик који су погинули током Другог светског рата те је носио и назив Трејбалов меморијал. Организатори су замислили да ово буде престижни турнир. Позвали су да учествује Ботвиника, Смислова, Кереса, Саломона Флора, Давида Бронштајна, Евеа, Решевског и Фајна. Ниједан није учествовао, иако је било очекивања да ће играти. Совјети су били посебно разочарење, јер су одбили у последњем тренутку, наводећи сукоб са полуфиналом њиховог националног првенства. То се догодило дан пре церемоније отварања, због чега је почетак турнира био одложен.[3]. Савели Тартаковер је прихватио позив организатора, али није учествовао због потешкоћа са путовањем. Није стигао на турнир, па га језамени Карел Опоченски. [4]
Упркос проблемима пре турнира, Праг је био занимљива трка за победника. Јан Фолтис је брзо почео победивши прве четири партије, укључујући и победу над Петром Трифуновићем, једним од кандидата за прво место. Његов темпо се у наставку успорио са два ремија праћена са два пораза. Три ремија у последњих пет кола била су довољна само за поделу четвртог места са Светозаром Глигорићем. Глигорић је такође добро почео, постигао је пет победа и реми у првих шест кола, укључујући потенцијално важну победу против Најдорфа. Његове наде су избледеле пошто је освојио само још једну партију, али је изгубио две и четири ремизирао у другом делу турнира. Његов пораз против Штолца у 10. рунди био је посебно болан. Трифуновић је лоше почео поразом од Гезе Штолца и Фолтиса у прва два кола. Није изгубио више партија, постигавши седам победа и четири ремија, тако да је то било довољно да заврши турнир на другом месту поделивши га са Штолтцом. Штолц је такође почео полако, победивши у само две партије док је изгубио две и ремизирао три у првих седам кола. Завршио је снажно, победивши пет и ремизирајући једану. Најдорф је добро почео, изгубивши само једну партију против Глигорића док је у првих седам кола добио шест. Победио је убедљиво, али у политичкој клими послератне Европе његове наде да ће се укључити у борбу за светског првака биле су неостварене.
Турнирска табела
[уреди | уреди извор]Играч | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | Бодови | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Мигел Најдорф | ½ | ½ | 0 | ½ | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 10½ | |
2 | Геза Штолц | ½ | 1 | 1 | ½ | 1 | 0 | 1 | ½ | 0 | 1 | 1 | 1 | ½ | 9 | |
3 | Петар Трифуновић | ½ | 0 | ½ | 0 | ½ | ½ | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 9 | |
4 | Светозар Глигорић | 1 | 0 | ½ | ½ | 1 | 1 | 1 | ½ | 1 | 0 | 1 | ½ | ½ | 8½ | |
5 | Јан Фолтис | ½ | ½ | 1 | ½ | 1 | 0 | 1 | 1 | ½ | 0 | ½ | 1 | 1 | 8½ | |
6 | Хари Голомбек | 0 | 0 | ½ | 0 | 0 | ½ | ½ | 0 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 6½ | |
7 | Лудек Пахман | 0 | 1 | ½ | 0 | 1 | ½ | 1 | ½ | ½ | 0 | 0 | 0 | 1 | 6 | |
8 | Јарослав Шајтар | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | ½ | 0 | ½ | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 6 | |
9 | Мирослав Катетов | 0 | ½ | 0 | ½ | 0 | 1 | ½ | ½ | ½ | 1 | 0 | 0 | 1 | 5½ | |
10 | Ченек Котнауер | 0 | 1 | 0 | 0 | ½ | 0 | ½ | 0 | ½ | 1 | ½ | ½ | 1 | 5½ | |
11 | Франтишек Зита | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | ½ | 1 | 0 | 4½ | |
12 | Карлос Гимар | 0 | 0 | 0 | 0 | ½ | 0 | 1 | 0 | 1 | ½ | ½ | 1 | 0 | 4½ | |
13 | Карел Опоченски | 0 | 0 | 0 | ½ | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | ½ | 0 | 0 | ½ | 3½ | |
14 | Иван Рогачек | 0 | ½ | 0 | ½ | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | ½ | 3½ |
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.olimpbase.org/1939/1939in.html
- ^ https://www.chesshistory.com/winter/extra/interregnum.html
- ^ Lissowski, Mikhalchishin, & Najdorf (2005), Najdorf: Life and games
- ^ New York Times, 7 October 1946, p. S8.
- ^ „Резултати турнир у Прагу, 1946”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2021. г. Приступљено 19. 11. 2021.