Šahovski turnir u Pragu, 1946.
Šahovski turnir u Pragu održano je od 3. - 21. oktobra 1946. god. a ujedno je smatran i zonskim turnirom Pobedu je odneo Migel Najdorf.
Međunarodni šah je ozbiljno poremetio Drugi svetski rat, počevši od Olimpijade 1939. u Buenos Ajresu. Političke tenzije su već uticale na neke mečeve i to je postalo još izraženije kada je zvanično izbio rat tokom olimpijade. Neki timovi i igrači su se povukli, a drugi su ostali u Južnoj Americi tokom rata.[1] Smrt Aleksandra Aljehina u proleće 1946. dodatno je iskomplikovala situaciju. Nakon završetka rata, FIDE konferencija u Vinterturu u Švajcarskoj u leto 1946. morala je ne samo da pokuša da ponovo uspostavi samu FIDE, već i da se bavi pitanjem titule svetskog šampiona. FIDE je predložila turnir za naslov svetskog prvaka sa pet učesnika sa turnira AVRO (1938): Mihail Botvinik, Paul Keres, Maks Eve, Semjuel Reševski i Ruben Fajn, zajedno sa Vasilijem Smislovim. U slučaju da bi neko od kandidata odustao zamenio bi ga pobednik turnira u Groningena (1946) ili Praga 1946 godine.[2]
Turnir je zamišljen kao spomen na Karela Trejbala i Veru Menčik koji su poginuli tokom Drugog svetskog rata te je nosio i naziv Trejbalov memorijal. Organizatori su zamislili da ovo bude prestižni turnir. Pozvali su da učestvuje Botvinika, Smislova, Keresa, Salomona Flora, Davida Bronštajna, Evea, Reševskog i Fajna. Nijedan nije učestvovao, iako je bilo očekivanja da će igrati. Sovjeti su bili posebno razočarenje, jer su odbili u poslednjem trenutku, navodeći sukob sa polufinalom njihovog nacionalnog prvenstva. To se dogodilo dan pre ceremonije otvaranja, zbog čega je početak turnira bio odložen.[3]. Saveli Tartakover je prihvatio poziv organizatora, ali nije učestvovao zbog poteškoća sa putovanjem. Nije stigao na turnir, pa ga jezameni Karel Opočenski. [4]
Uprkos problemima pre turnira, Prag je bio zanimljiva trka za pobednika. Jan Foltis je brzo počeo pobedivši prve četiri partije, uključujući i pobedu nad Petrom Trifunovićem, jednim od kandidata za prvo mesto. Njegov tempo se u nastavku usporio sa dva remija praćena sa dva poraza. Tri remija u poslednjih pet kola bila su dovoljna samo za podelu četvrtog mesta sa Svetozarom Gligorićem. Gligorić je takođe dobro počeo, postigao je pet pobeda i remi u prvih šest kola, uključujući potencijalno važnu pobedu protiv Najdorfa. Njegove nade su izbledele pošto je osvojio samo još jednu partiju, ali je izgubio dve i četiri remizirao u drugom delu turnira. Njegov poraz protiv Štolca u 10. rundi bio je posebno bolan. Trifunović je loše počeo porazom od Geze Štolca i Foltisa u prva dva kola. Nije izgubio više partija, postigavši sedam pobeda i četiri remija, tako da je to bilo dovoljno da završi turnir na drugom mestu podelivši ga sa Štoltcom. Štolc je takođe počeo polako, pobedivši u samo dve partije dok je izgubio dve i remizirao tri u prvih sedam kola. Završio je snažno, pobedivši pet i remizirajući jedanu. Najdorf je dobro počeo, izgubivši samo jednu partiju protiv Gligorića dok je u prvih sedam kola dobio šest. Pobedio je ubedljivo, ali u političkoj klimi posleratne Evrope njegove nade da će se uključiti u borbu za svetskog prvaka bile su neostvarene.
Turnirska tabela
[uredi | uredi izvor]Igrač | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | Bodovi | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Migel Najdorf | ½ | ½ | 0 | ½ | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 10½ | |
2 | Geza Štolc | ½ | 1 | 1 | ½ | 1 | 0 | 1 | ½ | 0 | 1 | 1 | 1 | ½ | 9 | |
3 | Petar Trifunović | ½ | 0 | ½ | 0 | ½ | ½ | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 9 | |
4 | Svetozar Gligorić | 1 | 0 | ½ | ½ | 1 | 1 | 1 | ½ | 1 | 0 | 1 | ½ | ½ | 8½ | |
5 | Jan Foltis | ½ | ½ | 1 | ½ | 1 | 0 | 1 | 1 | ½ | 0 | ½ | 1 | 1 | 8½ | |
6 | Hari Golombek | 0 | 0 | ½ | 0 | 0 | ½ | ½ | 0 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 6½ | |
7 | Ludek Pahman | 0 | 1 | ½ | 0 | 1 | ½ | 1 | ½ | ½ | 0 | 0 | 0 | 1 | 6 | |
8 | Jaroslav Šajtar | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | ½ | 0 | ½ | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 6 | |
9 | Miroslav Katetov | 0 | ½ | 0 | ½ | 0 | 1 | ½ | ½ | ½ | 1 | 0 | 0 | 1 | 5½ | |
10 | Čenek Kotnauer | 0 | 1 | 0 | 0 | ½ | 0 | ½ | 0 | ½ | 1 | ½ | ½ | 1 | 5½ | |
11 | František Zita | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | ½ | 1 | 0 | 4½ | |
12 | Karlos Gimar | 0 | 0 | 0 | 0 | ½ | 0 | 1 | 0 | 1 | ½ | ½ | 1 | 0 | 4½ | |
13 | Karel Opočenski | 0 | 0 | 0 | ½ | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | ½ | 0 | 0 | ½ | 3½ | |
14 | Ivan Rogaček | 0 | ½ | 0 | ½ | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | ½ | 3½ |
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ http://www.olimpbase.org/1939/1939in.html
- ^ https://www.chesshistory.com/winter/extra/interregnum.html
- ^ Lissowski, Mikhalchishin, & Najdorf (2005), Najdorf: Life and games
- ^ New York Times, 7 October 1946, p. S8.
- ^ „Rezultati turnir u Pragu, 1946”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2021. g. Pristupljeno 19. 11. 2021.