Пређи на садржај

Ꙉ (слово ћирилице)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ꙉ (ћириличко))
Ћирилично слово Ђерв
Позиција у Уникоду
Велико: U+A648
Мало: U+A649
Слова
српске азбуке
А Б В Г Д Ђ
Е Ж З И Ј К
Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ У
Ф Х Ц Ч Џ Ш
Слова осталих
словенских језика
А́ А̀ А̄ Ґ Ґ Ѓ
Ѓ Ѐ Е́ Е̄ Ё Є
З́ Ѕ Ѝ И́ І Ї
Й Ќ О́ О̀ Ō С́
У́ У̀ Ў Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова
несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ
Ҕ Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ
Ԃ Ԭ Ԫ Ӗ
Ӂ Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ
З̌ З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ
Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ
Ӊ Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ
Ԋ Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ
Ԍ Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ
Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ
Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ
Ҿ Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ
Э̆ Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄
Є̈ Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ
Ԝ Ӏ
Историјска
слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ
Ѿ Ҁ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ
Ѳ ֹѴ Ѷ
Сва слова ћирилице

Ђерв (, ) је ћирилично слово које се користило у старој ћирилици.[1]

Коришћен је у многим раним српским споменицима за представљање звукова /dʑ/ и /tɕ/ (модерни звукови ⟨Ђ⟩ и ⟨Ћ⟩).[2]

То је основа модерних слова Ћ и Ђ.

Ђерв се такође често користио у босанској ћирилици, где је то било званично коришћено слово. Када се комбиновало са словима Н и Л, представљало је гласове /ɲ/ и /ʎ/ = ⟨Њ⟩ и ⟨Љ⟩.

Правописне реформе и обликовање слова Ћ и Ђ

[уреди | уреди извор]

Слово Ђ формирао је 1818. године Вук Стефановић Караџић након неколико предлога за реформу ђерва Лукијана Мушицког и Глигорија Гершића.[3] Међутим, слово Ћ (такође засновано на основу слова ђерв) први је употребио Доситеј Обрадовић у директној реформи слова ђерв.[4][5]

Рачунарски кодови

[уреди | уреди извор]
Знак
Назив у Уникоду ВЕЛИКО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЂЕРВ МАЛО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЂЕРВ
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 42568 U+A648 42569 U+A649
UTF-8 234 153 136 EA 99 88 234 153 137 EA 99 89
Нумеричка референца знака Ꙉ Ꙉ ꙉ ꙉ

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12. 
  2. ^ Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, p. 14-15. 1899.
  3. ^ Lalević, Miodrag S. (1953). Potsetnik iz srpskohrvatskog jezika i pravopisa: s pravopisnim i jezičkim savetnikom. Rad. стр. 75. „Облик му је у Вуковој азбуци дао песник Лукијан Мушицки 
  4. ^ Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. 1899.
  5. ^ Campbell, George L.; Moseley, Christopher (2013-05-07). The Routledge Handbook of Scripts and Alphabets (на језику: енглески). Routledge. стр. 85. ISBN 978-1-135-22296-3.