Пређи на садржај

И (слово ћирилице)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ћирилично слово И и
Слова
српске азбуке
А Б В Г Д Ђ
Е Ж З И Ј К
Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ У
Ф Х Ц Ч Џ Ш
Слова осталих
словенских језика
А́ А̀ А̄ Ґ Ґ Ѓ
Ѓ Ѐ Е́ Е̄ Ё Є
З́ Ѕ Ѝ И́ І Ї
Й Ќ О́ О̀ Ō С́
У́ У̀ Ў Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова
несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ
Ҕ Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ
Ԃ Ԭ Ԫ Ӗ
Ӂ Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ
З̌ З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ
Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ
Ӊ Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ
Ԋ Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ
Ԍ Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ
Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ
Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ
Ҿ Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ
Э̆ Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄
Є̈ Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ
Ԝ Ӏ
Историјска
слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ
Ѿ Ҁ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ
Ѳ ֹѴ Ѷ
Сва слова ћирилице

И и (И и, искошено: И и) је слово које се употребљава у скоро свим азбукама осим белоруске. Десето је слово српске ћирилице. Настало је преузимањем слова ета из грчког алфабета.

Обично представља затворени предњи нелабијализовани самогласник /и/, као [и] у "стрија", или готово затворен готово предњи нелабијализован самогласник /ɪ/, као [и] у "биће".

Употреба

[уреди | уреди извор]

Од 1930-их, ⟨и⟩ је десето слово руске азбуке, и представља /i/, осим иза неких сугласника. У руском, ⟨и⟩ обично стоји иза меких сугласника и стога се сматра меким пандантом ⟨ы⟩, које се изговара као [ɨ]. Међутим, за разлику од осталих „меких“ самогласника (⟨е⟩, ⟨ë⟩, ⟨ю⟩ и ⟨я⟩), слову ⟨и⟩ када стоји само не претходи полуглас /ј/.

До увођења слова ⟨ë⟩ ([jo]) 1797. године, слово ⟨и⟩ је било и део диграфа ⟨ио⟩ ([jo]); овај диграф постоји и даље у неким страним речима (на пример, име јапанског града Јокохаме транскрибује се као „Иокогама“). ⟨И⟩ у ⟨жи⟩, ⟨ши⟩ и ⟨ци⟩ изговара се као [ɨ] (звучи као ⟨жы⟩ [ʐɨ], ⟨шы⟩ [ʂɨ] и ⟨цы⟩ [t͡sɨ]), јер се у руском глас [i] не може изговорити после ⟨ж⟩, ⟨ш⟩ и ⟨ц⟩.

У бугарској азбуци ⟨и⟩ је девето слово. Представља глас /i/. Јавља се и с грависом, ⟨ѝ⟩, да би се у писању разликовали везник ⟨и⟩ („и“) и кратки облик индиректног објекта ⟨ѝ⟩ („јој“).

У казашком језику се ⟨И⟩ употребљава за /әј/ и /ɪј/ у домаћим речима и за /i/ у позајмљеним речима, а ⟨I⟩ се употребљава за /ɪ/ у домаћим речима.

У белоруском језику се слово ⟨и⟩ уопште не употребљава, а глас /i/ је представљен словом ⟨i⟩, познатим и као „белоруско-украјинско ⟨и⟩“.

Слово ⟨и⟩ је једанаесто слово украјинске азбуке и представља звук [ɪ], засебну фонему у украјинском. Украјинско ⟨и⟩ може се транслитерирати на друге језике који употребљавају ћирилично писмо помоћу ⟨и⟩ или ⟨ы⟩, због мањка јединственог правила транслитерације. Говорници других словенских језика могу да перципирају украјински [ɪ] као [i], [ɨ], а понекад и као [е]. Звук [i] представљен је словом ⟨i⟩, исто као у белоруском.

У српској ћирилици, ⟨и⟩ је десето слово. У српском, слово "и" представља глас /i/. У српској латиници, глас је представљен са „I/i“.

У македонском језику ⟨и⟩ је једанаесто слово азбуке и представља глас /i/.

Рачунарски кодови

[уреди | уреди извор]
Знак И и
Назив у Уникоду CYRILLIC CAPITAL LETTER I CYRILLIC SMALL LETTER I
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1048 U+0418 1080 U+0438
UTF-8 208 152 D0 98 208 184 D0 B8
Нумеричка референца знака И И и и
KOI8-R and KOI8-U 233 E9 201 C9
Code page 855 184 B8 183 B7
Code page 866 136 88 168 A8
Windows-1251 200 C8 232 E8
ISO-8859-5 184 B8 216 D8
Macintosh Cyrillic 136 88 232 E8

Референце

[уреди | уреди извор]

Слична слова

[уреди | уреди извор]
  • Η η : Грчко слово Ета
  • H h : Латинично слово "Х"
  • Ι ι : Грчко слово Јота
  • I i : Латинично слово I
  • Й й : Ћириличко слово кратко И
  • І і : Ћириличко слово І са тачком
  • Ї ї : Ћирилично слово І са дијарезом