Пређи на садржај

Є (слово ћирилице)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ћириличко слово Је
Бројна вредност: 5
Позиција у Уникоду
Велико: U+0404
Мало: U+0454
Слова
српске азбуке
А Б В Г Д Ђ
Е Ж З И Ј К
Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ У
Ф Х Ц Ч Џ Ш
Слова осталих
словенских језика
А́ А̀ А̄ Ґ Ґ Ѓ
Ѓ Ѐ Е́ Е̄ Ё Є
З́ Ѕ Ѝ И́ І Ї
Й Ќ О́ О̀ Ō С́
У́ У̀ Ў Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова
несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ
Ҕ Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ
Ԃ Ԭ Ԫ Ӗ
Ӂ Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ
З̌ З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ
Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ
Ӊ Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ
Ԋ Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ
Ԍ Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ
Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ
Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ
Ҿ Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ
Э̆ Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄
Є̈ Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ
Ԝ Ӏ
Историјска
слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ
Ѿ Ҁ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ
Ѳ ֹѴ Ѷ
Сва слова ћирилице

Је или украјинско Је (Є є) је слово ћирилице.[1]

То је посебно слово у украјинском алфабету (осма позиција од 1992., седма позиција пре тога), панонско-русинском алфабету и карпатско-русинском алфабету, у свим овим алфабетима Є долази непосредно после Е. У савременом црквенословенском језику Є се сматра варијантним обликом Е (тамо је избор Є и Е вођен правописним правилима).

До средине 19. века, Є се такође користио у румунском и српском језику (слово је елиминисано у азбуци Вука Караџића и замењено је диаграфом ''је'').

Остали савремени словенски језици могу да користе облик слова Є уместо Е у декоративне сврхе.

Слово се обично назива старијим називом Јест' и описним називом дугачко Е.

На украјинском, Є обично представља звук / је / или / јɛ / попут изговора ⟨је⟩ у енглеској речи ''yes''.

Є је романизовано као ⟨je⟩, ⟨ye⟩ или ⟨ě⟩.

Историја

[уреди | уреди извор]

Слово Є изведено је из једног од варијантних облика ћириличког слова Е , познатог као „дуго Е“. Слово у облику Є може се наћи у касним унцијалним (уставним) и полуунцијалним (полууставским) ћириличним рукописима, посебно онима украјинског порекла.

Tипично одговара јотираним словом Е (Ѥ ѥ) старијих споменика.

Неки стари буквари и граматике црквенословенског језика навели су Є као слово различито од Е и ставили га на крај алфабета (тачан положај алфабета варира).

Међу ћириличним писмима модерног стила (познатим као „цивилно писмо“ или „петрино писмо“), Є је први пут коришћено у српским књигама (крај 18. века и прва половина 19. века).

За модерни украјински језик, Є се користи од 1837. године (правопис алманаха „Русалка Днѣстровая“. У ћириличним бројевима, Є је увек пожељнији од Е да представља број 5.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Украјински и русински језик

[уреди | уреди извор]

На украјинском и русинском (као и у старој српској ортографији), Є представља звучну комбинацију /је/ или самогласнички звук /е/ након палатализованог сугласника.

Ханти језик

[уреди | уреди извор]

У Хантију слово представља звук / је /.

Новоцрквенословенски језик

[уреди | уреди извор]

Од средине 17. века, црквенословенски правопис има следећа главна правила у вези са употребом облика Є и Е:

у почетном положају се увек користи Є;

у супротном се користи Е уз следеће изузетке:

у именским завршецима се користи -евъ и -емъ за множину и -евъ, -емъ за једнину;

у осталим завршецима, суфиксима и коренима именица, придева, партиципа, бројева и заменица, користите Є за множину / двојину, ако у једнини постоји истоимени облик (било исте речи или другог; стварно правило је сложеније и недовољно дефинисано, јер постоји више других начина за уклањање такве хомонимије);

издавачи из Кијева такође користе Є у генитиву од три заменице (менє, тебє, себє) и Е у акузативу (мене, тебе, себе);

као нумерички знак (са вредношћу 5) користи се Є, а не Е (правило се често игнорисало ван Руског царства).

У модерној црквенословенском алфабету шесто слово је обично приказано као Єєе (једно велико слово уз две варијанте малог слова).

Различити облици Є и Е постоје само малим словима; тако у свим стиловима великих и малих слова, разлика између Є и Е нестаје.

Староверци штампају своје књиге користећи старију варијанту новоцрквенословенског језика. Његова ортографија комбинује горе описани потпуно формални систем са старијом традицијом да се Є користи фонетски (после самогласника, да представља јотирано / је /).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12. 

Рачунарски кодови

[уреди | уреди извор]
Знак Є є
Назив у Уникоду ВЕЛИКО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЈЕ МАЛО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЈЕ
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1028 U+0404 1108 U+0454
UTF-8 208 132 D0 84 209 148 D1 94
Нумеричка референца знака Є Є є є