Є (slovo ćirilice)

Je ili ukrajinsko Je (Є є) je slovo ćirilice.

To je posebno slovo u ukrajinskom alfabetu (osma pozicija od 1992., sedma pozicija pre toga), panonsko-rusinskom alfabetu i karpatsko-rusinskom alfabetu, u svim ovim alfabetima Є dolazi neposredno posle E. U savremenom crkvenoslovenskom jeziku Є se smatra varijantnim oblikom E (tamo je izbor Є i E vođen pravopisnim pravilima).

Do sredine 19. veka, Є se takođe koristio u rumunskom i srpskom jeziku (slovo je eliminisano u azbuci Vuka Karadžića i zamenjeno je diagrafom ''је'').

Ostali savremeni slovenski jezici mogu da koriste oblik slova Є umesto E u dekorativne svrhe.

Slovo se obično naziva starijim nazivom Jest' i opisnim nazivom dugačko E.

Na ukrajinskom, Є obično predstavlja zvuk / je / ili / jɛ / poput izgovora ⟨je⟩ u engleskoj reči ''yes''.

Є je romanizovano kao ⟨je⟩, ⟨ye⟩ ili ⟨ě⟩.

Istorija

Slovo Є izvedeno je iz jednog od varijantnih oblika ćiriličkog slova E , poznatog kao „dugo E“. Slovo u obliku Є može se naći u kasnim uncijalnim (ustavnim) i poluuncijalnim (poluustavskim) ćiriličnim rukopisima, posebno onima ukrajinskog porekla.

Tipično odgovara jotiranim slovom E (Ѥ ѥ) starijih spomenika.

Neki stari bukvari i gramatike crkvenoslovenskog jezika naveli su Є kao slovo različito od E i stavili ga na kraj alfabeta (tačan položaj alfabeta varira).

Među ćiriličnim pismima modernog stila (poznatim kao „civilno pismo“ ili „petrino pismo“), Є je prvi put korišćeno u srpskim knjigama (kraj 18. veka i prva polovina 19. veka).

Za moderni ukrajinski jezik, Є se koristi od 1837. godine (pravopis almanaha „Rusalka Dnѣstrovaя“. U ćiriličnim brojevima, Є je uvek poželjniji od E da predstavlja broj 5.

Upotreba

Ukrajinski i rusinski jezik

Na ukrajinskom i rusinskom (kao i u staroj srpskoj ortografiji), Є predstavlja zvučnu kombinaciju /je/ ili samoglasnički zvuk /e/ nakon palatalizovanog suglasnika.

Hanti jezik

U Hantiju slovo predstavlja zvuk / je /.

Novocrkvenoslovenski jezik

Od sredine 17. veka, crkvenoslovenski pravopis ima sledeća glavna pravila u vezi sa upotrebom oblika Є i E:

u početnom položaju se uvek koristi Є;

u suprotnom se koristi E uz sledeće izuzetke:

u imenskim završecima se koristi -evъ i -emъ za množinu i -evъ, -emъ za jedninu;

u ostalim završecima, sufiksima i korenima imenica, prideva, participa, brojeva i zamenica, koristite Є za množinu / dvojinu, ako u jednini postoji istoimeni oblik (bilo iste reči ili drugog; stvarno pravilo je složenije i nedovoljno definisano, jer postoji više drugih načina za uklanjanje takve homonimije);

izdavači iz Kijeva takođe koriste Є u genitivu od tri zamenice (menє, tebє, sebє) i E u akuzativu (mene, tebe, sebe);

kao numerički znak (sa vrednošću 5) koristi se Є, a ne E (pravilo se često ignorisalo van Ruskog carstva).

U modernoj crkvenoslovenskom alfabetu šesto slovo je obično prikazano kao Єєe (jedno veliko slovo uz dve varijante malog slova).

Različiti oblici Є i E postoje samo malim slovima; tako u svim stilovima velikih i malih slova, razlika između Є i E nestaje.

Staroverci štampaju svoje knjige koristeći stariju varijantu novocrkvenoslovenskog jezika. Njegova ortografija kombinuje gore opisani potpuno formalni sistem sa starijom tradicijom da se Є koristi fonetski (posle samoglasnika, da predstavlja jotirano / je /).

Računarski kodovi

Znak	Є		є
Naziv u Unikodu	VELIKO ĆIRILIČNO SLOVO JE		MALO ĆIRILIČNO SLOVO JE
Vrsta kodiranja	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna
Unikod	1028	U+0404	1108	U+0454
UTF-8	208 132	D0 84	209 148	D1 94
Numerička referenca znaka	Є	Є	є	є