105 стрељаних
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/%D0%94%D1%80._%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.png/220px-%D0%94%D1%80._%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.png)
105 стрељаних је назив за списак који је објављен 27. новембра 1944. године на насловној страни Политике, у оквиру саопштења војног суда Првог пролетерског корпуса о суђењима у Београду.[1] Егзекуције су извршене у првих месец и по дана по ослобођењу Београда, односно највећим интензитетом од 20. октобра до 18. новембра 1944. године.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/32/%D0%94%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8.jpg/220px-%D0%94%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8.jpg)
Против већине стрељаних заправо никада није вођен судски процес или су документа из судског процеса урађена накнадно и шаблонски, како би се формално испунила правна форма.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/f/f2/%D0%A0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Ilija_Bir%C4%8Danin_pukovnik.jpg/220px-Ilija_Bir%C4%8Danin_pukovnik.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Branko_Popovi%C4%87_-_Autoportret%2C_1912.jpg/220px-Branko_Popovi%C4%87_-_Autoportret%2C_1912.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Ilija_Pr%C5%BEi%C4%87.jpg/220px-Ilija_Pr%C5%BEi%C4%87.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/6/6d/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/86/Aleksandar_Cvetkovi%C4%87_glumac.jpg/220px-Aleksandar_Cvetkovi%C4%87_glumac.jpg)
Међу стрељанима је највише било чланова и сарадника Владе народног спаса (министри, помоћници министара, окружни начелници, припадници Српске државне страже), око 38%, који су означени као недићевци. За њима су следили припадници и симпатизери Југословенске војске у Отаџбини, односно четници, којих је на списку било 20%. Иза њих следили су сарадници и агенти Гестапоа (20%), грађани означени као издајници (15%), чланови Збора и припадници Српског добровољачког корпуса (4%) и 3% осталих.
Неки од стрељаних који су се нашли на овом списку, били су секретар Српског Црвеног крста др Петар Зец (некадашњи сенатор), професор Правног факултета Универзитета у Београду др Илија Пржић, Јован Танић и Александар Цветковић (глумци Народног позоришта у Београду)...
Структура жртава[уреди | уреди извор]
Недићевци[уреди | уреди извор]
Влада народног спаса[уреди | уреди извор]
Апарат Владе народног спаса Милана Недића:
- министри:
- Радослав Веселиновић, министар пољопривреде и исхране
- Душан Ђорђевић, министар финансија („био повезан са Дражом Михаиловићем, коме је предавао знатне суме државног новца”[2])
- Момчило Јанковић, комесар Министарства правде Комесарске управе и члан Владе
- Чедомир Марјановић, министар правосуђа
- др Јован Мијушковић министар социјалне политике и народног здравља
- др Милош Тривунац, академик, министар просвете
- помоћници министара
- Србислав Ђокић, помоћник министра социјалне политике и народног здравља
- Ђура Котур, помоћник министра социјалне политике
- др Милан Хорватски, помоћник министра финансија („организатор пљачке над нашим народом” и „одржавао тесне везе са Дражом Михаиловићем, коме је предавао знатне суме државног новца”[2])
- остали
- пуковник Илија Бирчанин, санитетски официр Српске државне страже
- армијски генерал Александар Стојановић, начелник Одељења за војне заробљенике и начелник Врховног војног одељења
Комесарска управа[уреди | уреди извор]
- комесари:
- Ристо Јојић, комесар Министарства просвете
Предратни политичари[уреди | уреди извор]
- Ђура Јанковић, министар шума и рудника у првој и другој влади Милана Стојадиновића.
Интелектуалци и друге јавне личности[уреди | уреди извор]
- др Бранко Поповић, декан Техничког факултета Универзитета у Београду
- др Илија Пржић, професор Правног факултета Универзитета у Београду
- др Светислав Стефановић, оснивач је Катедре за патологију Медицинског факултета Универзитета у Београду, председник Српске књижевне задруге
- Јован Танић, редитељ и глумац Народног позоришта у Београду
- Александар Цветковић, редитељ и глумац Народног позоришта у Београду
Списак жртава[уреди | уреди извор]
- Арсенијевић Владимир
- Бабић Јосип
- Бабовић Александар
- Бирчанин Илија
- Брберић Илија
- Брковић Вујица
- Будимир Шпире
- Буњевић Лазар
- Вапас Оскар
- Веселиновић Радослав
- Вићентијевић Боривоје
- Галијан Владислав
- Глишић Душан
- Грујић Милош
- Делетић Милоња
- Домазет Рајко
- Дорошки Георгије
- Достанић Драгутин
- Ђонић Србислав
- Ђорђевић Душан
- Ђумберски Никола
- Ерор Душан
- Живадиновић Јевто
- Зарић Петар
- Зец др Петар
- Јанковић Ђура
- Јанковић Момчило, комесар Министарства правде Комесарске управе и члан Владе народног спаса
- Јовановић Александар М.
- Јовановић Бранислав
- Јовановић Бранко
- Јовановић Велибор
- Јовановић Зорица
- Јоксимовић Јовица
- Јефтић Михаило
- Јовановић Лазар
- Јојић Ристо
- Коцкар Вељко
- Кочић Миодраг
- Крајновић Илија
- Крнета Спасоје
- Котур Ђуро
- Кулунџија Добривоје
- Лазаревић Миодраг
- Марјановић Чедомир
- Максимовић Ратко
- Маринковић Драгољуб
- Марковић Славко
- Мачешић Михајло
- Мијушковић Јован
- Миловановић Драгољуб
- Михајловић Коста
- Маркичевић Страхиња
- Мудрић Раде
- Недељковић Алексије
- Павловић Радисав
- Паковић Витак
- Питашевић Сотир
- Поповић Бранко
- Пржић Илија
- Поморац Радисав
- Радосављевић Блажо
- Ристић Драгољуб
- Радуловић Александар
- Савић Миливоје
- Савић Светолик
- Стефановић Светислав
- Спасиновић Љубомир
- Станимировић Атанесије
- Симић Богдан
- Стојановић Александар
- Сусман Антон
- Татић Милан
- Тановић Јован
- Терзић Вујића
- Тодоровић Никола
- Трбовић Марко
- Урбанац Станко
- Фидлер Мартин
- Францен Сима
- Хемпл Петко
- Хан Иван
- Милан Хорватски
- Цветковић Александар
- Џудовић Новица
- Ћумић Чедомир
- Шмит Јосип
- Шнебл Душан
- Штарк Борис
- Араницки Миомир
- Цветковић Мирослав
- Ћосић Жарко
- Херцег Фрањо
- Димитријевић Градимир
- Худина Јосип
- Обрадовић Бранко
- Ашковић Божидар
- Милан Миловановић
- Перишић В. Радивоје
- Шинака В. Отокар
- Игор А. Локар
- Вертаг С. Алфред
- Ђорђевић Милутин
- Шминдлиг Ј. Јосиф
- Вучичевић В. Добривоје
- Даниловић Радојица
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Cvetković, Srđan (2006). „Ko su 105 (104) streljanih? Prilog istraživanja "divljeg čišćenja" u Beogradu 1944”. Istorija 20. veka: 81—102.
- ^ а б „Саопштење Војног суда Првог корпуса НОВЈ о суђењу ратним злочинцима у Београду”. Политика. 11828: 1. 27. новембар 1944.