2,4-Диаминотолуен

2,4-Диаминотолуен
Називи
	Преферисани IUPAC назив 4-Метилбензен-1,3-диамин
	Други називи 2,4-Толуендиамин
Идентификација
CAS број	95-80-7;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	6991;
ECHA InfoCard	100.002.231
PubChem C ID	7261;
	SMILES CC1=C(C=C(C=C1)N)N; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C7H10N2
Моларна маса	122,17 g·mol−1
Агрегатно стање	бела чврса материја
Густина	1,521 g/cm3
Тачка топљења	97 °C (207 °F; 370 K)
Тачка кључања	283 °C (541 °F; 556 K)
Опасности
	САД здравствене границе излагања (НИОСХ):
ПЕЛ (дозвољиво)	ноне
РЕЛ (препоручено)	Ца
ИДЛХ (непосредна опасност)	Ца [Н.D.]
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

2,4-Диаминотолуен је органско једињење са формулом C₆H₃(NH₂)₂CH₃. Оно је један од шест изомера са том формулом. Ово једињење је бела чврста материја мада су чврсти узорци обично жућкасти. Оно се припрема хидрогенацијом 2,4-динитротолуена користећи никал као катализатор. Комерцијални узорци често садрже и до 20% 2,6-изомера.^[4]

Ово једињење се углавном користи као прекурзор толуен диизоцијаната, прекурзор на путу до полиуретана.

Његова реакција са бензендиазонијум хлоридом производи катјонске азо боју базно наранџасто 1. Кондензација 2,4-диаминотолуена са ацеталдехидом даје акридинску боју звану базбно жуто 9.^[5]

Сyнтхесис оф C.I. Басиц Yеллоw 9, ан ацридине дyе.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б ^в NIOSH Џепни водич хемијских хазарда 0620
^ Robert A. Smiley "Phenylene- and Toluenediamines" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a19_405. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Thomas Gessner and Udo Mayer "Triarylmethane and Diarylmethane Dyes" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a27_179. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[PGCH-3] а ^б ^в NIOSH Џепни водич хемијских хазарда 0620

[Ullmann-4] Robert A. Smiley "Phenylene- and Toluenediamines" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a19_405. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[5] Thomas Gessner and Udo Mayer "Triarylmethane and Diarylmethane Dyes" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a27_179. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]