2,4-Diaminotoluen

2,4-Diaminotoluen
Nazivi
	Preferisani IUPAC naziv 4-Metilbenzen-1,3-diamin
	Drugi nazivi 2,4-Toluendiamin
Identifikacija
CAS broj	95-80-7;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	6991;
ECHA InfoCard	100.002.231
PubChem C ID	7261;
	SMILES CC1=C(C=C(C=C1)N)N; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C7H10N2
Molarna masa	122,17 g·mol−1
Agregatno stanje	bela čvrsa materija
Gustina	1,521 g/cm3
Tačka topljenja	97 °C (207 °F; 370 K)
Tačka ključanja	283 °C (541 °F; 556 K)
Opasnosti
	SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)	none
REL (preporučeno)	Ca
IDLH (neposredna opasnost)	Ca [N.D.]
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Reference infokutije

2,4-Diaminotoluen je organsko jedinjenje sa formulom C₆H₃(NH₂)₂CH₃. Ono je jedan od šest izomera sa tom formulom. Ovo jedinjenje je bela čvrsta materija mada su čvrsti uzorci obično žućkasti. Ono se priprema hidrogenacijom 2,4-dinitrotoluena koristeći nikal kao katalizator. Komercijalni uzorci često sadrže i do 20% 2,6-izomera.^[4]

Ovo jedinjenje se uglavnom koristi kao prekurzor toluen diizocijanata, prekurzor na putu do poliuretana.

Njegova reakcija sa benzendiazonijum hloridom proizvodi katjonske azo boju bazno narandžasto 1. Kondenzacija 2,4-diaminotoluena sa acetaldehidom daje akridinsku boju zvanu bazbno žuto 9.^[5]

Synthesis of C.I. Basic Yellow 9, an acridine dye.

Reference[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б ^в NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0620
^ Robert A. Smiley "Phenylene- and Toluenediamines" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a19_405. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Thomas Gessner and Udo Mayer "Triarylmethane and Diarylmethane Dyes" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a27_179. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[PGCH-3] а ^б ^в NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0620

[Ullmann-4] Robert A. Smiley "Phenylene- and Toluenediamines" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a19_405. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[5] Thomas Gessner and Udo Mayer "Triarylmethane and Diarylmethane Dyes" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a27_179. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]