Пређи на садржај

Acta Crystallographica

С Википедије, слободне енциклопедије

Ацта Црyсталлограпхица је фамилија научних часописа, са рецензираним чланцима о кристалографији, које објављује Међународна унија за кристалографију (ИУЦр). Часопис је успостављен 1948. године као један часопис под називом Ацта Црyсталлограпхица (ИССН 0365-110X)[1] Године 1967. часопис је раздвојен у Секцију А и Секцију Б. Секција C је додата 1983. године, а Секција D 1993. године.[2] Секција Е је додата 2001[3] и Секција Ф 2005. године.[4]

ИУЦр је прешао на искључиво онлајн објављивање за све своје часописе 2014. године[5] Ацта Црyсталлограпхица је позната по квалитету својих чланака,[6] као и по великом утицају у пољу кристалографије.[7]

Часописи[уреди | уреди извор]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион А: Фоундатионс анд Адванцес[уреди | уреди извор]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион А: Фоундатионс анд Адванцес  
Скраћени наслов (ИСО 4)Ацта Црyсталлогр. Сецт. А
ДисциплинаКристалографија
ЈезикЕнглисх
ЕдиторГернот Косторз
Детаљи о публикацији
Издавачка кућаWилеy-Блацкwелл
Историја публикације1948-1967: Ацта Црyсталлограпхица; 1967-1982: Ацта Црyсталлограпхица. Сецтион А: Црyстал Пхyсицс, Диффрацтион, Тхеоретицал анд Генерал Црyсталлограпхy
ФреквенцијаДвомесечно
Импактни фактор
(2011)
2.076
Индекси
ИССН0108-7673
CODENЦАЦЕQ
Линкови

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион А: Фоундатионс анд Адванцес објављује чланке о напредцима у теорији и пракси свих области кристалографије у најширем смислу. Поред традиционалне кристалографије, обухваћени су нанокристали, метакристали, аморфни материјали, квазикристали, синхротронске и XФЕЛ студије, кохерентно расипање, дифракциони прикази, временски-решене студије и структуре напрезања и дефеката у материјалима.[8] Часопис има апстрактни каталог и индексиран је у мноштву научних библиографских база података. Након што је Ацта Црyсталлограпхица раздвојена у секције 1967, секција А је названа Ацта Црyсталлограпхица. Сецтион А: Црyстал Пхyсицс, Диффрацтион, Тхеоретицал анд Генерал Црyсталлограпхy, и објављивана је у Данској (ИССН 0567-7394). Међутим, име часописа и ИССН су поново промењени 1982 у његово садашње стање.[9] Године 2000. Ацта Црyсталлограпхица Сецтион А је почела са електронским пријемом чланака и онлајн преплатничким приступом.[10]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Б: Струцтурал Сциенце, Црyстал Енгинееринг анд Материалс[уреди | уреди извор]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Б: Струцтурал Сциенце, Црyстал Енгинееринг анд Материалс  
Скраћени наслов (ИСО 4)Ацта Црyсталлогр. Сецт. Б-Струцт. Сци.
ДисциплинаКристалографија
ЈезикЕнглисх
ЕдиторГернот Косторз
Детаљи о публикацији
Издавачка кућаWилеy-Блацкwелл
Историја публикације1948-1967: Ацта Црyсталлограпхица; 1968-1983: Ацта Црyсталлограпхица. Сецтион Б: Струцтурал Црyсталлограпхy анд Црyстал Цхемистрy
ФреквенцијаДвомесечно
Импактни фактор
(2011)
2.286
Индекси
ИССН0108-7681 (принт)
1600-5740 (wеб)
Ацта Црyсталлограпхица. Сецтион Б: Струцтурал Сциенце, Црyстал Енгинееринг анд Материалс:
0567-7408
CODENСБСДК
Линкови

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Б: Струцтурал Сциенце, Црyстал Енгинееринг анд Материалс објављује научне чланке везане за структурне науке о једињењима и материјалима у најширем смислу. Познавање аранжмана атома, укључујући њихове темпоралне варијације и зависности од температуре и притиска, су често од кључног значаја за разумевање физичких и хемијских феномена и од пресудног су значаја за дизајн нових материјала и супрамолекуларних уређаја. Ацта Црyсталлограпхица Б је форум за објављивање такивих доприноса. Научни развоји базирани на експерименталним студијама, као и они који су базирани на теоретским приступима, укључујући кристално-структурна предвиђања, односе структуре и особина, и употребу базе података кристалних структура, се објављују.[11]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион C: Струцтурал Цхемистрy[уреди | уреди извор]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион C: Струцтурал Цхемистрy  
Скраћени наслов (ИСО 4)Ацта Црyсталлогр. Сецт. C-Црyст. Струцт. Цоммун.
ДисциплинаКристалографија
ЈезикЕнглисх
ЕдиторГернот Косторз
Детаљи о публикацији
Издавачка кућаWилеy-Блацкwелл
Историја публикације1948-1967: Ацта Црyсталлограпхица; делом, 1968-1983: Ацта Црyсталлограпхица. Сецтион C; такође обухвата 1972-1982: Црyстал Струцтуре Цоммуницатионс
ФреквенцијаМесечно
Импактни фактор
(2011)
0.518
Индекси
ИССН0108-2701 (принт)
1600-5759 (wеб)
Црyстал Струцтуре Цоммуницатионс:
0302-1742
Ацта Црyсталлограпхица. Сецтион C: Струцтурал Цхемистрy:
0567-7408
CODENАЦСЦЕЕ
Линкови

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион C: Струцтурал Цхемистрy објављује научне радове са структурним садржајем, а посебнор, важне резултате везане за хемијске науке. Секција C је часопис избора за брзо објављивање чланака који наглашавају интересантна истраживања омогућена одређивањем, прорачуном или анализом структура било којег типа, осим макромолекуларних структура. Чланци који наглашавају науку и исходе омогућине изучавање су посебно добродошли. Аутори се препоручује да уврсте формални научни садржај у чланке, чиме се производе манускрипти који су у знатној мери научно комплетни доприноси и као такви од интереса широкој читалачкој заједници.[12]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион D: Биологицал Црyсталлограпхy[уреди | уреди извор]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион D: Биологицал Црyсталлограпхy  
Скраћени наслов (ИСО 4)Ацта Црyсталлогр. Сецт. D-Биол. Црyсталлогр.
ДисциплинаКристалографија, Биохемија
ЈезикЕнглисх
ЕдиторГернот Косторз
Детаљи о публикацији
Издавачка кућаWилеy-Блацкwелл
Историја публикације1993–
ФреквенцијаМесечно
Импактни фактор
(2014)
2.674
Индекси
ИССН0907-4449 (принт)
1399-0047 (wеб)
CODENАБЦРЕ6
Линкови

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион D: Биологицал Црyсталлограпхy покрива "све аспекте структурне биологије, са посебни нагласком на структурама биолошких макромолекула и методама које се користе за њихово одређивање ".[13]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Е: Струцтуре Репортс Онлине[уреди | уреди извор]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Е: Струцтуре Репортс Онлине  
Скраћени наслов (ИСО 4)Ацта Црyсталлогр. Сецт. Е.-Струцт Реп. Онлине
ДисциплинаКристалографија
ЈезикЕнглисх
ЕдиторГернот Косторз
Детаљи о публикацији
Издавачка кућаWилеy-Блацкwелл
Историја публикације2001-
ФреквенцијаМесечно
Импактни фактор
(2011)
0.347
Индекси
ИССН1600-5368
CODENАЦСЕБХ
Линкови

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Е: Струцтуре Репортс Онлине је часопис отвореног приступа чија намена је да буде "једноставан и лако додтупан механизам објављивања за растући број неорганских, метало-органских и органских одређивања кристалне структуре".[14] Након увршавања Секције C вебсајт Црyсталлограпхy Јоурналс Онлине, Сецтион Е је лансиран 2001. године као "природни избор за објављивање појединачних структура, обично са мање детаљном дискусијом резултата него што би било подесно за Секцију C".[3] Почевши од 2012, Ацта Црyсталлогр. Е није више укључена у индекс научних цитација.

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Ф: Струцтурал Биологy Цоммуницатионс[уреди | уреди извор]

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Ф: Струцтурал Биологy анд Црyсталлизатион Цоммуницатионс  
Скраћени наслов (ИСО 4)Ацта Црyсталлогр. Ф-Струцт. Биол. Црyст. Цоммун.
ДисциплинаКристалографија
ЈезикЕнглисх
ЕдиторГернот Косторз
Детаљи о публикацији
Историја публикације2005–
ФреквенцијаМесечно
Импактни фактор
(2012)
0.552
Индекси
ИССН1744-3091
CODENАЦСФЦЛ
Линкови

Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Ф: Струцтурал Биологy анд Црyсталлизатион Цоммуницатионс је електронски часопис који објављује кратке комуникације о кристализацији и структури биолошких макромолекула".[15] Часопис се брзо показао популарним, те је током своје прве године у 12 издања објавио преко 300 чланака на 1100 страница".[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Ацта Црyсталлограпхица. Сецтион А: Фоундатионс оф Црyсталлограпхy." Улрицх'с Периодицалс Дирецторy. Аццессед 14 Нов 2008.
  2. ^ Цруицксханк, D. W. Ј. (1998). „Аспецтс оф тхе Хисторy оф тхе Интернатионал Унион оф Црyсталлограпхy”. Ацта Црyсталлограпхица А. 54: 687—696. дои:10.1107/с0108767398011477. 
  3. ^ а б Фергусон, Георге (2001). „Едиториал: Неw девелопментс фор Ацта Црyсталлограпхица Сецтион C. Ацта Црyсталлограпхица Сецтион C. 57 (1): 1. дои:10.1107/С0108270100020424. 
  4. ^ а б Еинспахр, Хоwард; Гусс, Митцхелл (2006). „Едиториал: Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Ф: девелопментс ин тхе фирст yеар”. Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Ф. 62 (4): 314. дои:10.1107/С1744309106010347. 
  5. ^ „ИУЦр Јоурналс мове то онлине-онлy публисхинг”. Интернатионал Унион оф Црyсталлограпхy. 2013. Приступљено 16. 6. 2014. 
  6. ^ МцМахон, Бриан (1996). „Тхе Роле оф Јоурналс ин Маинтаининг Дата Интегритy: Цхецкинг оф Црyстал Струцтуре Дата ин Ацта Црyсталлограпхица” (ПДФ). Јоурнал оф Ресеарцх оф тхе Натионал Институте оф Стандардс анд Тецхнологy. 101 (3): 347—355. дои:10.6028/јрес.101.036. Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 10. 2011. г. Приступљено 02. 01. 2017. 
  7. ^ Цруицксханк, D. W. Ј. (1998). „Аспецтс оф тхе Хисторy оф тхе Интернатионал Унион оф Црyсталлограпхy”. Ацта Црyсталлограпхица А. 54: 687—696. дои:10.1107/с0108767398011477. „Тхе 11 Септембер 1974 иссуе оф тхе ИСИ'с Цуррент Цонтентс царриед ан артицле он Ацта Црyсталлограпхица бy Еугене Гарфиелд ин хис сериес оф Јоурнал Цитатион Студиес. Хе wроте "Ацта Црyсталлограпхица цан јустифиаблy таке приде ин итс импацт он сциенце. Тхе 45 [Ацта] паперс листед хере станд хигх ин а лист оф 6000 паперс ин сциенце цитед 100 тимес ор море ин 1961-1972". Тхесе 45 паперс рангед овер сцаттеринг фацторс, пхасе релатионс, статистицс (инцлудинг аццурацy), тхермал мотион, еxтинцтион анд соме црyстал струцтурес. 
  8. ^ „Фоундатионс анд Адванцес Онлине”. Архивирано из оригинала 19. 5. 2011. г. Приступљено 3. 5. 2016. 
  9. ^ "Ацта Црyсталлограпхица. Сецтион А: Фоундатионс оф Црyсталлограпхy." Улрицх'с Периодицалс Дирецторy. Аццессед 30 Јуне 2011.
  10. ^ Аутхиер, Андрé (2000). „Едиториал: Неw девелопментс фор Ацта Црyсталлограпхица Сецтион А (ПДФ). А56 (1): е1. дои:10.1107/С0108767399015871. 
  11. ^ „Струцтурал Сциенце, Црyстал Енгинееринг анд Материалс Онлине”. 
  12. ^ „Струцтурал Цхемистрy Онлине”. 
  13. ^ „Биологицал Црyсталлограпхy Онлине”. 
  14. ^ „Струцтуре Репортс Онлине”. 
  15. ^ „Струцтурал Биологy анд Црyсталлизатион Цоммуницатионс Онлине”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]