Пређи на садржај

Ади Шанкара

С Википедије, слободне енциклопедије
Ади Шанкара
Ади Сханкара wитх Дисциплес, бy Раја Рави Варма (1904)
Ади Шанкара са следбеницима, рад Ража Рави Варме (1904)
Име по рођењуШанкара
Датум рођења788.[1]
Место рођењаКалади
садашњи Кочин, Керала
 Индија
Датум смрти820.[1] (старост 32)
Место смртиКедарнат
садашњи Утараканд
 Индија
ПребивалиштеИндија
Држављанствоиндијско
Занимањефилозоф и теолог

Ади Шанкарачарја (Санскрит: आदि शङ्कराआचार्य }) био је индијски филозоф и теолог из 8. века[2] који је консолидовао доктрине Адвајта Веданта.[1][3][ноте 1] Он је заслужан за обједињавање и успостављање главних токова мисли у хиндуизму.[5][6][7]

Његови радови на санскрту расправљају о јединству атмана и Ниргуне Брахмана „брахмана без атрибута”.[8] Он је написао богате коментаре о ведском канону (Brahma Sutras, главним Упанишадима и Бхагавадгити) у прилог својој тези.[9] Његова дела обрађују идеје пронађене у Упанишадима. Шанкарове публикације су критиковале ритуално оријентисану школу хиндуизма Мимамса.[10] Он је такође објаснио кључну разлику између хиндуизма и будизма, наводећи да хиндуизам тврди да „Атман (душа, ја) постоји”, док будизам тврди да „нема душе, нема себства”.[11][12][13]

Шанкара је путовао широм Индијског потконтинента како би пропагирао своју филозофију кроз дискурсе и дебате са другим мислиоцима. Он је успоставио важност монашког живота какав је санкционисан у Упанишадима и Брахма Сутри, у времену када је школа Мимамса успоставила строги ритуал и исмејавала монаштво. Сматра се да је он основао четири матаса („манастира”), који су помогли у историјском развоју, оживљавању и ширењу Адвајта Веданте, те је познат као највећи ревивалиста.[14] Сматра се да је Ади Шанкара организатор монашког реда Дашанами и да је објединио традицију Шанмата. Он је познат и као Ади Шанкарачарија, Шанкара Багаватпада, (Āди) Śаṅкарāцāрyа, Śаṅкара Бхагаватпāда и Śаṅкара Бхагаватпāдāцāрyа.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Модерн сцхоларсхип плацес Сханкара ин тхе еарлиер парт оф тхе 8тх центурy ЦЕ (ц. 700–750).[3] Еарлиер генератионс оф сцхоларс пропосед 788–820 ЦЕ.[3] Отхер пропосалс аре 686–718 ЦЕ, 44 БЦЕ,[4] ор ас еарлy ас 509–477 БЦЕ.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Схарма 1962, стр. ви.
  2. ^ „Сханкара | Индиан пхилосопхер”. Енцyцлопедиа Британница. 
  3. ^ а б в Цоманс 2000, стр. 163.
  4. ^ Y. Кесхава Менон, Тхе Минд оф Ади Сханкарацхарyа 1976 пп. 108
  5. ^ Јоханнес де Круијф анд Ајаyа Сахоо , Индиан Транснатионалисм Онлине: Неw Перспецтивес он Диаспора. 2014. стр. 105. ИСБН 978-1-4724-1913-2. , Qуоте: "Ин отхер wордс, аццординг то Ади Сханкара'с аргумент, тхе пхилосопхy оф Адваита Веданта стоод овер анд абове алл отхер формс оф Хиндуисм анд енцапсулатед тхем. Тхис тхен унитед Хиндуисм; (...) Анотхер оф Ади Сханкара'с импортант ундертакингс wхицх цонтрибутед то тхе унифицатион оф Хиндуисм wас хис фоундинг оф а нумбер оф монастиц центерс."
  6. ^ Сханкара. стр. 379. ИСБН 978-0-85229-760-5. , Студент'с Енцyцлопедиа Британниа – Индиа , Волуме 4, Енцyцлопаедиа Британница Публисхинг. . , Qуоте: "Сханкарацхарyа, пхилосопхер анд тхеологиан, мост реноwнед еxпонент оф тхе Адваита Веданта сцхоол оф пхилосопхy, фром wхосе доцтринес тхе маин цуррентс оф модерн Индиан тхоугхт аре деривед.";
    Давид Црyстал (2004), Тхе Пенгуин Енцyцлопедиа, Пенгуин Боокс, пп. 1353, Qуоте: "[Сханкара] ис тхе мост фамоус еxпонент оф Адваита Веданта сцхоол оф Хинду пхилосопхy анд тхе соурце оф тхе маин цуррентс оф модерн Хинду тхоугхт."
  7. ^ Цхристопхе Јаффрелот (1998), Тхе Хинду Натионалист Мовемент ин Индиа, Цолумбиа Университy Пресс. 2000. стр. 2. ИСБН 978-0-231-10335-0.  лине феед цхарацтер у |публисхер= на позицији 432 (помоћ); Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ), Qуоте: "Тхе маин цуррент оф Хиндуисм – иф нот тхе онлy оне – wхицх бецаме формализед ин а wаy тхат аппроxиматес то ан еццлесиастицал струцтуре wас тхат оф Сханкара".
  8. ^ Сри Ади Сханкарацхарyа, Срингери Схарада Пеетхам, Индиа
  9. ^ Паттанаик, Девдутт (19. 9. 2016). „Хоw Ади Сханкарацхарyа унитед а фрагментед ланд wитх пхилосопхy, поетрy анд пилгримаге”. Сцролл.ин. 
  10. ^ https://books.google.com/books?ei=09d0T6ygK4PTrQf5l4SgDQ&id=IPasbJW-1PwC&dq=inauthor%3A%22Shyama+Kumar+Chattopadhyaya%22&q=Mimamsa#v=snippet&q=Mimamsa&f=false.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), Sarup & Sons, New Delhi. ISBN 81-7625-222-0
  11. ^ Edward Roer (Translator), to Brihad Aranyaka Upanishad. Shankara's Introduction на сајту Гугл књиге
  12. ^ Edward Roer (Translator) (1908). „Shankara's Introduction”. Brihad Aranyaka Upanishad. стр. 3. OCLC 19373677.  Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ)
  13. ^ KN Jayatilleke , Early Buddhist Theory of Knowledge. . 2010. стр. 246—249. ISBN 978-81-208-0619-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), from note 385 onwards;
    Steven Collins , Religion and Practical Reason (Editors: Frank Reynolds, David Tracy), State University of New York Press. . 1994. стр. 64. ISBN 978-0-7914-2217-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ); Quote: "Central to Buddhist soteriology is the doctrine of not-self (Pali: anattā, Sanskrit: anātman, the opposed doctrine of ātman is central to Brahmanical thought). Put very briefly, this is the [Buddhist] doctrine that human beings have no soul, no self, no unchanging essence.";
    Edward Roer (Translator), Shankara's Introduction на сајту Гугл књиге]
    Katie Javanaud (2013), Is The Buddhist 'No-Self' Doctrine Compatible With Pursuing Nirvana?, Philosophy Now;
    John C. . Plott et al. (2000), Global History of Philosophy: The Axial Age, Volume 1, Motilal Banarsidass. стр. 63. ISBN 978-81-208-0158-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), Quote: "The Buddhist schools reject any Ātman concept. As we have already observed, this is the basic and ineradicable distinction between Hinduism and Buddhism".

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]