Пређи на садржај

Adi Šankara

С Википедије, слободне енциклопедије
Adi Šankara
Adi Shankara with Disciples, by Raja Ravi Varma (1904)
Adi Šankara sa sledbenicima, rad Raža Ravi Varme (1904)
Ime po rođenjuŠankara
Datum rođenja788.[1]
Mesto rođenjaKaladi
sadašnji Kočin, Kerala
 Indija
Datum smrti820.[1] (starost 32)
Mesto smrtiKedarnat
sadašnji Utarakand
 Indija
PrebivališteIndija
Državljanstvoindijsko
Zanimanjefilozof i teolog

Adi Šankaračarja (Sanskrit: आदि शङ्कराआचार्य }) bio je indijski filozof i teolog iz 8. veka[2] koji je konsolidovao doktrine Advajta Vedanta.[1][3][note 1] On je zaslužan za objedinjavanje i uspostavljanje glavnih tokova misli u hinduizmu.[5][6][7]

Njegovi radovi na sanskrtu raspravljaju o jedinstvu atmana i Nirgune Brahmana „brahmana bez atributa”.[8] On je napisao bogate komentare o vedskom kanonu (Brahma Sutras, glavnim Upanišadima i Bhagavadgiti) u prilog svojoj tezi.[9] Njegova dela obrađuju ideje pronađene u Upanišadima. Šankarove publikacije su kritikovale ritualno orijentisanu školu hinduizma Mimamsa.[10] On je takođe objasnio ključnu razliku između hinduizma i budizma, navodeći da hinduizam tvrdi da „Atman (duša, ja) postoji”, dok budizam tvrdi da „nema duše, nema sebstva”.[11][12][13]

Šankara je putovao širom Indijskog potkontinenta kako bi propagirao svoju filozofiju kroz diskurse i debate sa drugim misliocima. On je uspostavio važnost monaškog života kakav je sankcionisan u Upanišadima i Brahma Sutri, u vremenu kada je škola Mimamsa uspostavila strogi ritual i ismejavala monaštvo. Smatra se da je on osnovao četiri matasa („manastira”), koji su pomogli u istorijskom razvoju, oživljavanju i širenju Advajta Vedante, te je poznat kao najveći revivalista.[14] Smatra se da je Adi Šankara organizator monaškog reda Dašanami i da je objedinio tradiciju Šanmata. On je poznat i kao Adi Šankaračarija, Šankara Bagavatpada, (Ādi) Śaṅkarācārya, Śaṅkara Bhagavatpāda i Śaṅkara Bhagavatpādācārya.

  1. ^ Modern scholarship places Shankara in the earlier part of the 8th century CE (c. 700–750).[3] Earlier generations of scholars proposed 788–820 CE.[3] Other proposals are 686–718 CE, 44 BCE,[4] or as early as 509–477 BCE.
  1. ^ а б в Sharma 1962, стр. vi.
  2. ^ „Shankara | Indian philosopher”. Encyclopedia Britannica. 
  3. ^ а б в Comans 2000, стр. 163.
  4. ^ Y. Keshava Menon, The Mind of Adi Shankaracharya 1976 pp. 108
  5. ^ Johannes de Kruijf and Ajaya Sahoo , Indian Transnationalism Online: New Perspectives on Diaspora. 2014. стр. 105. ISBN 978-1-4724-1913-2. , Quote: "In other words, according to Adi Shankara's argument, the philosophy of Advaita Vedanta stood over and above all other forms of Hinduism and encapsulated them. This then united Hinduism; (...) Another of Adi Shankara's important undertakings which contributed to the unification of Hinduism was his founding of a number of monastic centers."
  6. ^ Shankara. стр. 379. ISBN 978-0-85229-760-5. , Student's Encyclopedia Britannia – India , Volume 4, Encyclopaedia Britannica Publishing. . , Quote: "Shankaracharya, philosopher and theologian, most renowned exponent of the Advaita Vedanta school of philosophy, from whose doctrines the main currents of modern Indian thought are derived.";
    David Crystal (2004), The Penguin Encyclopedia, Penguin Books, pp. 1353, Quote: "[Shankara] is the most famous exponent of Advaita Vedanta school of Hindu philosophy and the source of the main currents of modern Hindu thought."
  7. ^ Christophe Jaffrelot (1998), The Hindu Nationalist Movement in India, Columbia University Press. 2000. стр. 2. ISBN 978-0-231-10335-0.  line feed character у |publisher= на позицији 432 (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), Quote: "The main current of Hinduism – if not the only one – which became formalized in a way that approximates to an ecclesiastical structure was that of Shankara".
  8. ^ Sri Adi Shankaracharya, Sringeri Sharada Peetham, India
  9. ^ Pattanaik, Devdutt (19. 9. 2016). „How Adi Shankaracharya united a fragmented land with philosophy, poetry and pilgrimage”. Scroll.in. 
  10. ^ https://books.google.com/books?ei=09d0T6ygK4PTrQf5l4SgDQ&id=IPasbJW-1PwC&dq=inauthor%3A%22Shyama+Kumar+Chattopadhyaya%22&q=Mimamsa#v=snippet&q=Mimamsa&f=false.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), Sarup & Sons, New Delhi. ISBN 81-7625-222-0
  11. ^ Edward Roer (Translator), to Brihad Aranyaka Upanishad. Shankara's Introduction на сајту Гугл књиге
  12. ^ Edward Roer (Translator) (1908). „Shankara's Introduction”. Brihad Aranyaka Upanishad. стр. 3. OCLC 19373677.  Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ)
  13. ^ KN Jayatilleke , Early Buddhist Theory of Knowledge. . 2010. стр. 246—249. ISBN 978-81-208-0619-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), from note 385 onwards;
    Steven Collins , Religion and Practical Reason (Editors: Frank Reynolds, David Tracy), State University of New York Press. . 1994. стр. 64. ISBN 978-0-7914-2217-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ); Quote: "Central to Buddhist soteriology is the doctrine of not-self (Pali: anattā, Sanskrit: anātman, the opposed doctrine of ātman is central to Brahmanical thought). Put very briefly, this is the [Buddhist] doctrine that human beings have no soul, no self, no unchanging essence.";
    Edward Roer (Translator), Shankara's Introduction на сајту Гугл књиге]
    Katie Javanaud (2013), Is The Buddhist 'No-Self' Doctrine Compatible With Pursuing Nirvana?, Philosophy Now;
    John C. . Plott et al. (2000), Global History of Philosophy: The Axial Age, Volume 1, Motilal Banarsidass. стр. 63. ISBN 978-81-208-0158-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), Quote: "The Buddhist schools reject any Ātman concept. As we have already observed, this is the basic and ineradicable distinction between Hinduism and Buddhism".

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]