Пређи на садржај

Адипозно ткиво

С Википедије, слободне енциклопедије
Адипозно ткиво је један од главних типова цоннецтиве тиссуе.

У биологији, адипозно ткиво (масно ткиво, телесна мастноћа, сало) је лабаво везивно ткиво које се састоји од адипоцита. Оно се састоји од око 80% масти. Адипозно ткиво је изведено из липобласта. Његова главна улога је складиштење енергије у облику липида, мада служи и као термал изолација тела. Адипозно ткиво је идентификовано 1551.[1]

Маст из хормонално инертног, адипозног ткива је један од главних ендокриних органа.[2] То ткиво производи хормоне као што су лептин, естроген, резистин, и цитокин ТНФα. Адипозно ткиво може да утиче на друге органе тела и може да доведе до болести. Гојазност код људи и већине животиња не зависи од телесне тежине, него од количине масноћа. Постоје два типа адипозног ткива бело адипозно ткиво (WАТ) и браон адипозно ткиво (БАТ). Формирање адипозног ткива је делом контролисано адипозним геном.

Додатне слике

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цаннон, Б; Недергаард, Ј (2008). „Девелопментал биологy: Неитхер фат нор флесх”. Натуре. 454 (7207): 947—8. ПМИД 18719573. дои:10.1038/454947а. 
  2. ^ Керсхаw ЕЕ, Флиер ЈС (2004). „Адипосе тиссуе ас ан ендоцрине орган”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 89 (6): 2548—56. ПМИД 15181022. дои:10.1210/јц.2004-0395. 

Литература

[уреди | уреди извор]