Pređi na sadržaj

Adipozno tkivo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Adipozno tkivo je jedan od glavnih tipova connective tissue.

U biologiji, adipozno tkivo (masno tkivo, telesna mastnoća, salo) je labavo vezivno tkivo koje se sastoji od adipocita. Ono se sastoji od oko 80% masti. Adipozno tkivo je izvedeno iz lipoblasta. Njegova glavna uloga je skladištenje energije u obliku lipida, mada služi i kao termal izolacija tela. Adipozno tkivo je identifikovano 1551.[1]

Mast iz hormonalno inertnog, adipoznog tkiva je jedan od glavnih endokrinih organa.[2] To tkivo proizvodi hormone kao što su leptin, estrogen, rezistin, i citokin TNFα. Adipozno tkivo može da utiče na druge organe tela i može da dovede do bolesti. Gojaznost kod ljudi i većine životinja ne zavisi od telesne težine, nego od količine masnoća. Postoje dva tipa adipoznog tkiva belo adipozno tkivo (WAT) i braon adipozno tkivo (BAT). Formiranje adipoznog tkiva je delom kontrolisano adipoznim genom.

Dodatne slike

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Cannon, B; Nedergaard, J (2008). „Developmental biology: Neither fat nor flesh”. Nature. 454 (7207): 947—8. PMID 18719573. doi:10.1038/454947a. 
  2. ^ Kershaw EE, Flier JS (2004). „Adipose tissue as an endocrine organ”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 89 (6): 2548—56. PMID 15181022. doi:10.1210/jc.2004-0395. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]