Пређи на садржај

Agaricus

С Википедије, слободне енциклопедије

Агарицус
Agaricus campestris
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Фунги
Тип: Басидиомyцота
Класа: Агарицомyцетес
Ред: Агарицалес
Породица: Агарицацеае
Род: Агарицус
L.:Fr. emend Karst.
Типска врста
Agaricus campestris
L.:Fr.
Врсте
Синоними[1]
  • Amanita Dill. ex Boehm. (1760)
  • Fungus Tourn. ex Adans. (1763)
  • Hypophyllum Paulet (1808)
  • Myces Paulet (1808)
  • Agaricus trib. Psalliota Fr. (1821)
  • Pratella (Pers.) Gray (1821)
  • Psalliota (Fr.) P.Kumm. (1871)

Agaricus је род печурака који садржи јестиве и отровне врсте, са преко 300 чланова широм света.[2][3] Овај род обухвата обичне гљиве (Agaricus bisporus) и пољску печурку (Agaricus campestris), које су доминантни култивари гљива на западу.

Чланови рода Agaricus су карактерисини меснатом капом или клобуком, с доње стране из кога расту бројне зракасте плочице или шкрге на којима се производе голе споре. Оне се разликују од осталих чланова породице, Агарицацеае, по њиховим чоколадно-смеђим спорама. Припадници овог рода такође имају стабљику или струк, која их уздиже изнад објекта на коме гљива расте, или супстрата, и делимични вео, који штити шкрге у развоју и касније формира прстен или назубљење на стабљици.

Списак врста

[уреди | уреди извор]

Род печурки Agaricus садржи око 200 врста дистрибуираних широм света.[4]

Agaricus bisporus
Agaricus bitorquis
Пољска печурка, Agaricus campestris
Agaricus impudicus
Agaricus perobscurus
Agaricus pilatianus
Agaricus semotus
Agaricus silvaticus
Agaricus subrufescens
Agaricus subrutilescens
Agaricus vaporarius
Agaricus xanthodermus
Agaricus deserticola

Сматра се да Echigoshirayukidake (Basidiomycetes-X) такође припада роду Agaricus, било као подврста врсте Agaricus blazei[34] или као нова врста.[35]

  1. ^ „Synonymy: Agaricus L., Sp. pl. 2: 1171 (1753)”. Index Fungorum. CAB International. Приступљено 29. 8. 2013. 
  2. ^ Bas C. (1991). A short introduction to the ecology, taxonomy and nomenclature of the genus Agaricus, 21–24. In L.J.L.D. Van Griensven (ed.), Genetics and breeding of Agaricus. Pudoc, Wageningen, The Netherlands.
  3. ^ Capelli A. (1984). Agaricus. L.: Fr. (Psalliota Fr.). Liberia editrice Bella Giovanna, Saronno, Italy
  4. ^ Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th изд.). Wallingford, UK: CAB International. стр. 13. ISBN 978-0-85199-826-8. 
  5. ^ а б в г Kerrigan RW, Callac P, Parra LA (2008). „New and rare taxa in Agaricus section Bivelares (Duploannulati)”. Mycologia. 100 (6): 876—92. PMID 19202842. doi:10.3852/08-019. 
  6. ^ He, Mao-Qiang; Chuankid, Boontiya; Hyde, Kevin D.; Cheewangkoon, Ratchadawan; Zhao, Rui-Lin (2018). „A new section and species of Agaricus subgenus Pseudochitonia from Thailand”. MycoKeys. 40 (40): 53—67. doi:10.3897/mycokeys.40.26918. 
  7. ^ а б Pilát A. (1951). The Bohemian species of the genus Agaricus. Prague, 142 pp.
  8. ^ а б Murrill WA (1922). „Dark-spored agarics: III. Agaricus. Mycologia. 14 (4): 200—221. JSTOR 3753642. doi:10.2307/3753642. 
  9. ^ (1899). Spegazzini C. (1899). Fungi argentini novi vel critici. Anales Mus. Nac. Buenos Aires 24: 167–186.
  10. ^ Geml J, Geiser DM, Royse DJ (2004). „Molecular evolution of Agaricus species based on ITS and LSU rDNA sequences”. Mycological Progress. 3 (2): 157—76. doi:10.1007/s11557-006-0086-8. 
  11. ^ Parra LA, Mua A, Cappelli A, Callac P (2012). „Agaricus biannulatus sp. nov., una nuova specie della sezione Xanthodermatei raccolta in Sardegna e Sicilia”. Micologia e Vegetazione Mediterranea (на језику: Italian). 26 (1): 3—30. 
  12. ^ а б Thongklang N, Nawaz R, Khalid AN, Chen J, Hyde KD, Zhao R, Parra LA, Hanif M, Moinard M, Callac P (2014). „Morphological and molecular characterization of three Agaricus species from tropical Asia (Pakistan, Thailand) reveals a new group in section Xanthodermatei”. Mycologia. 106 (6): 1220—32. PMID 25152000. doi:10.3852/14-076. 
  13. ^ Parra LA (2005). „Nomenclatural study of the genus Agaricus L. (Agaricales, Basidiomycotina) of the Iberian Peninsula and Balearic Islands”. Cuadernos de Trabajo Flora Micológica Ibérica. 21: 3—101. 
  14. ^ Parra LA, Muñoz G, Callac P (2014). „Agaricus caballeroi sp. nov., una nueva especie de la sección Nigrobrunnescentes recolectada en España”. Micologia e Vegetazione Mediterranea (на језику: Spanish). 29 (1): 21—38. 
  15. ^ Peck CH (1895). „New species of Fungi”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 22 (5): 198—211. JSTOR 2478162. doi:10.2307/2478162. 
  16. ^ а б Geml J, Laursen GA, Nusbaum HC, Taylor DL (2007). „Two new species of Agaricus from the subantarctic”. Mycotaxon. 100: 193—208. 
  17. ^ а б в г д Lebel T, Syme A (2011). „Sequestrate species of Agaricus and Macrolepiota from Australia: new species and combinations, and their position in a calibrated phylogeny”. Mycologia. 104 (2): 496—520. PMID 22067305. doi:10.3852/11-092. 
  18. ^ а б Lebel T. (2013). „Two new species of sequestrate Agaricus (section Minores) from Australia”. Mycological Progress. 12 (4): 699—707. doi:10.1007/s11557-012-0879-x. 
  19. ^ Bates ST, Chapman RM, Islam MB, Schwabe A, Wardenaar ECP, Evenson VS (2016). „Phylogenetic placement of the secotioid fungus Araneosa columellata within Agaricus”. Mycotaxon. 131 (1): 103—110. doi:10.5248/131.103. 
  20. ^ Parra LA, Villarreal M, Esteve-Raventos F (2002). „Agaricus endoxanthus una specie tropicale trovata in Spagna”. Rivista di Micologia. 45 (3): 225—233. 
  21. ^ Blanco-Dios JB. (2001). „Agaricales des dunes de Galice (nord-ouest de l'Espagne). 1. Agaricus freirei Blanco-Dios, sp. nov.”. Documents Mycologiques (на језику: French). 31 (127): 27—34. 
  22. ^ Parra LA, Arrillaga P (2002). „Agaricus laskibarii. A new species from French coastal sand-dunes of Seignosse”. Doc Mycol. 31 (124): 33—38. 
  23. ^ Remy L (1964). „Contribution a l'etude de la Flore mycologique Briangonnaise (Basidiomycetes et Discomycetes)”. Bull. Trimestriel Soc. Mycol. France. 80: 459—585. 
  24. ^ Nauta MM (1999). „The Mycoflora of the Falkland Islands: II. Notes on the genus Agaricus”. Kew Bulletin. 54 (3): 621—635. JSTOR 4110859. doi:10.2307/4110859. 
  25. ^ Zhao R-L, Desjardin DE, Callac P, Parra LA, Guinberteau J, Soytong K, Karunarathna S, Zhang Y, Hyde KD (2012). „Two species of Agaricus sect. Xanthodermatei from Thailand”. Mycotaxon. 122: 122—95. doi:10.5248/122.187. 
  26. ^ Singer R. (1969). Mycoflora australis. Beihefte zur Nova Hedwigia. 29. Lehre, Germany: Cramer. стр. 165. 
  27. ^ а б Callac P, Guinberteau J (2005). „Morphological and molecular characterization of two novel species of Agaricus section Xanthodermatei”. Mycologia. 97 (2): 416—24. PMID 16396349. doi:10.3852/mycologia.97.2.416. 
  28. ^ Raithelhuber J (1986). „Nomina nova”. Metrodiana. 14: 22. 
  29. ^ Albertó E. (1998). Agaricus santacatalinensis a new species from Argentina”. Mycotaxon. 66: 205—14. 
  30. ^ Sai-Fei L, Ya-Li X, Cai-Xai Q, Qian-Qian L, Sheng-Long W, Guo-Jie L, Dong Z, Shao-Jie L, Hua-An W (2014). „Agaricus taeniatus sp. nov., a new member of Agaricus sect. Bivelares from northwest China”. Mycotaxon. 129: 187—96. doi:10.5248/129.187. 
  31. ^ Singer R, Moser M (1965). „Forest mycology and forest communities in South America”. Mycopathol. Mycol. Appl. 26 (2–3): 129—191. doi:10.1007/BF02049773. 
  32. ^ Heinemann P (1986). „Agarici Austroamericani VI. Apernu sur les Agaricus de Patagonie et de la Terre de Feu”. Bull. Jard. Bot. Belg. 56 (3/4): 417—446. JSTOR 3668202. doi:10.2307/3668202. 
  33. ^ Gerault A. (2005). Florule evolutive des basidiomycotina du Finistere – Homobasidiomycetes – Agaricales: 22.
  34. ^ US 6120772A, Hitoshi Ito & Toshimitsu Sumiya, "Oral drugs for treating AIDS patients", issued 19. 9. 2000 
  35. ^ Watanabe, T; Nakajima, Y; Konishi, T (2008). „In vitro and in vivo anti-oxidant activity of hot water extract of basidiomycetes-X, newly identified edible fungus” (PDF). Biological & Pharmaceutical Bulletin. 31 (1): 111—7. PMID 18175952. doi:10.1248/bpb.31.111. Приступљено 3. 4. 2018. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]