Ал Јазеера
Ал Џазира канал Ал Џазира арапски | |
---|---|
Земља | Катар |
Датум првог емитовања | 12 Новембер 1996. год. |
Подручје | широм света |
Власник | Ал Џазира медијска мрежа[1][2] |
Бивша имена | Џазира сателитски канал |
Формат слике | 1080и (ХД) 576и (СД) |
Мрежне афилијације | Ал Џазира енглески[3] Ал Дазира Мубашер Ал Џазира Балкан Ал Џазира документарни канал |
Веб-сајт | Ал Џазира арапски |
Ал Џазира (арап. الجزيرة; енгл. Al Jazeera)[4] катарска је телевизијска кућа са седиштем у граду Дохи. На арапском језику Ал Џазира значи полуострво.[5] Ал Џазира је започела је рад у новембру 1996. године и сматра се највећом арапском телевизијском кућом и највећом противтежом америчком CNN-у. Има више раздељених канала са различитом тематиком, али је изворни програм намењен вестима. Програми се емитују непрекидно преко сателита ARABSAT. Ал Џазира има преко 1.000 новинара широм света.
Спремност канала да емитује забрањена гледишта без рестрикција, на пример у емисијама са телефонским позивима, створила је контроверзе у арапским државама Персијског залива. Једна од канцеларија станице била је једини канал који је уживо извештавао о рату у Авганистану.[6]
Матично холдинг предузеће је „приватна фондација за јавну добробит“ према катарском закону.[7] Према овој организационој структури, матично предузеће добија средства од владе Катара, али задржава своју уређивачку независност.[8][9] Понекад се сматра да мрежа углавном има исламистичку перспективу, промовишући Муслиманско братство, и имајући про-сунитску и анти-шиитску пристрасност у извештавању о регионалним питањима.[10][11][12] Ал Џазира инсистира на томе да покрива све стране расправе и тврди да са једнаком објективношћу представља израелске и иранске ставове. Ал Џазира је емитовала видео снимке које је објавио Осама бин Ладен.[13]
У јуну 2017. владе Саудијске Арабије, Емирата, Бахреинија и Египта инсистирале су на затварању читавог конгломерата као један од тринаест захтева упућених влади Катара током Катарске дипломатске кризе. Друге медијске мреже изјавиле су се у знак подршке мрежи. Према часопису The Atlantic, Ал Џазира представља далеко умереније, западњачко лице од исламског џихадизма или крутог сунитског правоверја, и премда је мрежа критикована као „исламистичка“ обмана, она заправо изражава „врло мало специфичног религијског садржаја у свом емитовању.“[14] Неки сматрају да је ова организација пропагандни канал катарске владе.[15].
Историја
[уреди | уреди извор]Сателитски канал Ал Џазире (познат као АЈА) први пут је покренут 1. новембра 1996. године. Покретање је уследило након што је телевизијска кућа ББЦ престала да емитује програм на арапском језику због сталног уплитања владе Саудијске Арабије, те покушаја цензуре информација.[16]
Током првих пет година постојања, Ал Џазира је опстала захваљујући емиру Катара ал-Танију. Телевизијска кућа је у то време такође имала приватне деоничаре који су били власници одређеног броја деоница.[17]
Тоеком прве половине 1997. године, програм се приказивао свега 6 сати дневно, да би се до краја године то повећало на 12 сати дневно. Током првих година кориштен је земаљски сигнал који су могли користити само они који су становали у непосредном суседству средишта Ал Џазире те сателитско емитовање које је било доступно широм арапских земаља.
Ал Џазира била је једина интернационална новинска мрежа која је имала дописнике у Ираку током операције Пустињска лисица (бомбардовање Ирака 1998. године). Прве значајне кораке телевизија ради достављањем снимака с терена западним медијима.
Дана 1. јануара 1999. године почиње 24-сатно емитовање програма. Те године у Ал Џазири је запослено преко 500 радника, те агенција има неколико уреда у Европи и Русији. Годишњи буџет је у то време износио око 25 милијуна долара.[17]
Године 2000, Ал Џазира бележи преко 35 милиона гледалаца дневно и тако постаје најпопуларнија и најгледанија телевизијска кућа на Блиском истоку. Годину дана касније покреће се интернетски портал Ал Џазире на арапском језику, а исте године британско телекомуникацијско предузеће Скај УК најављује пренос сигнала у Уједињеном Краљевству.
Рат у Авганистану (2001)
[уреди | уреди извор]Након терористичког напада у Њујорку 11. септембра 2001. године, Ал Џазира преноси већину талибанских порука упућених према западу, од којих су најважније биле поруке и видео снимак вође терористичке групе Алкаиде Осаме бин Ладена. Телевизија је у то време добила неколико снажних критика због омогућавања да терористи преносе поруке према западу.[17][18]
При крају 2001. године западне медијске куће дословно су водиле борбу за ексклузивне снимке које је достављала Ал Џазира. ЦНН је у то време имао ексклузивна права објављивања материјала чак шест сати пре осталих медијских кућа и новинских агенција.
Ал Џазира свој уред у Авганистану отвара пре службеног почетка рата стога има сву потребну технику и људство за снимање ексклузивних видеоснимака и фотографија које су западним медијима продаване по високим ценама (одређени материјали достигли су вредност од неколико стотина хиљада долара). Уред у Кабулу уништен је у америчким бомбардовањима крајем 2001. године, а како би остала у самом центру збивања, Ал Џазира отвара нове уреде на истој територији.
Рат у Ираку (2003)
[уреди | уреди извор]Након што су 2003. године САД извршиле инвазију Ирака, телевизијска кућа на својем каналу и веб локацији објављује материјале везане за сами рат, те тако стиче наклоност западних медија и слободних новинара који те репортаже користе као властите изворе за стварање прича које даље продају локалним медијима широм света. Такође, Ал Џазира је преносила све важне војне прес конференције и обраћања медијима (чак и директно с терена).
Током 2003. године покренута је веб страница на енглеском језику, те је у то време Ал Џазира имала око 1.400 запослених који су радили у 23 уреда широм света (450 новинара те 70-ак дописника).
Дана 1. априла 2003. године амерички војни ваздухоплов испалио је неколико пројектила у Ал Џазирин уред у Багдаду, притом убивши једног репортера. Америчка војска је у својим објавама утврдила како је напад био случајна грешка успркос томе што је Катар доставио све потребне документе и карте где је видљив и означен уред како би био поштешен од бомбардовања.[17]
Катарска дипломатска криза (2017)
[уреди | уреди извор]Затварање телевизијске куће Ал Џазира био је један од главних услова који су постављени од стране Саудијске Арабије, УАЕ-а, Бахреина и Египта током дипломатске кризе која се догодила 2017. године. Пре јуна, Саудијска Арабија и УАЕ блокирали су интернет страницу Ал Џазире за своје грађане, а Саудијска Арабија затворила је Ал Џазирин уред у Ријаду и одузела му лиценцу за рад на државној територији оптужујући агенцију како промовише тероризам. Јордан је такође одузео лиценцу за рад на својој државној територији.[19]
Дана 6. јуна Ал Џазира је била жртва интернетског хакерског напада који је погодио све њене платформе. Крајем јуна 2017. године горе наведене земље стварају економски и дипломатски притисак на Катар те постављају низ услова за повратак у пређашње стање, а један од главних услова је потпуно гашење Ал Џазире. Светски медији и непрофитне организације које се баве заштитом слободе говора и медијским слободама оштро су критиковале овај услов позивајући се на кршење права на слободу говора и медијског извештавања.
Теме
[уреди | уреди извор]Подканали
[уреди | уреди извор]- Aljazeera
- Aljazeera Sports
- Aljazeera Children
- Aljazeera Intrnational
- Aljazeera Documentary
- Aljazeera English
- Aljazeera Balkans
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Habib Toumi (13. 7. 2011). „Al Jazeera turning into private media organisation”. Gulf News. Приступљено 14. 2. 2021.
- ^ Bridges, Scott (2012-10-19). „How Al Jazeera took on the (English-speaking) world”. Приступљено 2021-01-13.
- ^ „Al-Jazeera Says Its English-Language News Channel Will Launch November 15”. The Post-Star. 1. 11. 2006. Архивирано из оригинала 7. 10. 2009. г.
- ^ „FAQ”. Приступљено 10. 10. 2015. „"The name "Al Jazeera" means "peninsula.""”
- ^ „FAQ”. america.aljazeera.com. Приступљено 22. 2. 2020.
- ^ Whitaker, Brian (7. 2. 2003). „Battle station”. The Guardian. London. Приступљено 26. 8. 2011.
- ^ Dunleavy, Jerry (19. 6. 2019). „Al Jazeera pushes back on GOP effort to force it to register as a foreign agent”. Washington Examiner.
- ^ Souag, Mostefa (5. 10. 2018). „National Press Club Declares Support For Al Jazeera”. National Press Club Press Release.
- ^ See Law No 10 of 2011 on the Conversion of Al Jazeera Satellite Network to a Private Corporation for the Public Benefit Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2021) промулгатед ин аццорданце wитх провисионс оф Децрее-Лаw Но. 21 оф 2006 Регардинг Привате Фоундатионс фор тхе Публиц Бенефит Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2021) (амендед 2007) иссуед ундер тхе цонститутион-амендмент статуте Лаw но (22) оф 2004 Регардинг Промулгатинг тхе Цивил Цоде Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2021) (ibid. Articles 53–54). Parent holding Al Jazeera Media Network has its world headquarters registered under the same proviso (cf. Australia's Australian Broadcasting Corporation Act (amended 2019) and Broadcasting Services Act (amended 2020), France's Signature of first contract of objectives and means between the State and France Médias Monde, Germany's Deutsche Welle Act (amended 2004), Japan's The Broadcast Act (amended 2010), United Kingdom's BBC Royal Charter (amended 2017) & Broadcasting Act (amended 1996), United States' International Broadcasting Act (amended 2016) & Public Broadcasting Act).
- ^ Goldberg, Jeffrey (10. 7. 2013). „Why Does Al Jazeera Love a Hateful Islamic Extremist?”. bloombergview.com. Bloomberg L.P.
- ^ „AL JAZEERA: US Government Funded Anti-Muslim Brotherhood Activists”. Business Insider. 10. 7. 2013. Приступљено 16. 6. 2015.
- ^ „Arab Gulf States Institute in Washington - Why America Turned Off Al Jazeera - Arab Gulf States Institute in Washington”. Arab Gulf States Institute in Washington. 19. 2. 2016.
- ^ Telhami, Shibley (2013-06-15). „Al Jazeera: The Most-Feared News Network”. Salon. Приступљено 2021-01-12.
- ^ Bakshian, Aram, Jr. (10. 1. 2012). „The Unlikely Rise of Al Jazeera”.
- ^ „The Western Media Misguided Narrative about Al Jazeera”. The Washington Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-02.
- ^ „AL JAZEERA TV: The History of the Controversial Middle East News Station Arabic News Satellite Channel History of the Controversial Station”. Allied-media. Архивирано из оригинала 16. 04. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2012.
- ^ а б в г Aljazeera Satellite Channel Encyclopedia.com, pristupljeno 27. kolovoza 2017.
- ^ Joel Campagna (октобар 2001). „Between Two Worlds”. Committee to Protect Journalists. Приступљено 18. 11. 2012.
- ^ Qatar given 10 days to meet 13 sweeping demands by Saudi Arabia The Guardian., pristupljeno 27. avgust 2017.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Abdul-Mageed, M. M. (2008). Online News Sites and Journalism 2.0: Reader Comments on Al Jazeera Arabic. TripleC: Cognition, Communication, Co-operation, 6(2), 59–76. Abstract and full article: Blogspot.com
- Abdul-Mageed, M. M., and Herring, S. C. (2008). Arabic and English news coverage on aljazeera.net. In: F. Sudweeks, H. Hrachovec, and C. Ess (Eds.), Proceedings of Cultural Attitudes Towards Technology and Communication 2008 (CATaC'08), Nîmes, France, 24 June-27. Abstract and full article: Arabic and English News Coverage on aljazeera.net
- M. Arafa, P.J. Auter, & K. Al-Jaber (2005), Hungry for news and information: Instrumental use of Al-Jazeera TV among viewers in the Arab World and Arab diaspora, Journal of Middle East Media, 1(1), 21–50
- Marc Lynch (2005), Voices of the New Arab Public: Iraq, al-Jazeera, and Middle East Politics Today, Columbia University Press
- N. Miladi (2004), Al-Jazeera, ISBN 1-86020-593-3
- Хугх Милес (2004), Ал Јазеера: Хоw Араб ТВ неwс цхалленгед тхе wорлд, Абацус, ISBN 0-349-11807-8,
- а.к.а. Ал Јазеера: Хоw Араб ТВ Неwс цхалленгес Америца, Грове Пресс, ISBN 0-8021-1789-9 (2005 репринт),
- а.к.а. Ал Јазеера: Тхе инсиде сторy оф тхе Араб неwс цханнел тхат ис цхалленгинг тхе Wест, Грове Пресс, ISBN 0-8021-4235-4 (2006 репринт)
- Мохаммед ел-Наwаwy анд Адел Искандар (2002), Ал-Јазеера: Хоw тхе Фрее Араб Неwс Нетwорк Сцоопед тхе Wорлд анд Цхангед тхе Миддле Еаст, Wествиеw Пресс, ISBN 0-8133-4017-9,
- а.к.а. Ал-Јазеера: Тхе сторy оф тхе нетwорк тхат ис раттлинг говернментс анд редефининг модерн јоурналисм, а.к.а. Ал-Јазеера: Амбассадор оф тхе Араб Wорлд, Wествиеw Пресс/Басиц Боокс/Персеус Боокс, ISBN 0-8133-4149-3 (2003 репринт)
- Ерик C. Нисбет, Маттхеw C. Нисбет, Диетрам Сцхеуфеле, анд Јамес Сханахан (2004), „Публиц дипломацy, телевисион неwс, анд Муслим опинион” (ПДФ). (187 КиБ), Харвард Интернатионал Јоурнал оф Пресс/Политицс 9 (2), 11–37
- Донателла Делла Ратта (2005), Ал Јазеера. Медиа е социетà арабе нел нуово милленнио, Бруно Мондадори, ISBN 88-424-9282-5
- Наоми Сакр (2002), Сателлите Реалмс: Транснатионал Телевисион, Глобализатион анд тхе Миддле Еаст, I.Б. Таурис, ISBN 1-86064-689-1
- Татхам, Стеве (2006), Лосинг Араб Хеартс & Миндс: Тхе Цоалитион, Ал-Јазеера & Муслим Публиц Опинион, C. Хурст & Цо. (Лондон), Публисхед 1 Јануарy 2006, ISBN 0-9725572-3-7
- Мохамед Заyани (2005), Тхе Ал Јазеера Пхеноменон: Цритицал Перспецтивес он Неw Араб Медиа, Парадигм Публисхерс, ISBN 1-59451-126-8
- Аугусто Валериани (2005), Ил гиорналисмо арабо, (Италиан) Рома, Цароцци ISBN 88-430-3280-1
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт (језик: арапски)
- Званични веб-сајт (језик: енглески)
- Ал Јазеера он YоуТубе
- Ал Јазеера'с оффициал сторy