Алагебријум
Изглед
IUPAC име | |
---|---|
4,5-диметил-3-(2-оксо-2-фенилетил)-тиазолијум хлорид | |
Идентификатори | |
CAS број | 341028-37-3 |
ATC код | none |
PubChem | CID 216306 |
ChemSpider | 187495 |
UNII | DGH49JXB1F |
Хемијски подаци | |
Формула | C13H14ClNOS |
Моларна маса | 267,774 g/mol |
| |
|
Алагебријум (ALT-711) је потенцијални лек. Он је био први кандидат лека који је клинички тестиран као средство за раскидање умрежавања узрокованог крајњим производима узнапредовале гликације, чиме се поништава један од главних механизама старења.[1] Алагебриум је дизајниран да на тај начин преокреће очвршћавање зидова крвних судова, што доприноси хипертензији и кардиоваскуларним болестима, као и многим другим формама деградације везаним за умрежавање протеина.[2][3][4] Показано је да је алагебријум ефективан у редуковању систолног крвног притиска[5] и да је терапеутски користан код пацијената са дијастолним затајењем срца.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Р&D овервиеw: А.Г.Е. цросслинк бреакерс анд Алагебриум”. Алтеон Цорпоратион. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.
- ^ „Продуцт Цандидате: А.Г.Е. цросслинк бреакерс”. Алтеон Цорпоратион. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.
- ^ Лиса Мелтон (2000). „АГЕинг – бреакинг тхе бондс” (2). Новартис Фоундатион Буллетин. Архивирано из оригинала 06. 08. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.
- ^ Цармиа Борек (2001). „Аге бреакерс” (2). Лифе Еxтенсион Магазине. Приступљено 4. 7. 2007.[мртва веза]
- ^ Бакрис ГЛ, Банк АЈ, Касс ДА, Неутел ЈМ, Престон РА, Опарил С (2004). „Адванцед глyцатион енд-продуцт цросс-линк бреакерс. А новел аппроацх то цардиовасцулар патхологиес релатед то тхе агинг процесс”. Америцан Јоурнал оф Хyпертенсион. 17 (12 Пт 2): 23С—30С. ПМИД 15607432. дои:10.1016/ј.амјхyпер.2004.08.022.
- ^ Литтле WЦ, Зиле МР, Китзман ДW, Хундлеy WГ, О'Бриен ТX, Дегрооф РЦ (2005). „Тхе еффецт оф алагебриум цхлориде (АЛТ-711), а новел глуцосе цросс-линк бреакер, ин тхе треатмент оф елдерлy патиентс wитх диастолиц хеарт фаилуре”. Јоурнал оф Цардиац Фаилуре. 11 (3): 191—195. ПМИД 15812746. дои:10.1016/ј.цардфаил.2004.09.010.