Alagebrijum
Изглед
IUPAC ime | |
---|---|
4,5-dimetil-3-(2-okso-2-feniletil)-tiazolijum hlorid | |
Identifikatori | |
CAS broj | 341028-37-3 |
ATC kod | none |
PubChem | CID 216306 |
ChemSpider | 187495 |
UNII | DGH49JXB1F |
Hemijski podaci | |
Formula | C13H14ClNOS |
Molarna masa | 267,774 g/mol |
| |
|
Alagebrijum (ALT-711) je potencijalni lek. On je bio prvi kandidat leka koji je klinički testiran kao sredstvo za raskidanje umrežavanja uzrokovanog krajnjim proizvodima uznapredovale glikacije, čime se poništava jedan od glavnih mehanizama starenja.[1] Alagebrium je dizajniran da na taj način preokreće očvršćavanje zidova krvnih sudova, što doprinosi hipertenziji i kardiovaskularnim bolestima, kao i mnogim drugim formama degradacije vezanim za umrežavanje proteina.[2][3][4] Pokazano je da je alagebrijum efektivan u redukovanju sistolnog krvnog pritiska[5] i da je terapeutski koristan kod pacijenata sa dijastolnim zatajenjem srca.[6]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „R&D overview: A.G.E. crosslink breakers and Alagebrium”. Alteon Corporation. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.
- ^ „Product Candidate: A.G.E. crosslink breakers”. Alteon Corporation. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.
- ^ Lisa Melton (2000). „AGEing – breaking the bonds” (2). Novartis Foundation Bulletin. Архивирано из оригинала 06. 08. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.
- ^ Carmia Borek (2001). „Age breakers” (2). Life Extension Magazine. Приступљено 4. 7. 2007.[мртва веза]
- ^ Bakris GL, Bank AJ, Kass DA, Neutel JM, Preston RA, Oparil S (2004). „Advanced glycation end-product cross-link breakers. A novel approach to cardiovascular pathologies related to the aging process”. American Journal of Hypertension. 17 (12 Pt 2): 23S—30S. PMID 15607432. doi:10.1016/j.amjhyper.2004.08.022.
- ^ Little WC, Zile MR, Kitzman DW, Hundley WG, O'Brien TX, Degroof RC (2005). „The effect of alagebrium chloride (ALT-711), a novel glucose cross-link breaker, in the treatment of elderly patients with diastolic heart failure”. Journal of Cardiac Failure. 11 (3): 191—195. PMID 15812746. doi:10.1016/j.cardfail.2004.09.010.