Пређи на садржај

Алекса Недељковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Недељковић
Недељковић 2024. г.
Лични подаци
Пуно имеАлекса Недељковић
Датум рођења(1998-12-26)26. децембар 1998.(26 год.)
Место рођењаБеоград, СР Југославија
Занимање
  • уметник
  • кантаутор
  • појац
Музички рад
Активни период2007—данас
Жанр
  • православна духовна музика
  • традиционална музика

Алекса Недељковић (Београд, 1998) српски је уметник, кантаутор, интерпретатор православне духовне музике и српских традиционалних песама. Редовни је члан Удружења музичких уметника Србије (УМУС).[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Недељковић је рођен 1998. године у Београду. Први контакт са духовном музиком остварио је као дечак одлазећи на богослужења, као и уз породицу коју чине између осталих и монаси, уметници и позоришни радници.[2] Своје прве певачке кораке начинио је јако млад и забележио бројне наступе у земљи и иностранству са културно-уметничким друштвима „Ђока Павловић” и „Абрашевић”.

Своје музичко образовање стекао је у музичкој школи „Мокрањац” у Београду, на одсеку за српско традиционално певање и свирање (у класи професора Бранка Тадића), а касније и на одсеку за соло певање (у класи професорке Гордане Протић).[2] Свој глас наставио је да усавршава у оквиру мастер класе Руске музичке академије „Гнесиных” из Москве, у класи професорке традиционалног певања др Људмиле Александровне Шашкине, где се упознао са техником руског народног певања.[3] Такође је и члан хора храма Светог Георгија уз диригенткињу Емилију Милин са којима и данас наступа.[2] Поред музике, Алексина склоност ка уметности довела је до тога да упише и заврши студије дизајна у Београду.[3]

Професионални рад

[уреди | уреди извор]

Ауторским радом Алекса је почео да се бави у најранијем детињству, смишљајући различите мелодије и текстове. Управо једна од тих мелодија нашла се и на његовом првом самосталном албуму. Аутор је већег броја православних духовних песама, као и комплетни аутор свог првог албума „Веруј, воли, радуј се”.[2]

Сарађивао је са већим бројем оркестара и установа које се баве очувањем традиционалне музике, међу којима су и Народни оркестар РТС-а, Народни ансамбл РТС-а, Велики народни оркестар РТВ-а, Омладински народни оркестра РТС-а, хор Министарства одбране и Војске Србије и други.[4]

Године 2017. одржао је свој први солистички концерт „Музика душе” посвећен песми Косова и Метохије и едукацији деце. Наступао је широм Европе, између осталог у Француској, Италији, Немачкој, Пољској, Македонији, Мађарској, Грчкој и Босни и Херцеговини. Такође је неколико пута наступао у Русији у оквиру фестивала младих (рус. Всемирный фестиваль молодёжи) где је православним духовним песмама представљао Србију.[3]

Алекса је оснивач, солиста и руководилац вокалног састава „Ангелос” који се бави појањем православне црквене музике.[3]

Хуманитарни рад

[уреди | уреди извор]

Хуманитарни рад Алексе Недељковића представља значајан део његове каријере и укључује хуманитарне концерте, између осталог са Инклузивним хором „Звуци у Јабуци” дома за лица ометена у менталном развоју „Срце у Јабуци”, бројне акције за помоћ деци где су се прикупљена средства донирала Хуманитарној фондацији „Буди хуман - Александар Шапић”,[2] као и значајна донација у сарадњи са једном српском компанијом која је на његову иницијативу уручена Задужбинини Илије M. Коларца.[5]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Алекса Недељковић”. Wорлд мусиц асоцијација Србије. Приступљено 16. 12. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ „Унутрашња акустика - Алекса Недељковић”. Радио Слово љубве (на језику: српски). Приступљено 25. 9. 2024. 
  3. ^ а б в г д Лазић, Хаџи Марина (16. 9. 2024). „ЧУДО интервју - Алекса Недељовић, кантаутор и појац: ,,Радуј се" порука са врха хијерархије срца”. Чудо (на језику: српски). Приступљено 25. 9. 2024. 
  4. ^ Пут духовности” у Раковици од сутра”. Београд. Приступљено 16. 12. 2020. 
  5. ^ „Моззарт нам помаже у борби за опстанак културе на Коларцу”. б92. Приступљено 16. 12. 2020. 
  6. ^ Београдски победник“ - почасно признање сокобањском „Сунцу. Туристички цвет. Приступљено 16. 12. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]