Пређи на садржај

Алистер Кроули

С Википедије, слободне енциклопедије
Алистер Кроули
Алистер Кроули, 1919.
Пуно имеЕдвард Александар Кроули
Датум рођења(1875-10-12)12. октобар 1875.
Место рођењаРојал Лемингтон Спа, Ворикшир
 Енглеска
Датум смрти1. децембар 1947.(1947-12-01) (72 год.)
Место смртиХејстингс, Источни Сасекс
 Енглеска
Потпис

Алистер Кроули (енгл. Aleister Crowley), право име Едвард Александар Кроули (енгл. Edward Alexander Crowley,* 12. октобар 1875, Лемингтон Спа, Енглеска – 1. децембар 1947, Хејстингс, Енглеска) био је енглески окултиста, мистик, песник, планинар, шахиста и астролог.[1]

Младост

[уреди | уреди извор]
Алистер из дечачких дана

Едвард Кроули (енгл. Edward Crowley) био је отац дечака који се родио 12. октобра 1875. у Леамингтону, Wорwицксхире.[2] Он је уважени свештеник, власник пиваре и члан хришћанске секте ″Плимутска браћа″ што је дечакову младост у великој мери обележило верским фанатизмом. Ова тврдња није до краја испитана и сматра се да је свесно створена и преувеличана од самог Алистера Кроулија.[3] Мајка, Емили Бишоп, потицала је из сиромашне породице. Углавном је проводила време у кући, бавећи се домаћинским пословима. У 11. години остао је без оца. Како су били добростојећа породица Алистер 1885. уписује Тринити Колеџ у Кембриџу.[3] На Колеџу се испољавају његова разна интересовања и он почиње да путује, планинари и пише стихове, такође у то време јављају се и први контакти са мистицизмом.

Златна зора

[уреди | уреди извор]
студент Кембриџа

1898. чита ″Облак над светилиштем″ од Карла фон Екертхаузена, у књизи се говори о братству које надгледа напредак човечанства. Одлучује да ступи у контакт са тим редом и то му успева на пролеће исте године. У новембру 1898. бива иницаран у Златну зору.[3] Његово прво магијско име било је (шп. Perdurado) што у преводу значи да је преживео, издржао до краја.[2] Већ 1900. у Паризу бива инициран у највиши ранг реда од стране тадашњег вође Мек Грегора Метерса. Златна зора је у то време била у дубокој кризи и погођен расулом реда Краули напушта Енглеску и наредне две године проводи путујући.[3] Током ове две године објављена су му дела ″Душа Озириса″, ″Танхојзер″, ″Амброси Маги Хортус Росарум″, борави на глечеру Балторо, осваја врх К-2 на Хималајима, борави у Мексику и све време практикује ритуале Златне зоре.[3] Пролећа 1903. враћа се у Енглеску где упознаје Роуз Кели(енгл. Rose Kelly) и након неколико недеља везе пар ступа у брак. Алистер поново креће на пут и наредних десет месеци провео је крећући се по Индији и Египту где је у Каиру од 8. до 10. априла примио ″Књигу Закона″, свету књигу Телеме.[3]

Свете књиге Телеме и пустињска авантура

[уреди | уреди извор]
Са женом Роуз и ћерком Нуит

Роуз је 1904. родила девојчицу којој су дали име Нуит. Почетком наредне године породица борави у Швајцарској , Кроули затим сам поново креће у Каиро, потом у Индију, Хималаје и на крају у Кину. У том периоду пише поему Орфеј и спрема издавање сабраних дела.[3] Преко Шангаја и Њујорка 1906. се враћа у Енглеску где сазнаје да је Нуит умрла од бактеријске инфекције. Те године поставља основе за стварање Аструм Аргентум-а, односно свог реда ″Сребрна Звезда″, једноставно АА.[2] Као резултат искуства из претходних година 1907.појављују се прве књиге Телеме, ЛиберЛXВ и Либер VII. Поново путује и одлази у Мароко и Шпанију, ту је написао ″Психологију Хашиша″. Неуморни авантуриста 1909. са својим помоћником Виктором Нојбургом стиже у Алжир. Ту у пустињама Африке настаје ткз ″Пустињска авантура″, наиме Кроули и Нојберг су недељама пешачили пустињом и вршили ритуале. Они су наводно ″призвали демона Хоронзона″ који им се јавио у видљивој форми, Нојберг је записивао све што се дешавало док се демон испољавао кроз свест његовог учитеља. Овим догађајем Алистер је примио у себе сво зло овог демона и на тај начин доживео ″просветљење″ јер је прешао преко Пакла до Светлости коју је симболизовало Хорусо око.[2] Следбеници Алистера Кроулија овај ″догађај″ користе како би га упоредили са кушањем Исуса Христа у пустињи јер то Кроулију даје божанску црту, односно ″анихилацију ега″.[2] По завршетку ове авантуре Кроули се враћа у Лондон.[3]

Суђење и Ордо Темпли Ориентис

[уреди | уреди извор]
Алистер Кроули током ритуала

У Лондону га је у марту 1910. чекало суђење са Мек Грегор Метерсом због публиковања тајни Златне зоре. Иако их је Кроули заиста објавио у делу ″Тајни ритуали и церемоније розенкројцерског реда″.[3] добио је суђење и штампао ново издање овог наслова. Убрзо се разводи од Кели и одлази у Москву где пише ″Химну Пану″, ″Град Богова″ и добија инспирацију да креира Гностичку мису. У овом периоду долази у додир са Ордо Темпли Ориентисом. Теодора Ројса упознаје 1912. и од њега добија пуномоћје за вођење енглеског огранка ОТО-а.[3] Почетком 1914. са Нојбургом објављује низ операција које ће постати познате под именом ″Париски рад″. Јуна исте године одлази у САД у Њујорк где остаје наредних пет година и ту пише ″Либер Алепх″, ″Либер 97″, ″Либер 194/729″. Поред издавања књига он у Њујорску упознаје Леу Хирсинг (енгл. Lea Hirsinh), она му постаје жена и децембра 1919. се са њом враћа у Лондон где је одлучио да оснује ″Опатију Телеме″. После неколико месеци избор је пао на Сицилију и место Чефалу, већ 1920. одлази из Лондона, са њим одлази Леа,која се породила пре самог поласка, и ћерка Нинет Шамвеј.[3] Опатија је била активна све до 1923. а резултат њеног рада били су ″Либер Амрита″, ″Једна звезда на видику″, ″Либер Самекх″, ″Дневник уживаоца дроге″, ″Коментари на књигу закона″, Кроули је у том времену неколико пута путовао до Француске где пише ″Либер Нике″. У мају 1923. Мусолини је протерао Алистера и он најпре одлази у Тунис а затим поново у Француску. Након смрти Теодора Ројса постаје поглавар ОТО-а који се дели јер неки од чланова не прихватају Књигу закона и Телему.[3] Другу половину двадесетих година живи у САД-у где му се 1928. прикључује Израел Регарди који са њим проводи наредне 4 године, тај период обележило је издавање ″Магике у теорији и пракси″

Исповести, старост и повратак у Енглеску

[уреди | уреди извор]
Вођа ОТО-а у позним годинама

Почетком тридесетих година издао је прва два тома ″Исповести″ ,финансијску помоћ пружио му је Карл Гермер, члан ОТО-а, а значајну улогу у техничкој припреми имао је Израел Регарди. Гермер је у наредним годинама финансијски помагао Кроулија који је често био пред банкротом.[4] До 1934. доста времена је проводио крећући се између Немачке и Португалије где објављује ″Равнодневницу богова″, ″Осам лекција о јоги″ и четврто издање Књиге Закона. Почетком Другог светског рата враћа се у Енглеску и ту издаје ″Магику без суза″, ″Књигу Тота″ са новодизајнираним шпилом Тарота. Последње дело објавио је 1947, исте године када је и умро, била је то антологија поезије ″Ола″,умро је 1.децембра и кремиран је у Брајтону уз свечаност којој је присуствовала мала група пријатеља.[4]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]
Алистер Кроули на омоту албума групе Беатлес, горњи ред, други са леве стране

Један од великих скандала десио се 1934. када је са деветнаестогодишњом Патриом Мек Елпајн добио сина Алистера Ататурка.[4] Оптуживан је за стварање модерног сатанизма као и да је био наркоман. Историчар Марк Бејнон га у књизи ″Лондонска клетва″ оптужује за смрт седам особа које су учествовале у отварању гробнице Тутанкамона.[5] У Србији је један младић пре самоубиства узвикнуо полицији ″да је Алистер Кроули″.[6] Алистер Кроули је ушао у ББЦ-јеву листу сто највећих Британаца[7] и налази се на 77 месту. Његов лик налази се и на омоту албума ″Сеаргент Пеперс Лонелy Хеартс Цлуб Банд″ групе Битлси.


Напомене и референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Алеистер Цроwлеy | Биограпхy, Теацхингс, Репутатион, & Фацтс”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  2. ^ а б в г д [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2011) (језик: српски)
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2012) (језик: српски)
  4. ^ а б в [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2012) (језик: српски)
  5. ^ [4] (језик: српски)
  6. ^ [5] Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2010) (језик: српски)
  7. ^ [6] (језик: енглески)

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Izrael Regardije, Oko u trouglu, Biografija najozloglašenijeg čoveka na svetu, Babun, Beograd 2010

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Alister Krouli на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alister_Krouli&oldid=28518518”