Анђелко Алексић
| Анђелко Алексић | |
|---|---|
 Анђелко Алексић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Анђелко Алексић |
| Датум рођења | 1876. |
| Место рођења | Мидинци,  Османско царство |
| Датум смрти | 14. мај 1904. (27/28 год.) |
| Место смрти | Четирце, Османско царство |
Анђелко Алексић (1876 — 1904) је био српски четнички војвода у Старој Србији и Македонији почетком 20. века.
Биографија[уреди | уреди извор]
Анђелко је рођен 1876. године у селу Мидинци, код Кичева. Био је био печалбар, ашчија у кафани „Оријент“ у Београду почетком 20. века. Помиње се 1899. и 1901. године као млекаџија па пиљар, који је по извештају београдских општинских власти: "доброг владања а средњег имовног стања".[1] Кад су Лука Ћеловић, др Милорад Гођевац и Јован Атанацковић основали Српску револуционарну организацију септембра 1903. године, он јој се придружио као борац.
Прва српска комитска чета организована је у Београду 23. марта 1904. године, од 25 четника. У њен састав су ушли скоро све Старосрбијанци, па је за вођу изабран најспремнији од њих тако јужњак Анђелко Алексић, тада кафеџија у Београду.[2] Они су у највећој тајности кренули возом из Београда за Врање. Ту их је у Врању сачекао Извршни одбор и обезбедио да несметано пређу српско-турску границу, код цркве Св. Илије. Кренуо је војвода Анђелко у прву акцију ка Зебрњаку, а уз пут је свратио у село Алгуњу, код будућег војводе Тодора Крстића Алгуњског.[3] Код Куманова је требало да им путовођа буде поп Ташко Петровић, али је исти прота заказао. Поруку коју му је предао Тодор Крстић, лоше је примљена. Турци су се узбунили, а стража је приметила код Шупје Стене колону наоружаних људи, и уследио је жесток ватрени сукоб током којег је пропала цела, прва српска комитска чета.[2]
Маја 1904. године са 23 четника прешао је српско-турску границу и упутио се ка Поречу. Чету је код села Четирце код Куманова 9. маја 1904. године открила турска војска, након чега се развила борба код села Шупљи Камен. Чета Анђелка Алексића пружила је очајнички отпор наносећи Турцима и албанским башибозуцима велике губитке. Када је од целе чете на крају борбе једини жив остао само војвода Анђелко Алексић, метак намењен самоубиству потрошио је на нападача. Када су замукли пуцњи позват је на предају, изашао је на опкоп извадио нож и преклао сам себе претходно рекавши: Овако се српски комита предава!.[4][5][6][7][8][9][10]
Улица Марка Орешковића у Београду (Звездара) се звала Војводе Анђелка од 1908. до 1946. године.
Делфа Иванић га спомиње у својим Успоменама, да је војвода Анђелко Алексић превео прву српску чету преко Буштрања.[11] Исто је сматрала већина писаних расправа и сведочанстава четника живих пред Други светски рат.[12]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Београдске општинске новине", Београд 1899-1901. године
- ^ а б "Београдске општинске новине", Београд 1939. године
- ^ "Време", Београд 1932. године
- ^ www.глас-јавности.рс
- ^ К. Пећанац, Четничка акција 1903-1912, Београд 1933, 16-18;
- ^ С. Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 137-141
- ^ ; Ј. Хаџи Васиљевић, Четничка акција, Београд 1928, 16-19;
- ^ С. Симић, Српска револуционарна организација 1903-1912, Комитско четовање у Старој Србији и Македонији, 136-142;
- ^ В. Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Београд 2006, 40-42.
- ^ http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom01.pdf
- ^ Милановић, Јасмина (2012). ДЕЛФА ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 287. ИСБН 978-86-7403-172-8.
- ^ "Политика", 9. март 1941
