Пређи на садржај

Ankylosaurus

С Википедије, слободне енциклопедије

Анкyлосаурус
Временски распон: Касна креда, 68–66 Ма
Броwн скулл цаст он а педестал
Модел Ankylosaurus лобање у погледу спреда
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Кладус: Диносауриа
Ред: †Орнитхисцхиа
Породица: †Анкyлосауридае
Род: †Анкyлосаурус
Brown, 1908
Врста:
†А. magniventris
Биномно име
†Анкyлосаурус magniventris
Brown, 1908

Ankylosaurus („спљоштени гуштер”) био је род анкилосаурида који је садржавао једну врсту, A. magniventris. Фосили Ankylosaurusa пронађени су у геолошким формацијама из самог краја периода креде, пре између 66,5–65,5 милиона година[1]) које се налазе на западу Северне Америке.

Иако није откривен потпун скелет, а неки други анкилосауриди су познати из потпунијих остатака, Ankylosaurus се обично сматра архетипним оклопљеним диносауром. Делио је своје особине - оклопљено тело са масивном коштаном тољагом на репу - са осталим анкилосауридима, али ипак је био највећи припадник те породице.

Палеобиологија[уреди | уреди извор]

Процењена величина Ankylosaurusa у односу на човека

У односу на данашње копнене животиње, одрасли Ankylosaurus био је врло велик. Неки научници проценили су његову дужину на 9 метара.[2] Према једној другој реконструкцији, дужина му је била знатно мања, тек 6,25 м, ширина до 1,5 м, а висина у куковима око 1,7 м.[3] Могуће је да је Ankylosaurus тежио преко 6000 кг,[4] што га чини једним од најтежих откривених оклопљених диносаура. Тело је било широко и ниско. Био је четвороножац са задњим удовима дужим од предњих. Мада још нису пронађена његова стопала, успоређења са осталим анкилосауридима указују на то да је Ankylosaurus веројатно имао пет прстију на сваком стопалу. Лобања је била ниска и троугаоног облика, више широка него дуга. Највећа пронађена имала је дужину од 64,5 цм и ширину од 74,5 цм.[3] Међутим, мозак је био мали. Као и остали анкилосаури, Ankylosaurus је био биљождер са малим зубима у облику листа, прилагођеним кидању вегетације. Ти су зуби, у односу на величину тела, били мањи него код и једног другог анкилосаурида.[5]

Ankylosaurus није имао групе зуба какве су имали цератопсиди и хадросауриди из тог времена, што значи да је храну врло мало жвакао. Кости у лобањи и на другим деловима тела биле су спојене, што им је повећавало чврстину.[3]

Лобања у профилу - примерак из формације Сколард, Алберта

Оклоп[уреди | уреди извор]

Најупадљивија особина Ankylosaurusa био је његов оклоп, који се састојао од великих коштаних кврга и плоча, познатих као остеодерми, који су се налазили у кожи, па чак и на очним капцима. Остеодерми се такође могу наћи у кожи крокодила, армадила и неких гуштера. Преко кости веројатно се налазио чврст слој кератина. Ти остеодерми у много варирали у величини, од широких, равних плоча до малених, округлих квржица. Те плоче биле су распоређене у водоравним редовима дужи врата, леђа и кукова те животиње, а многе мање квржице штитиле су простор између већих плоча. Малене плоче су се можда налазиле и на удовима и репу. У односу на примитивнијег анкилосаурида Euoplocephalusa, плоче код Ankylosaurusa биле су глатке, без високих гребена као на оклопу нодосаурида Edmontonia. Могуће је да је са страна репа латерално био избочен ред равних, троугаоних бодљи. Чврсте, округле крљушти штитили су горњи део лобање, а четири велика пирамидална рога стршила су према ван из њезиних задњих углова.[3]

Тољага[уреди | уреди извор]

Реконструкција репа рода Dyoplosaurus; приказани су термини који се користе за делове репа анкилосаурида
Репна тољага Ankylosaurusa

Позната репна тољага Ankylosaurusa такође се састојала од неколико великих остеодерма, који су били спојени са неколико задњих репних пршљенова. Била је тешка и подржавало ју је седам задњих репних пршљенова, који су били испреплетени и формирали укочен „прут” при основи тољаге. Очуване су дебеле тетиве које су спајале те пршљенове. Те тетиве биле су деломично окоштале и нису биле савитљиве па се тако велика сила преносила на крај репа када би Ankylosaurus њиме замахнуо. Изгледа да је то било активно обрамбено оружје због чије су силе удара непријатељу могле пући кости.[3] Једно истраживање из 2009. показало је да су „велике кврге на репу могле створити силу довољну за ломљење костију при удару, али средње велике и малене то нису могле” и да су „анкилосауриди могли на тај начин користити реп, али није познато да ли су га користили у обрани, у борби или у обе сврхе”.[6] Неки су научници такође претпоставили да је тољага, због изгледа сличног глави, могла служити као мамац који би одвукао непријатељеву пажњу од главе, али та претпоставка се данас већином не прихваћа.[7]

Станиште[уреди | уреди извор]

Реконструкција скелета, Природњачки центар Свилајнац

Ankylosaurus magniventris је живео пре између 66,5 и 65,5 милиона година, током последњег периода касне креде (Мастрихта), и био је међу последњим диносаурима који су се развили пре К-Т изумирања. Типични примерак рпонађен је у формацији Хел Крик у Монтани, а остали примерци пронађени су у формацији Ланс (Вајоминг) и формацији Сколард (Алберта, Канада) и сви потичу са краја креде.[2]

Формације Ланс, Хел Крик и Сколард представљају различите делове западне обале Западног унутрашњег морског пролаза који је током креде делио Северну Америку на западни и источни део. Оне представљају широку обалу мора која се простирала од морског пролаза западно до новонасталог Стењака. Те формације већином су биле формиране од пешчара и муљњака, који се повезују са стаништем типа наплавних равница.[8][9][10] Хел Крик је најбоље истражена од њих. У време Ankylosaurusa, ту је преовладавала суптропска клима - топла и влажна - што је одговарало многим биљним врстама, претежно скривеносеменицама, а четинари, папрати и цикаси су били ређи. Велика количина фосилизованог лишћа показује да је преовладавало ниско дрвеће.[11] Ankylosaurus је живео уз диносауре као што су цератопсиди Triceratops и Torosaurus, хипсилофодонт Thescelosaurus, хадросаурид Edmontosaurus, нодосаурид Edmontonia, пахицефалосаур Pachycephalosaurus и тероподи Ornithomimus, Troodon и Tyrannosaurus.[12][13]

Фосили Ankylosaurusa су у тим седиментима прилично ретки у односу на Edmontosaurusa и врло бројног Triceratopsa, који чине већину фауне биљождера. У истим формацијама пронађен је још један анкилосаур, Edmontonia. Међутим, изгледа да су Ankylosaurus и Edmontonia и географски и еколошки били одвојени. Ankylosaurus је имао широку њушку, можда прилагођену неселективној испаши, што би га ограничило на горске регије, даље од обале; с друге стране, Edmontonia је имала ужу њушку, што указује на селективнију исхрану, и изгледа да је живела на мањим надморским висинама, ближе обали.[3]

Класификација[уреди | уреди извор]

Ankylosaurus је проглашен типичним родом породице Ankylosauridae.[14] Анкилосауриди су припадници већег таксона Ankylosauria, који такође обухвата и нодосауриде. Филогенија анкилосаура је спорна тема, са неколико међусобно искључивих анализа представљених у последњих неколико година, па је тачна позиција Ankylosaurusa унутар Ankylosauridae непозната. Ankylosaurus и Euoplocephalus се често сматрају сестринским таксонима.[2] Међутим, у другим анализама закључено је да ти родови имају различите позиције.[15][16] Даљња истраживања и открића можда ће допринети разјашњавању ситуације.

Откриће[уреди | уреди извор]

Рестаурација Ankylosaurusa (АМНХ 5895) без репне тољаге (Barnum Brown, 1908) - неисправна позиција тела

Барнум Браун, амерички палеонтолог, 1908. године је дао назив роду Ankylosaurus. Назив рода потиче од грчког αγκυλος/ankulos („закривљен”) и σαυρος/sauros („гуштер”). Браун је намеравао да се тај назив схвата у истом смислу као и медицински термин анкилоза како би указао на укоченост коју је стварала спојеност многих костију у лобањи и телу, па се назив рода често преводи као „укочени гуштер”. Типична врста је A. magniventris, од латинског magnus („велики”) и venter („стомак”), што се односи на велику ширину тела те животиње.[14]

Тим који је преводио Браун открио је типични примерак A. magniventris (AMNH 5895) у формацији Хел Крик у Монтани 1906. године. Примерак се састојао од врха лобање, пршљенова, ребара, дела раменог појаса и оклопа. Шест година раније, Броwн је пронашао скелет великог теропода (AMNH 5866) у формацији Ланс у Вајомингу. Тај примерак је 1905. добио назив Dynamosaurus imperiosus, али сада се сматра примерком врсте Tyrannosaurus rex. У вези са примерком AMNH 5866 било је више од 75 остеодерма разних величина и за које се сматрало да припадају Dynamosaurusu. Међутим, ти остеодерми су по облику готово идентични истима код врсте A. magniventris и веројатно јој и припадају. Током једне експедиције у Алберти 1910. године, Барнум Браун је пронашао свој трећи примерак A. magniventris (AMNH 5214) у формацији Сколард. У AMNH 5214 спадају потпуна лобања и прва позната репна тољага, као и ребра, кости удова и оклоп. Сва три наведена примерка сада се налазе у Америчком природњачком музеју у Њујорку. Највећа позната лобања била је NMC 8880. Чарлс M. Стернберг ју је пронашао у Алберти 1947. године и сада се она налази у Канадском природњачком музеју. Током протеклих година пронађено је још много изолованих костију, делова оклопа и зуба.[3]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Откако је описан 1908. године, Ankylosaurus се публицизује као архетипни оклопљени диносаурус, а због своје препознатљивости и великог интересовања јавности за диносаурусе, већ дуго година се приказује у популарној култури у целом свету. Реконструкција Ankylosaurusa у природној величини представљена приликом Њујоршког светског сајма 1964. године знатно је допринела његовој популарности[3] Ankylosaurus је у јапанском каију филму Годзила поновно напада из 1955. представљен као предак мутираног чудовишта Ангуируса. (Постоје многе варијације код изговарања и писања назива чудовишта.) Ангуирус се појавио у седам филмова са Годзилом између 1955. и 2004. године. Ангуирус је такође приказан у многим књигама, ТВ емисијама и видео игрицама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Арбоур, V. M.; Бурнс, M. Е.; Сиссонс, Р. L. (2009). „А редесцриптион оф тхе анкyлосаурид диносаур Дyоплосаурус ацутосqуамеус Паркс, 1924 (Орнитхисцхиа: Анкyлосауриа) анд а ревисион оф тхе генус”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 29 (4): 1117—1135. дои:10.1671/039.029.0405. 
  2. ^ а б в Вицкарyоус, M.К., Марyанска, Т., & Wеисхампел, D.Б. 2004. Анкyлосауриа. Ин: Wеисхампел, D.Б., Додсон, П., & Осмóлска, Х. (Едс.). Тхе Диносауриа (2нд едитион). Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. Пп. 363-392.
  3. ^ а б в г д ђ е ж Царпентер, К. 2004. Редесцриптион оф Анкyлосаурус магнивентрис Броwн 1908 (Анкyлосауридае) фром тхе Уппер Цретацеоус оф тхе Wестерн Интериор оф Нортх Америца. Цанадиан Јоурнал оф Еартх Сциенцес 41: 961–986.
  4. ^ Цоомбс, Wалтер П. (1978). „Тхеоретицал Аспецтс оф Цурсориал Адаптатионс ин Диносаурс”. Тхе Qуартерлy Ревиеw оф Биологy. 53 (4): 393—418. дои:10.1086/410790. 
  5. ^ Царпентер, Кеннетх (2001). Тхе Арморед Диносаурс. Индиана Университy Пресс. стр. 255. ИСБН 978-0-253-33964-5. 
  6. ^ Арбоур, V. M. (2009) "Естиматинг Импацт Форцес оф Таил Цлуб Стрикес бy Анкyлосаурид Диносаурс" ПЛоС ОНЕ 4(8): е6738. [1] . дои:10.1371/јоурнал.поне.0006738.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  7. ^ Тхулборн, Т. 1993. Мимицрy ин анкyлосаурид диносаурс. Рецорд оф тхе Соутх Аустралиан Мусеум 27: 151–158.
  8. ^ Лофгрен, D.Ф. 1997. Хелл Цреек Форматион. Ин: Цуррие, П.Ј. & Падиан, К. (Едс.). Тхе Енцyцлопедиа оф Диносаурс. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. Пп. 302-303.
  9. ^ Бреитхаупт, Б.Х. 1997. Ланце Форматион. Ин: Цуррие, П.Ј. & Падиан, К. (Едс.). Тхе Енцyцлопедиа оф Диносаурс. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. Пп. 394-395.
  10. ^ Ебертх, D.А. 1997. Едмонтон Гроуп. Ин: Цуррие, П.Ј. & Падиан, К. (Едс.). Тхе Енцyцлопедиа оф Диносаурс. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. Пп. 199-204.
  11. ^ Јохнсон, К.Р. 1997. Хелл Цреек Флора. Ин: Цуррие, П.Ј. & Падиан, К. (Едс.). Тхе Енцyцлопедиа оф Диносаурс. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. Пп. 300-302.
  12. ^ Wеисхампел, Давид Б.; Барретт, Паул M.; Цориа, Родолфо А.; Ле Лоеуфф, Јеан; Xу Xинг; Зхао Xијин; Сахни, Асхок; Гомани, Елизабетх, M.П.; анд Ното, Цхристопхер Р. (2004). "Диносаур Дистрибутион". Тхе Диносауриа (2нд). 517–606.
  13. ^ Бигелоw, Пхиллип. „Цретацеоус "Хелл Цреек Фаунал Фациес; Лате Маастрицхтиан”. Архивирано из оригинала 24. 01. 2007. г. Приступљено 26. 01. 2007. 
  14. ^ а б Броwн, Б. 1908. Тхе Анкyлосауридае, а неw фамилy оф арморед диносаурс фром тхе Уппер Цретацеоус. Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy 24: 187–201.
  15. ^ Царпентер, К. 2001. Пхyлогенетиц аналyсис оф тхе Анкyлосауриа. Ин: Царпентер, К. (Ед.). Тхе Арморед Диносаурс. Блоомингтон: Индиана Университy Пресс. Пп. 454–483.
  16. ^ Хилл, Р.V., Wитмер, L.M., & Норелл, M.А. 2003. А неw специмен оф Пинацосаурус грангери (Диносауриа: Орнитхисцхиа) фром тхе Лате Цретацеоус оф Монголиа: онтогенy анд пхyлогенy оф анкyлосаурс. Америцан Мусеум Новитатес 3395: 1-29.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Викиврсте имају више информација о чланку Анкyлосаурус.
Анкyлосаурус на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ankylosaurus&oldid=26121402”