Аноректална атрезија
Аноректална атрезија | |
---|---|
Синоними | Аноректална малформација, анална атрезија |
Аноректална атрезија-стеноза | |
Лечење | хируршко |
Прогноза | витално угрожава новорођенче |
Фреквенција | 1 : 5.000 |
Аноректална атрезија је урођена аномалија која витално угрожава новорођенче,[1] и улази у подручје ургентних стања јер захтева хитан оперативни третман — најпре, извођењем колостоме а, потом, и реконструкцију ануса и ректума.[2][3]
Анатомија
[уреди | уреди извор]- Ректум
Ректум или право црево (лат. рецтум интестинум) је шупља мишићна цеваста структура дугачка око 12 см. која се састоји од континуираног слоја лонгитудиналног мишића који се преплиће са циркуларним мишићним слојем изнад кога се налази, који служи као привремено складиште сварене хране (фецеса). Како се ректални зидови шире пуњењем, активирају се рецептори који се налазе у његовом зиду, и сигнализирају мозгу преко аферентних путева да је столица стигла у ту анатомску структуру, стварајући тако осећај потребе за дефекацијом (процес отварања спољашњег и унутрашњег сфинктера ануса), праћен перисталтичким покретима дебелог црева и ректума, како би се из њиховог лумена ослободио фецес (столица). У случају пролонгираног дефекције, садржај се делимично враћа у дебело црево у којем се вода апсорбује, након чега се фецес згушњава и постаје тврђи што може довести до затвора (опстипације). Нормални ректум може да ускладишти 650—1.200 мл цревног садржаја.
- Анус
Анус (лат. āнус: „прстен“) у анатомији је последњи део пробавног тракта, или коначни отвор ректума, који се зове чмар.
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Ова аномалија се јавља код 1 : 5.000 живорођене деце. Као и све остале урођене малформације има могућност или ризик да буде удружена са другим аномалијама, поготово оних са поремећајима кичмене мождине.[4]
Етиопатогенеза
[уреди | уреди извор]Аноректална атрезија настаје као једна од абнормалности у развојем фетуса и меже се појавити у неколико облика, као:
- Аномалија ректума који се може завршити у врећици која није повезана са дебелим цревом.
- Аномалија ректума која може имати отвор у другим структурама (уретри, мокраћној бешици, бази пениса или скротума код дечака или у вагини код девојчица).
- Сужење (стенозе) ануса или стеноза ректума без ануса.[5]
Многи облици аноректалне атрезије јављају се и удружено, са другим развојни, поремећајима.[6]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Главни симптоми и знаци болести су:
- Анални отвор се отвара у близини отвора вагине код девојчица
- Прва столица се не јавља у року од 24 до 48 сати након рођења
- Отечено подручје стомака
- Недостаје анус или се анус налази на другом месту, па столица излази из вагине, базе пениса, скротума или уретре.[7]
Терапија
[уреди | уреди извор]Примарно, код ове аномалије другог дана живота изводи се колостома. У времену од 3. до 12. месеца приступа се реконструкцији ануса и ректума.[8][9]
Прогноза
[уреди | уреди извор]Већина дефеката у аноректалној атрезији се може успешно кориговати, захваљујући операцији, која код већине деце са благим недостацима даје врло добре резултате.
Деца која имају сложеније оперативне третмане имају контролу над покретима црева већим делом периода пражњења. Међутим, таква деца често морају да примене и програм чишћења црева. То подразумева исхрану богату великом количином дијеталних влакана, узимаје омекшиваче столице, а понекад и клистирање.
Код неке деце треба урадити и више операција, со коначне корекције атрезији.[10]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Беудекер Н, Броадис Е, Боргстеин Е, Хеиј ХА (2013). „Тхе хидден морталитy оф имперфорате анус”. Афр Ј Паедиатр Сург. 10 (4): 302—6. ПМИД 24469477. дои:10.4103/0189-6725.125417 .
- ^ Клиегман РМ, Стантон БФ, Ст. Геме ЈW, Сцхор НФ. Сургицал цондитионс оф тхе анус анд рецтум. Ин: Клиегман РМ, Стантон БФ, Ст. Геме ЈW, Сцхор НФ, едс. Нелсон Теxтбоок оф Педиатрицс. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 344.
- ^ Левитт МА, Пена А. Имперфорате анус анд цлоацал малформатионс. Ин: Холцомб ГW, Мурпхy ЈП, Остлие ДЈ, едс. Асхцрафтс'с Педиатриц Сургерy. 6тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 35.
- ^ Беудекер Н, Броадис Е, Боргстеин Е, Хеиј ХА (2013). „Тхе хидден морталитy оф имперфорате анус”. Афр Ј Паедиатр Сург. 10 (4): 302—6. ПМИД 24469477. дои:10.4103/0189-6725.125417 . .
- ^ Схаул, D. Б.; Харрисон, Е. А. (новембар 1997). „Цлассифицатион оф анорецтал малформатионс--инитиал аппроацх, диагностиц тестс, анд цолостомy”. Семин Педиатр Сург. 6 (4): 187—95. .
- ^ Рицх, M. А.; Броцк, W. А.; Пена, А. (1988). „Спецтрум оф генитоуринарy малформатионс ин патиентс wитх имперфорате анус”. Педиатриц Сург Интл. 3: 110—113..
- ^ Левитт, M. А.; Пеñа, А. (јул 2007). „Анорецтал малформатионс”. Орпханет Ј Раре Дис. 2: 33.
- ^ Иван, Ф.; Андрија C. (2005). „Оптимал тиме фор сургицал цоррецтион оф аналатрессиа ин цхилдрен”. Хрватски часописи за јавно здравство. 2 (1).
- ^ Дујшин M. Сигнифицанце оф анорецтал манометрy ин прогносин офоутцомес оф треатмент ин цхилдрен wитх дефецатион дисордерс.Загреб: Сцхоол оф Медицине; 2005. (језик: хрватски)
- ^ Холсцхнеидер А, Хутсон Ј, Пеñа А, ет ал. Прелиминарy репорт он тхе Интернатионал Цонференце фор тхе Девелопмент оф Стандардс фор тхе Треатмент оф Анорецтал Малформатионс. Ј Педиатр Сург. 2005 Оцт. 40 (10):1
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Класификација | |
---|---|
Спољашњи ресурси |
- Медлине Плус Медицал Енцyцлопедиа: Имперфорате анус (језик: енглески)
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |